Ako ste mislili da su plastična hirurgija i estetska hirurgija sinonimi - niste jedini, ali ovo nije tačno.
Plastična hirurgija je grana medicine koja se bavi rekonstrukcijom ili korekcijom delova ljudskog tela na način da im se vrati maksimalna funkcionalnost i normalan izgled.
Estetska hirurgija je oblik plastične hirurgije, koji je neminovno najpoznatiji i zato se i poistovećuje sa plastičnom hirurgijom. Ona se bavi korekcijom estetskih nedostataka i ulepšavanjem ljudskog tela. Estetska hirurgija je istovremeno i deo antiageing medicine koja licu i telu daje mlađi i svežiji izgled.
Dr Dragana Petrović-Popović je specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije koja se na Klinici za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju u okviru Kliničkog centra Srbije svakodnevno bavi zahvatima vezanim za obe gore spomenute grane medicine.
Često prenosi utiske sa kongresa i edukacija koje redovno posećuje, a za Stetoskop.info napisala je više stručnih medicinskih tekstova na temu estetike i plastične hirurgije. Svakodnevno joj možete postaviti pitanje na koja redovno odgovara u rubrici Pitajte lekara.
Pričali smo sa dr Petrović-Popović na tri teme: Estetska medicina modernog doba, Mladeži i Labioplastika.
Estetska medicina modernog doba
Stetoskop.info: Da li je bipolimer štetan? Njegova primena jenjava tek od skoro, ali da li ima potrebe da se ovaj materijal izbegava?
Mr sci. med. dr Dragana Petrović-Popović: Bipolimer je jedna vrsta implantacionih materijala koja nastaje polimerizacijom i ukrštanjem osnovne jedinice ovog hemijskog jedinjenja. Ova vrsta materijala ima svoju primenu u medicini, ali nije registrovana za augumentaciju (povećanje) usana i korekciju lica.
Predstavlja sintetičku supstancu koja može da izazove umerene do izraženih reakcija organizma na strano telo, što može da dovede do zapaljenskih reakcija i do stvaranja granuloma. Ako je ovaj preparat ipak primenjen i ako dovede do nezadovoljavajućeg estetskog rezultata ili do reakcije tela u vidu granuloma, njegovo uklanjanje može biti jedino hiruški.
Stetoskop.info: Ako govorimo o hijaluronu, od čega zavisi trajanje hijaluronskih filera i da li pacijent može uticati na to da njegovo dejstvo traje duže?
Mr sci. med. dr Dragana Petrović-Popović: Dužina trajanja efekta hijaluronskih filera zavisi od pravilno odabranog preparata hijaluronske kiseline, shodno regiji lica ili tela koja se tretira. Podjednako važna jeste i pravilna aplikacija filera od strane specijaliste plastične hirurgije.
Na tržištu postoji desetak različitih proizvođača koji donose različite hijaluronske filere od kojih neki mogu trajati i do 2 godine, a redovnom i pravilnom upotrebom ovaj efekat se može produžiti.
Napominjem da upotreba hijaluronskih filera ne može zameniti hirušku korekciju tamo gde je ona neophodna.
Stetoskop.info: Da li kod dugogodišnjeg ubrizgavanja hijalurona ima kontraindikacija?
Stetoskop.info: Spomenuli ste Botox. Koje su njegove prednosti?
Mr sci. med. dr Dragana Petrović-Popović: Po mom mišljenju, u svrhu održavanja mladolikog i svežeg izgleda terba početi sa Botox-om, pogovoto kod osoba koje imaju izraženu mimiku. Botox-om se prevenira nastanak mimičnih bora. Zabluda je da se Botox-om dobija 'zamrznuto' lice i veštački izgled. Pravilno aplikovan Botox daje svež i blistav izgled koji u potpunosti odgovara svim profesionalnim pozivima (ne samo osobima koje se bave javnim poslom). Takođe, ne zaboravite da se Botox primenjuje u lečenju neuroloških oboljenja, ali i za lečenje akni, prekomernog znojenja i migrene.
Stetoskop.info: Zbog čega se pacijenti češće odlučuju za hijaluronske filere, a ne za Botox?
Mr sci. med. dr Dragana Petrović-Popović: Botox i hijaluronski fileri su dva odvojena principa koja mogu da deluju sinergistički. Botox svojim dejstvom i pravilnom primenom prevnira nastanak i produbljavanje postojećih bora, a hijaluronski fileri popunjavaju već postojeće bore, gubitak potpornog masnog tkiva i volumena, kao i za korekciju asimetrija na licu ili povećanje usana.
Ipak, najbitnije je da odluku o tome kada i šta primeniti donese plastični hirurg na osnovu želja, potreba i estetskih kriterijuma pacijenta. Pravilnom odlukom o primeni Botox-a u kombinaciji sa hijaluronskim filerima dugo se može održavati mladalački izgled i odloćiti eventualna hiruška korekcija.
Stetoskop.info: Kakav je vaš stav u osnosu na mezoterapiju? Kada je najbolje krenuti sa ovom metodom?
Mr sci. med. dr Dragana Petrović-Popović: Sa mezoterapijom se može početi već u dvadesetim godinama. Većina pacijentkinja se ipak odlučuje da u tridesetim i četrdesetim godinama krene sa mezoterapijom u cilju uklanjanja posledica loše hidratacije kože, nedovoljno sna, stresa ili sa željom da očuva postojeći kvalitet kože, kakav su imale u dvadesetim.
Stetoskop.info: Da li postoje restrikcije kada je u pitanju mezoterapija?
Mr sci. med. dr Dragana Petrović-Popović: Kontraindikacija za primenu mezoterapijskih koktela je potvrđenja alergija na neku od supstanci koje ulaze u sastav ovih koktela.
Stetoskop.info: Kako pravilno dozirati mezoterapiju?
Mr sci. med. dr Dragana Petrović-Popović: Mezoterapija se primenjuje prema određenom protokolu u zavisnosti od dela tela i problema koji se tretira (strije, opuštena koža, hiperpigmentacije, lice, celulit, kosa i poglavina, lipoliza...) i uvek je potrebno uraditi nekoliko tretmana u razmaku od 7-10 dana.
Mladeži
Stetoskop.info: Da li su reljefni mladeži opasniji od onih koji su u ravni kože?
Mr sci. med. dr Dragana Petrović-Popović: Za mladeže (nevuse) je vezano mnogo predrasuda, a to kod mojih pacijenata često izaziva strah i zabrinutost. Samo na osnovu toga da li je mladež iznad nivoa ravni kože ili u ravni kože se ne može reći da on nosi povećan rizik sa sobom, ali svakako sve mladeže na telu treba redovno pregledati. Redovni pregledi su neophodni jer rano otkrivanje displastičnih mladeža i melanoma vodi boljoj prognozi izlečenja.
Stetoskop.info: Kako možemo uočiti problematični mladež?
Mr sci. med. dr Dragana Petrović-Popović: Treba vršiti redovne samopreglede kože celog tela, kao i poglavine, dlanova i tabana, kao i redovne kontrole kod dermatologa i plastičnog hirurga koji će, ako je potrebno, mladeže pogledati i dermoskopski. Treba obratiti pažnju na postojeće mladeže koji menjaju veličinu, oblik i boju, kao i na novonastale mladeže koji su nepraavilnog oblika i ivica, veći od 6 mm, neujednačenje boje. Pisala sam za Stetskop.info o ABCD kriterijumu koji se koristi kod samopregleda.
Stetoskop.info: Recite nam nešto o 'crvenim mladežima'?
Mr sci. med. dr Dragana Petrović-Popović: Kod promena na koži koje su u spektru od ljubičaste do prebojenosti najčešće se radi o hemangiomima i arteriovenskim malformacijama. Njih treba pravilno dijagnostikovati i, po potrebi, adekvatno lečiti. Ove promene nisu mladeži i ne nose rizik za melanom.
Stetoskop.info: Da li je bezazleno uklanjati mladeže kada ne postoji zdravstveni razlog - već samo estetski?
Mr sci. med. dr Dragana Petrović-Popović: Odluku o tome treba da donese plastični hirurg u dogovoru sa pacijentom i u tom smislu se operativno uklanjaju mladeži koji pacijentu estetski smetaju, koji su na eksponiranim delovima tela ili na delovima gde se često povređuju ili jednostavno smetaju osobi prilikom svakodnevnih aktivnosti.
Stetoskop.info: Da li zdrava koža ima više ili manje mladeža?
Mr sci. med. dr Dragana Petrović-Popović: Broj i raspodela mladeža na telu predstavlja jedinstvenu karakteristiku svakog pojedinca. Bez obzira na broj mladeža na telu, samopregled i pregledi mladeža su obavezni. Ovo pogotovo važi kod osoba sa više od 100 mladeža na telu kao i kod osoba koje su imale nekog od članova porodice sa melanomom, kao i kod osoba sa svetlom kožom i očima, riđih osoba, osoba sa pegama.
Labioplastika
Stetoskop.info: Koji su uzroci pojave povećanih polnih usana i da li postoji način prevencije pojave istih?
Mr sci. med. dr Dragana Petrović-Popović: Uzroci su najčešće urođeni i genetski uslovljeni, ali hipertrofične polne usne mogu nastati i nakon porođaja i kao posledica starenja. Takođe, može biti uvećana samo jedna polna usna ili obe, a može biti prisutna i hipertrofija i asimetrija između usana.
Stetoskop.info: Da li je labioplastika lakša ili teža operacija?
Mr sci. med. dr Dragana Petrović-Popović: Labioplastika spada u jednodnevnu hirurgiju koja se izvodi u lokalnoj anesteziji. Nije potrebna posebna priprema, osim analize krvi. Operacija traje oko sat vremena sa pripremom. Nakon operacije se ne ostaje u bolnici i pacijentkinje se već sutradan vraćaju svakodnevnim aktivnostima.
Stetoskop.info: Koje su najčešće zablude kada je u pitanju labioplastika?
Mr sci. med. dr Dragana Petrović-Popović: Američko udruženje plastičnih hirurga navodi da se u poslednjih 5 godina povećao broj pacijentkinja koje su se podvrgle labioplastici za 217%.
Danas se o ovom problemu kod žena govori otvoreno i sve više pacijentkinja je informisano da se ovaj problem može jednostavno rešiti kratkom operacijom. U prošlosti su ove pacijentknje smatrale da su usamljene i da samo one imaju problem, a da se on ne može rešiti iako dovodi do značajnoh diskomfora prilikom seksualnog odnosa, ali i prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti, posebno sportskih.
Često se nailazi i na nerazumevanje okoline, te je bitno da se pacijentkinja obrati plastičnom hirurgu koji se bavi ovim problemom o koji će utvrditi da li hipertrofija ili asimetrija postoje i koje su hiruške mogućnosti. Dovoljan razlog za ovu operaciju je i postizanje anatomski i estetski prihvatljivog isgleda spoljnih genitalija.
Da zakažete pregled/intervenciju kod dr Dragane Petrović-Popović, popunite Kontakt formu u nastavku ili pozovite broj 063/687-460.
Moja sestra i ja smo istog dana jedna za drugom operisale labioplastiku kod doktorke Petrović-Popović, sve je prošlo sjajno. obe smo zadovoljne. Hvala doktorki na svemu što je uradila za nas i naš život, a najviše na pažnji i razumevanju.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde