Kontrola gojaznosti. Iskustva iz SAD-a i Velike Britanije - drugi deo

Na nedavno održanom Evropskom kongresu o gojaznosti 2013 u Liverpulu okupili su se međunarodni stručnjaci iz nauke i politike da predstave najnovija istraživanja u oblasti gojaznosti. Pročitajte nastavak prvog teksta i njihovih odgovora na najčešća pitanja.

 Odgovore su dali:  Profesor Džejms Hil (JH), izvšrni direktor Anšuc zdravstvenog i velnes centra i profesor pedijatrije i medicine na Univerzitetu u Koloradu, profesor Pol Gejli (PG), direktor MoreLife UK i profesor vežbanja i gojaznosti na Lids Metropoliten univerzitetu u Velikoj Britaniji, i Sijan Porter (SP), dijetetičar konsultant i predstavnik za štampu Britanske asocijacije dijetetičara

Koje lekcije su naučene iz Nacionalnog registra za kontrolu telesne težine (NWCR) i da li bi takav registar bio koristan u Velikoj Britaniji?

JH: NWCR je pokrenut 1993. godine jer se smatralo da veoma malo ljudi može da bude uspešno u dugoročnom gubljenju kilograma. Njegov cilj je bio da se identifikuju i ispitaju karakteristike pojedinaca koji su uspeli u dugoročnom gubljenju kilograma. Sada u registru imamo oko deset hiljada ljudi koji su u proseku izgubili oko 30 kilograma. Međutim, ono što se posebno ističe je stepen njihove fizičke aktivnosti, koji iznosi oko sat vremena dnevno. Mislim da je to od ključne važnosti za ovu grupu ljudi, jer kompenzuje potrebu metabolizma da nadoknadi kilograme. Isto tako, nova istraživanja pokazuju da osobe koje su uspešno oslabile ne konzumiraju bezalkoholne napitke koji sadrže kalorije, uključujući napitke zaslađene šećerom i voćne sokove, iako piju alkohol! To u izvesnoj meri govori o ulozi napitaka u ukupnom unosu kalorija i uspešnoj kontroli tog unosa. Svi piju vodu, a oko 50 odsto njih pije bezalkoholne napitke bez šećera.

Karakteristike osoba koje su uspešno izgubile kilograme

• Ishrana sa malo masti 

• Doručak 

• Samopraćenje

• Malo vremena ispred TV-a

• Jedan sat fizičke aktivnosti dnevno

• Stalne navike u ishrani

• Konzumiranje bezalkoholnih napiraka bez kalorija

PG: Ovaj rad nam je pomogao da na globalnom planu shvatimo karakteristike uspešnog dugoročnog gubljenja kilograma, koje su uvrštene u mnoge programe lečenja. Bilo bi korisno imati takav registar u Velikoj Britaniji. Iako ima sličnosti, bilo bi dobro pogledati različite kulturološke faktore koji mogu da dovedu do razlika u ponašanju.

SP: Nacionalna opservatorija za gojaznost je idealno mesto za to a moderna tehnologija može da pomogne da se prikupe relevatni podaci.

Koje su najčešće zablude u medijima kad su u pitanju ishrana i gojaznost?

JH:

 •Glavni uzrok gojaznosti je hrana! Fizička aktivnost ne igra nikakvu ulogu i ne znači mnogo u lečenju gojaznosti. Svako ko veruje u to ne razume osnovnu fiziologiju!

• Podela hrane na ,dobru’ i ,lošu’. U pitanju je način života i postoje mnogi načini da se vodi zdrav život.

• Brz gubitak kilograma – lečenje gojaznosti traje najmanje tri godine. Potrebno je vreme da se uđe u rutinu i ukoreni ponašanje koje sprečava povratak kilograma.

PG:

• Percepcija gojaznih ljudi kao lenjih i alavih. Tačno je da se gojazne osobe manje kreću i da unose više kalorija, ali nazivati ih lenjim i alavim nije ni od kakve pomoći.

• Stav, naročito kod dece, da će bilo kakav oblik intervencije u cilju kontrole telesne težine dovesti do poremećaja u ishrani. Ne postoje čvrsti dokazi za to, obazrivost je uvek neophodna kad su u pitanju osetljive stvari, ali je preporuka da to ne treba da ograniči delovanje.

SP:

• Brzopotezne dijete i kultura poznatih ličnosti. Nijedna poznata ličnost ne želi da bude glas razuma.

• Čudotvorni lekovi bez potrebe da se menja način života.

• Prebacivanje krivice na određene vrste hrane i hranljivih sastojaka i promovisanje drugih.

• Zdrava hrana nije ukusna. Ovo je velika zabluda.

Čuveni kuvari bi mogli da nam pokažu kako da pravimo zdrave, ukusne obroke zamenom nekoliko tipičnih sastojaka, npr. kašičica mlevenih badema umesto šlaga.

I na kraju, imate li kakvu poruku za dijetetičare koja će im pomoći u svakodnevnoj borbi protiv gojaznosti?

JH: Fokus na celokupan način života koji podrazumeva vežbanje i promenu ponašanja, kao i ishranu. Zapamtite da je ishrana samo jedan deo lečenja. Treba da budete sposobni da bez problema razgovarate o svemu ovome, a ako niste, razmislite o dodatnoj obuci. Takođe na umu imajte motivaciju koja će neku osobu navesti da promeni ponašanje. Odvajanje vremena za utvrđivanje šta je nekoj osobi važno i kakve to veze ima sa telesnom težinom motiviše te osobe da uvedu trajne promene u ponašanju.

PG: Saosećanje i razumevanje su od ključne važnosti. Takođe mislite o vremenu koje je pacijentima potrebno da steknu kontrolu nad svojom telesnom težinom – u pitanju nije kratkoročna intervencija. Mislim da je gojaznost oblast gde dijetetičari mogu biti veoma aktivni i biti predvodnici, kao i da Britanska asocijacija dijetetičara može u tome da pomogne.

SP: Dijetetičari su od suštinske važnosti za lečenje gojaznosti i mi treba da budemo deo mešovitog tima koji se bavi ishranom, okruženjem, psihologijom i fizičkom aktivnošću. Preispitajte svoj stav prema pacijentima i nemojte da ih osuđujete. I konačno, redovno se informišite o uspešnim načinima lečenja.