Inteligencija, preduslov za dobar seks?

Čovek je oduvek pokazivao svoju opčinjenost telesnim i mentalnim užitkom koji budi seksualna frivolnost. Vekovima se ispoljavanje seksualnosti smatralo sladostrašćem, raskalašništvom, a pojedinci razapinjali na stub srama. Ljudi se delili na hedoniste i puritance, a ono što je u nama prirodno i urođeno smatrano za greh. Međutim, urođeni animalni instikt zavođenja i uživanja u seksualnim igrama, javno je potiskivan i anatemisan kroz vekove, da bi kao bomba eksplodirao u drugoj polovini prošlog veka, poznat kao “seksualna revolucija”.

Krajem 60-ih i početkom 70-ih godina prošlog veka, mladi ljudi širom sveta ujedinjeni pod sloganom "vodimo ljubav, a ne rat" uspeli su, za kratko vreme, da sruše mnoge društvene tabue. Jedna strana tadašnje tzv. seksualne revolucije, bila je i oslobađanje svesti mladih od predrasuda i strahova vezanih za njihovu sopstvenu seksualnost i seks uopšte. Evolucija ljudske svesti nije zaobišla ni seksualnost, tako da se danas mnogo slobodnije govori o seksu. Pojam koji je u vokabularu seksologa vrlo prisutan i koji u poslednje vreme izaziva kontroverze je seksualna inteligencija.

• Kontroverze oko odredjivanja  ovog  pojma nije moguće izbeći, ali da bi se razumelo šta se podrazumeva pod ovim pojmom stvar mora da se  sagledava u istorijskom  okviru. Prethodnu seksualnu istoriju čoveka zapadno -evropske civilizacije počev od antičke Grčke, preko starog Rima, dominacije hrišćanstva od 6-og  veka do prerenesanskog i renesanskog peridoda, racionalizma i viktorijanskog doba  osamnaestog  veka, sve do poslednjih nekoliko decenija prošlog veka  pokušao sam da uobličim aforizmom ”Ništa nije seks, osim koitusa”. Aforizam bi trebalo da na  koncizan način odslikava seksualni život muškarca i žene kroz ovaj dugi period ljudske istorije. Svet je pravljen po meri muškaraca  koji je dominirao u svim sferama života pa i u seksu. ”Bilo je takvo vreme” što bi rekao Borisav Pekić. Takvo  vreme, naravno,  ima dublje biološke, ekonomske i druge karakteristike o kojima sada, zbog prirode novinskog teksta, nije moguće raspravljati. Ljubav i seks su bile apsolutno dve  odvojene pojave.  Muškarcu je seks služio za osiguravanje poroda, pražnjene nagomilane energije i kao vrsta jeftinog zadovoljstva. Žene su, dominatno služile kao “mašine za radjanje”. Paradoks je u činjenici da je zbog značajnije uloge u reprodukciji ženska seksualnost istovremeno, bila pod značajnijom društvenom i posebno, religioznom kontrolom. Od pojavljivanja dva bizarna pokreta pod nazivima “seksualna revolucija” i feministički i pokret”  kad je reč o seksualnosti I seksu kao njegovom izrazu aforizam  glasi drugačije: “Sve je seks, osim koitusa”. Iako oba pokreta odišu nekom vrstom bizarnosti, nisu se pojavila slučajno, već kao posledica neverovatnih društvenih promena od kojih su najznačajniji demokratizacija života, velika pokretljivost ljudi, ulaženje žena u sve sfere života, njihovoj samostalnosti, kontracepciji, usvajanju filozofije bezdejstva, komjuterskom seksu pa i pojavi AIDS-a. Sve ove promene su oslobodile žensku seksualnost da bi  one, postepeno, od “seksualnih mašina za radjanje” postala “seksualna bića”, čime se odvajaju od  terora muške dominacije, zahtevajući  ravnopravnost ne samo u životu nego i seksu.  Sa ovim promenama bitno se menjaju i stereotipi o “muškim” I “ženskim” seksualnim ulogama. Ranije je za seks izmedju muškaraca i žena bilo dovoljno da, uprošćeno rečeno, muškarca “služi ona stvar kao budalu”, a za ženu da je dovoljno da u krevetu raskreči noge. Više nije! Sada je za istinsku seksualnu komunikaciju potrebna i u budućnosti će sve više biti potrebnija i “pamet” i muškarca i žene koja je uobličena pod pojmom “seksualna inteligencija”- navodi prof.dr Jezdimir Zdravkovic, autor knjige “Seksualna inteligencija”.

U promenljivom svetu bitno se promenio i odnos shvatanja šta je normalno a šta nenormalno u seksu. Sve do pedesetih godina prošlog veka, tačnije rečeno, do pojave neformalnog pokreta pod nazivom “seksualna revolucija” polje “nenormalnog” je prevazilazilo ono što smo nazivali “normalno” u seksu. Danas je obrnuto. Može se reći da u tom pogledu vlada odredjena konfuzija kako u glavama muškaraca tako i žena. Dok je ranije osoba koja je bila opsednuta dnevnim fantazijama, upražnjavala oralni i analni seks, isprobavala slasti predbračnog života i učestano masturbirala strepela od odgovora : ”Da li sam normalna”, sada osoba kojoj je oralni i analni seks odvratan, masturbacija ispod časti, a nevinost prve bračne osobe sa voljenom osobom smatra vrlinom opsednuta pitanjem: ”Da li sam seksualno nenormalna osoba”. Konfuzija po ovom pitanju vlada i u naučnom svetu. Jedan broj seksologa zagovara kao meru normalnosti relaciju izmedju seksualnog para, ali u celu stvar umeće čarobnu reč koja se naziva “ljubav”. Prema ovim autorima, normalna seksualnost je isključivo ona kod koje jedna osoba u seksu prenosti drugoj poruke ljubavi, vezanosti, topline i pripadnosti. Nenormalna, odnosno neurotična seksualnost je, s druge strane, ona u kojoj seks služi pražnjenju nagomilanog nezadovoljstva, ispoljavanju agresije i potrebe za nadredjivanjem, koja ima za cilj samodokazivanje ili, jednostavno kojom se osobe oslobadjaju svakodnevne napetosti. Normalna seksualna osoba, dakle, prema ovim kriterijuma vodi ljubav periodično, isključivo kada je erotizovana prisustvom ljubljene osobe, isključivo sa osobom koju voli, a pri tome zadovoljstvo uzima koliko ga i daje. Ipak, lako otkrivamo slabosti u ovakvom shvatanju. Mali je broj osoba koje su oslobodjene svakodnevne napetosti, da povremeno seksom ne bi oslobadjale nagomilanu negativnu energiju. S druge strane, još je manji broj osoba koje su u toj meri dokazane da se ne bi dokazivale i u krevetu.

Seksualnost je integralni deo specifičnosti svakog ljudskog bića. Njen razvoj zavisi od  zadovoljenja osnovnih ljudskih potreba kao što su želja za kontaktom, intimnošću, emocionalnim izražavanjem, zadovoljstvom, nežnošću i ljubavlju. Seksualnost se izgrađuje kroz interakciju između individualnih i socijalnih struktura. Potpuni razvoj seksualnosti je od esencijalnog značaja za individualno, interpersonalno i socijalno blagostanje. Krpz prizmu pravilnog razvitka seksualnosti neophodno je i posmatrati seksualnu inteligenciju. Nameće se pitanje, kakva je to vrsta pameti?

• -Najlakše je odrediti po analogiji sa racionalnom i emocionalnom intiligencijom. Ako racionalnu inteligenciju odredimo kao sposobnost ličnosti da rešava probleme u raznovrsnim životnim situacijama, a emocionalnu kao sposobnost osobe da  uspešno razrešava životne situacije vodjenje iracionalnim emocijama, seksualnu inteligenciju možemo definisati kao sposbnost ličnosti da se uspešno nosi sa problemima ne samo iz seksualne komunikacije izmedju muškarca i žene, već i odnosa ličnosti  prema sopstvenoj seksualnoj filozofiji. Zapravo, seksualna inteligencija može se istovremeno odrediti i kao sposobnost i kao veština ličnosti da uživa seksualni život u punom obimu. Da bi bila seksualno inteligentna osoba mora da poseduje obimna znanja o seksualnosti, poseduje sposobnost da prepozna sopstvene seksualne želje, kao želje I strahove partnera i parnerke, spsobnost da otvoreno izrazi želje, suoči se sa strahovima, brani sopstvena seksualna prava i tako nadalje. Seksalna inteligencija je, dakle, više od zadovoljavajuće erekcije muškog polnog uda i više od orgazma žene. Obzirom da je suština seksualne inteligencije posedovanje pomenutih sposobnosti i veština jasno je da može da se testovno meri, baš kao što se meri i racionalna intiligencija - dodaje prof. Zdravkovic.

U našem etno miljeu vlada narcistički stav o našoj multidisciplinarnoj univerzalnosti. Ni seks nije odoleo ovom trendu, pa zato mnogi smatraju da su Srbi seksualno najinteligentniji.

• Parcijalna testiranja, jer još uvek nismo radili obimna istraživanja o seksualnoj inteligenciji naših ljudi, razbijaju mit o ustaljenom stereotipu da su Srbi seksualno ”najiteligentniji narod na svetu”, uz napomenu da seksualnu inteligenciju ne treba izjednačavati sa seksualnom potencijom. Sporadična testiranja, kada je reč o  srpskim muškarcima, pokazuju da su za većinu ispitanika znanja o seksualnosti parcijalna, iskrivljena, opterećena predrasudama, mitskim sadržajima i strahovima o seksualnoj  nenormalnosti, da ispoljavaju nesposobnost da prepoznaju sopstvene želje i potrebe kao i želje, potrebe i strahove parnerke ili partnera, pod uslovom da ih prepoznaju nisu u stanju da ih otvoreno izraze, da je seksualni odnos sa partnerom, po pravilu, stereotipan, nagonski uslovljen, zadovoljstvo seksom je isključivo lični čin ili služi kao neka vrsta  “servisa partnerki” u cilju dokazivanja seksualne moći, seksualno su neasertivni, nisu skloni eksperimentisanju u seksu, opterećeni su konzervativizmom i šta ti sve ne. Nema razloga čudjenju, a još više pesimizmu. Moje je mišljenje da je slična situacija i u drugim nacijama, obzirom na činjenicu da u ustrojstvima društva sa vladajućom muškom dominacijom seksualna inteligencija nije ni  bila potrebna. Muške i ženske uloge su bile strogo odredjene. Kako se širom sveta budu menjale seksualne uloge muškaraca i žena, tako će i potreba za inteligentnim seksualnim ponašanjem biti sve izraženija - zaključuje prof.dr Jezdimir Zdravković.

Seksualnost je mnogo više od onoga što se događa između dve osobe u krevetu. Kada govorimo o seksualnosti, govorimo o tome kako se ljudi izražavaju, o njihovoj muškosti ili ženstvenosti. Ljudska se seksualnost vidi u načinu na koji se predstavljaju, kako se ponašaju, kako izgledaju fizički, a jednako tako i kako neguju svoju spoljašnost. Seksualnost se odnosi na seksualni identitet i seksualna osećanja pojedinca. Biti uspešan u seksu, znači biti seksualno inteligentan.