IBD podcast EP 045: Prof. dr Jagoda Jorga, spec. za ishranu

U četrdeset petoj epizodi IBD podcasta gost je prof. dr Jagoda Jorga, specijalista higijene, subspecijalista ishrane. Sa doktorkom smo razgovarali o ishrani kod pacijenata sa inflamatornim bolestima creva.

Milica: Dobar dan i dobro došli u još jedan IBD podkast, podkast koji se bavi životom ljudi koji boluju od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa. Moje ime je Milica Milošević, ja sam direktor Stetoskop.info medicinske platforme i danas u ulozi Vašeg domaćina. Danas u gostima imamo profesorku doktorku Jagodu Jorgu, specijalista higijene, subspecijalista ishrane i danas ćemo pričati o ishrani kada su IBD pacijenti u pitanju. Dobro došli, hvala Vam puno što danas govorite za IBD podkast.

Prof. dr Jorga: Hvala na pozivu i dobar dan svima koji nas slušaju.

Milica: Hajde za početak da započnemu temu sa tim koje su to dijete i kakva je to ishrana kada pričamo o IBD pacijentima, zašto je to uopšte važno?

Prof. dr Jorga: Ishrana je uvek jako važna. Tu nema dileme zašto je važna. U ovoj posebnoj kategoriji, dodatno je važna zato što kod njih postoji veliki rizik pothranjenosti. Ne samo u smislu telesne težine, već vitaminske, mineralne pothranjenosti koja iza sebe ostavlja niz obolenja i problema sa koštanim zdravljem, anemijama i da ne pominjemo, jako malu težinu, problem rasta i razvoja kod jako maldih osoba koje su još uvek u tome. Zato je ishrana neobično važna iako ona nema direktno uzročno posledičnu vezu sa ovim obolenjima. Drugim rečima, pacijenti mogu da budu potpuno sigurni da nikakva hrana nije uzrok njihovih tegoba i promena koji oni imaju kod upalnih procesa creva. Zato je pojava raznoraznih dijeta koji svi redom tvrde da će smanjiti simptome, olakšati tok bolesti itd. zapravo odvođenje sa pravog puta. Niz studija koje su zapravo poredile te dijete koje su najčešće, zapravo, dijete bez ili sa specifičnim ugljenim-hidratima namenjene ovoj populaciji, pokazale su da takve dijete ne smanjuju „broj napada“ bolesti, odnosno relapse, niti umanjuju tegobe u odnosu na mediteransku ishranu koja je tu služila kao kontrolna ishrana. Ali, takvi tipovi ishrane su zapravo problematični zato što kod njih još mnogostruko povećan rizik od vitaminskih i mineralnih deficita, deficita antioksidanasa i svih tih antiinflamatornih materija o kojima se toliko priča u pravilnoj ishrani. Drugim rečima, van perioda ataka bolesti u jednoj dobroj remisiji, svaki pacijent treba da se trudi da njegova ishrana bude što približnija onoj za koju smatramo da je optimalna ishrana za osobu tih godina, tog pola i te fizičke aktivnosti. Dok u periodima, na žalost, relapsa, ta ishrana je izuzetno različita za svakog pojedinca. Ona je zaista toliko induvidualna, iako se to često govori, zaista nije fraza, jer neka hrana koja kod nekoga izaziva pogoršanje simptoma, nekome sasvim dobro legne. Tako da je osnovni način na koji mi koji se bavimo ishranom hoćemo da obezbedimo optimalnu ishranu i za sve fiziološke potrebe, a i za smanjenje tegoba, podrazumeva vođenje dnevnika ishrane. To je najispravnija metodologija, taj dnevnih ishrane treba da se vodi 27 dana, ako ne i duže. U njemu treba da stoji šta pacijent jede i koliko, kako je to pripremljeno i sa čim, sa svim začinima i sastojcima. Nakon toga treba da se analizira, tačnije da se zapiše kad god postoji neko pogoršanje bolesti na primer, i onda, nakon analize, radi se na izbacivanju nekih namirnica iz ishrane, tačnije, ta eliminaciona dijeta za koju Vam ne treba niko ko je stručan. Svaki pacijent može da kaže to mi smeta i gotovo. E sad, šta Vam tu stručnjak pomogne? On mora da zna sa kojom namirnicom može da se zameni ta koja je izbačena iz ishrane. U okviru tih grupa namirnica zaista postoji ogroman broj njih koje mogu dosta lepo da zamene i nadoknade neke druge namirnice koje Vam smetaju. Onda će ishrana biti optimalnija. Tu Vam treba stručnjak, za te eliminacione dijete. I druga stvar, o kojoj ćemo govoriti, je, naravno, pitanje deficita koji moraju da se nadoknađuju suplementima. Ishrana u prirodnoj fazi bolesti što normalnija, a u fazama relapsa, ta ishrana nikako ne liči na uobičajenu ishranu.

Milica: A kažite mi, u zavisnosti od toga kada bi pacijent došao kod Vas, kako bi ste razlikovali u kojoj je fazi bolesti?

Prof. dr Jorga: Prvo se dijeta pravi u odnosu na samu dijagnozu, zatim, na simptomatologiju, da li pacijent ima proliv ili zatvor, da li pacijent ima tegobe,. da li je operisan, zbog samog lečenja osnovne bolesti, posebno kod kolitisa se to radi i na kraju, u odnosu na njegov nutritivni sastav. Mi postavljamo pored medicinske dijagnoze i tkz. nutritivnu dijagnozu, odnosno procenu indeksa uhranjenosti i nutritivnih markera. Dakle, mere se praalbumin, albumin, apsolutni broj limfocita za proteinski status, meri se ceo lipidni status, mere se pojedini vitamini, folat u eritrocitima, B₁₂, vitamin D, homocistein itd. PTH kada sumnjamo na poremećaj metabolizma kalcijuma itd. Vrlo specifični markeri koji nam onda dozvoljavaju da procenimo tačno nutritivne deficite. Evo sad je u modi davanje vitamina D po svaku cenu, a ne radi se pre toga analiza vitamina D u serumu, što bi trebalo da bude. Ovo je mala digresija. Na osnovu svega toga, i idealno, ako imam dnevnik, ili se dogovorimo da se vidimo nakon vođenja dnevnika, e onda se na osnovu svih tih parametara, pravi specifična, terapijska dijeta. Znači, ona je u fazi ataka bolesti i terapijska dijeta, zato što smanjuje tegobe.

Milica: Pogotovu kod pacijenata koji ne mogu da jedu hranu.

Prof. dr Jorga: Jeste, tako je. Vi tu imate potpuno drugačiji pristup. Neki osnovni principi. Neki osnovni principi u fazi ataka bolesti potpuno odstupaju od onoga što preporučujemo u optimalnoj ishrani. Žitarice, nikako integralne, isključivo rafinisane žitarice. Dakle, beli hleb, beli pirinač, pasta. Uostalom, u mediteranskoj ishrani, oni ne koriste integralne žitarice, već je hleb na poseban način spreman, neki pekarski kvasac. Prema tome, to su dva osnovna problema kod ovih ljudi – vlakna i masnoće. Te dve stvari moramo da svedemo na minimum, a da obezbedimo unos svega što te namirnice nose. Dakle, vlakna, 1. žitarice, 2. ono što se često zaboravlja, raznorazno koštunjavo voće i semenke svih vrsta, napolje. Voće i povrće, besmisleno bi bilo da sve to izbacimo. U tom slučaju biramo ona koja imaju manja vlakna, to nije neki poseban problem i onda je tu termička i mehanička obrada. To je ono što bitno smanjuje vlakna. Razni potaži koji sada svi vole da jedu, oni su idealna hrana za ljude koji treba da smanje unos vlakana. Divna čorba od bundeve, fenomenalna, sa malo parmezana, koji mi inače ne dozvoljavamo zato što je jako masan, ali u maloj količini to nije masno. U velikoj čini on će biti jednostavno dodatak.

Milica: Začin.

Prof. dr Jorga: Pa da! Začin, bravo! Voće i povrće termički obrađeno. Voće u obliku kompota. Ono što vidim da se često provlači, a enormna je greška, to je razno jagodičasto, crveno voće, koje generalno zabranjuju zbog tih semenkica koje su toliko minimalna količina vlakana, da je ta vrsta voća zapravo preporučena. Ali opet, kažem, to je individualno. Mlečni proizvodi. Pa ne treba da pustimo da bude veliki unos, zato što će odjednom to biti jako velika količina masti. To moramo da smanjimo. Shvatiti masne sireve više kao začin, da poboljša ukus, a ne povećava tu količinu masti u ukupnom obroku koji će pacijent da dobije. Generalno, mi idemo na niskomasne, kiselo mlečne proizvode koji se bolje podnose i te neke sireve koji se bolje podnose, a masne sireve jako malo. Mesa i ribe, osnovno pravilo, nemasno meso. I svinja ima nemasno parče koji se zove svinjski file koje je jednako nemasno kao piletina. I to se često javlja, vidim u tim preporukama, generalizuju se vrste mesa. Ne! Delovi životinja koji su jako krti, to su obično delovi od buta, biftek, file, oguljena ćurkica. Patka ne može iako spada u tu perad. Dakle, nemasna mesa! Za razliku od toga, videćete da se ribe jako često preporučuju, skuša, losos i te ribe koje su veoma masne. Te ribe ipak treba da se pripremaju tako da se smanji količina masti, dakle kuvanje na pari ili pečenje bez dodatka masnoće sa odstranjivanjem kožica i svih masnih delova. I naravno, jako važno pitanje, koliko toga čovek odjednom može da unese? Zato je to neko pravilo, mali obroci. Kod ovih pacijenata više nego igde, u aktivnoj fazi, važi pravilo, češći, manji obroci.

Milica: Na koliko sati bi trebalo da jedu?

Prof. dr Jorga: Mislim da manje od dva i po sata nema smisla. Sve zavisi šta je bio prethodni obrok. Ako je taj prethodni obrok kompot od voćkica, pa on će da se svari za manje od sat vremena. Ako je prethodni obrok bio losos sa nešto malo pirea, njemu treba jedno tri sata da se svari. Tako da to zavisi od vrste obroka. Ne treba zacrtati pa sad jesti na svakih dva, dva i po sata. Sve zavisi od vrste hrane. I da završimo grupe namirnica. Osim mesa i ribe, tu su i jaja. Generalno je preporuka da se izbace jaja, ali uvek kažem, ne izbacujete belanca, posebno kod osoba koje imaju loš proteinski status, ako su albumini tu problematični ili niski apsolutni broj limfocita. Belanca su fenomenalna belančevina, nemaju trunke masti. Ništa, oni su belančevine i voda. Zbog toga ona tu mogu jako da poboljšaju ishranu u proteinskom smislu. mali broj ljudi ima problem sa belancima. I vidljive, dodate masnoće. I tu se prave, jako često greške u preporukama, spominju se ta neka egzotična ulja. Nije tačno, svaka ulja imaju masnoće, samo je pitanje sastava. Još niko nije do sada pokazao da je to toliko bitno da bi neko kupovao ta egzotična ulja koja koštaju puno para, a nikave koristi. Dakle, obično ulje u kombinaciji sa maslinovim, u malim količinama tokom dana tako da ne prave nikakve smetnje. Svi ovi obrici o kojiam sam govorila su mekane, kašaste, pire konzistencije. Izuzev tog tostiranog belog hleba sa nečim. Sve ostalo, praktično mi pokušavamo, da pacijentima sa žarištima, lezijama na organu, pomognemo da se što manje muči, a da iz namirnica izvuče maksimum. To je uhranjenost, to je ono što prođe kroz crevni zid da čovek bude dobro uhranjen. Iznimno je retko šta pacijenti da jedu kada ne mogu ni ovo? Postoji gotova, formulisana hrana, to je hrana za posebne medicinske namene i ja uvek predlažem da bude baš ta hrana. Da ne pravimo sami neke domaće kombinacije. To je terapijska, posebna medicinska hrana koju najčešće hirurzi daju postoperativno kod raznih operacija na digestivnom sistemu. Ta hrana je formulisana tako da u relativno maloj količini koju crevo može da podnese, obezbedi ukupnu dnevnu potrebu za mineralima, vitaminima i svim esencijalnim hranljivim materijama, esencijalnim mastima i amino-kiselinama. Zato je ona za preporuku. Ona može biti i dodatna hrana ljudima koji su u relapsu, odnosno kada imamo gubitak u težini, pa nam treba nešto malo da dodamo. To bi bilo to. e sad, kao što sam rekla, hrana nije uzrok inflamatornih bolesti creva,  i alergije ni intolerancije na hranu. Ali svako pojedinac ima pravu da pored svoje osnovne bolesti ima i laktoznu intoleranciju. Ima pravo da ima glutensku enteropatiju koja je kombinacija alergije i inflamacije. Ima prava da ima i druga obolenja. Zato sam i rekla, ishrana se prilagođava pojedincu kod koje utvrdite sve postojeće zdravstvene probleme i u odnosu na to dizajnirate njegovu hranu. Izbacivati masovno, svima, mlečne proizvode, što se često radi to je apsolutno lekarska greška. Zašto? Zato što Vi, posebno kod Kronove bolesti koja pogađa svaki deo digestivnog trakta, imate deficite A, D, E i K liposolubile, B₁₂ i problem sa kalcijumom. Tu iamte veliki rizik od koštanih obolenja. Ako Vi, takvim pacijentima, izbacite apsolutno najkvalitetniji optimalni prirodni izvor kalcijuma, optimalan iz mnogo razloga, dovodite ga u poziciju da morate odmah da mu date suplement kalcijuma. ne treba ići na eliminaciju generalno, ako čovek nema npr. nema alergiju na mleku, kod koje čak i tada postoje zamene, kao npr. kozije mleko. Za laktoznu intoleranciju postoji veliki broj proizvoda koji nemaju u sebi laktozu koja je klinički značajna, kao što su mleka i sirevi. To je jedan od čestih grešaka u dizajniranju ishrane kod ovih ljudi. Kad čovek ima hroničnu bolest, kao npr. dijabetes i sve moguće druge hronične bolesti, onda njegovu ishranu treba tako dizajnirati da ona bude izvodljiva tokom celog života. Mi ne pričamo o kijavici i lečenju od 7 dana, onda možete da izbacite šta god hoćete, ne morate ni da jedete. Mi pričamo o ishrani za ceo život.

Milica: Da li postoje preporuke kada su u pitanju deca u kontekstu svega što ste rekli s obzirom da su oni u rastu i razvoju?

Prof. dr Jorga: Kod dece je još veći rizik i još više se treba uzdržavati od eliminacionih dijeta. Eliminacija postoji samo ako zaista utvrdite da postoji intelorancija ili alergija, ali ne ovim testovima koji nemaju nikakvu naučnu ni stručnu potkovanost. Zna se kako se vreše testovi. Za laktoznu intoleranciju imate izdisajni test koji je vrlo jednostavan, skup malo ali jednostavan i tačan. Prvo treba sve da se utvrdi, a onda da se formira ishrana za čoveka koji je u fazi ataka bolesti i u remisiji. Između te dve epizode, polako se uvode jedna po jedna namirnica, od svih ovih što sam malo pre rekla da treba da se eliminiše. Dakle, integralne žitarice, sveže voće, sve te neke fine stvari.

Milica: Verovatno pacijent vodi taj dnevnik tako da Vi možete lepo da ispratite sve.

Prof. dr Jorga: Jeste. I to je idealno, mame i tate oće to da rade, sa njima je lepa saradnja. Onda polako uvodite jednu po jednu namirnicu, nikada odjednom sve.

Milica: Da biste znali na šta čovek reaguje.

Prof. dr Jorga: Nikada niste sigurni na čemu ste. Zapravo između te dve epizode u ovoj bolesti imate taj neki intermezo, ondosno intermedijalni period kada pokušavate da ga vratite na normalnu ishranu. I to je to što je u celom toku bolesti zaista važno. E sad, deficiti, pretpostavljam.

Milica: Jeste, to je sledeće pitanje. Spomenuli ste u uvodu.

Prof. dr Jorga: Mi kod Krona, pošto imamo oštećenje tankog creva, a može biti i gore, ali posebno, u smislu nutritivnog deficita, problematično je oštećenje tog donjeg dela terminalnog ileuma. I onda, Vi tu imate, gotovo sigurno deficite A, D, E, K vitamina, svi liposolubilni, B₁₂, gvožđe je problematično. To su one stvari, ja sad neću da pominjem druge suplemente koje mogu da dođu kod pojedinaca u obzir, kao što je folna kiselina. Ako imamo anemiju, ja neću samo da suplementiram gvožđe. Ja ću se truditi da suplementiram sve ono što je bitno u anemiji, Ako imam B₁₂ deficit, pa uradim homocistein, ja sigurno onda tu imam potrebu za B₆ i za folnom kiselinom. Znači sva ta tri B vitamina prave dobru suplementaciju. Vitamin D. Englezi su još pre mnogo godina, uveli obavezno davanje 400 jedinica, svima, od prve godine života pa na dalje zato što smo mi ljudi, 21. veka, pobegli sa sunca. Gotovo, nema vitamina D. Rahitis je bila zaboravljena bolest, on se ponovo pojavio u velikim američkim gradovima, posebno kod dece kod kojih su izbačeni svi mlečni proizvodi. Tako da vitamin D, verujem svi moraju da ga primaju, ne samo osobe sa inflamatornom bolešću. Ali jednostavno, utvrdite nivo u serumu i znate o čemu pričamo. To se posebno odnosi na zimske mesece i pitanje je samo da li nekome treba davati 400, 800 ili 2000 jedinica, u zavisnosti od deficita. Ne samo što je vitamin D bitan za kosti, danas je apsolutno dokazano da je vitamin D izuzetno važan, dokazano u pojedinim autoimunim bolestima. Za ova obolenja nemamo tako čvrste dokaze, ali čim Vi imate problem ovde, a to je da se organizam okrenuo protiv samog sebe, vitamin D se pokazao izuzetan, kao što je to slučaj sa psorijazom, artritisom itd. Dakle, nema ni jedan razlog da i ovde ne može biti koristan. Možda ne postoje još uvek dokazi za to, ali to je ono što sigurno, svima preporučujem, a kada su deca u pitanju, to je apsolutno. Kod dece treba biti još pažljiviji u eliminaciji. Inače, i oni slede neke osnovne principe, sa tim što su potrebe za količinom pojedinih namirnica različite u odnosu na veliki organizam. To je ono što, svako ko se bavi decom zna.

Milica: Jasno. Da li je to sve od suplementacije što biste preporučili jednom pacijentu?

Prof. dr Jorga: To je ono što je generalno. Ali mi kada pričamo o suplementaciji, pričamo o pojedincu.

Milica: Apsolutno, i onda ćete utvrditi šta i kako.

Prof. dr Jorga: I onda, ako Vi imate osobu koja je stvarno eliminisala iz ishrane dosta stvari, imate ljude koji su čisti vegani, laktointelorantni, vegetarijanci sa istim ovim obolenjima. Imate ljude koji i van te bolesti, u Srbiji pogotovu, što je i pokazano mnogim istraživanjima, ne uzimaju svaki dan sveže voće i povrće, nema veze sa simptomima IBD-ja. Imate ljudi koji su pod rizikom d aimaju deficit C vitamina, β-karotena, sve ono što nose te grupe mamirnica. Tako da je to individualno pitanje. Ja kada imam ispred sebe vegana, ja onda znam da treba da imam dugačak spisak suplemenata koji treba toj osobi da preporučim. Zato što, u zemlji Srbiji, ne zavisno od ovog obolenja, vi nemate fortifikovane namirnice. Fortifikovan znači dodat vitamin ili mineral u neke namirnice koje ga inače ne sadrže, ili ga sadrže u minimalnim količinama. D vitamin u mleku je u tragovima. D vitamin se po celoj Evropi dodaje u mleko u ulje, u sve masne namirnice. Dakle, oni kad jedu, dobijaju veću suplementaciju. To kod nas ne postoji. Gvožđe. Kad sam ja bila dete i rasla u Beogradu, gvožđe je bilo u hlebu. Zaista je bilo obogaćivanje hleba gvožđem. Kao što smo obogatili so jodom. Mi nemamo, ukratko, za razliku od velikog broja zemalja, nemamo fortifikovane namirnice, zbog čega postoji pretnja da bude deficita kod ljudi koji se hrane samo biljnom ishranom. Tu sigurno preti nedostatak gvožđa, B₁₂, taurin, omega-3-masne kiseline. Već sam spomenula da nam inače preti nedostatak folne kiseline, osim u slučaju da čovek ne jede samo šargarepe i pomorandže. Cink je isto tako problematičan kada se izbace namirnice životinjskog porekla. Selen je inače problematičan u zemlji Srbiji. Tako da, ukupna suplementacija zavise od...

Milica: Potrebe pojedinca.

Prof. dr Jorga: I ne treba ići za šakom punom multivitamina. To se pokazalo kao apsolutno, neuspešno.

Milica: Beskorisno, a verovatno skupo za pacijente.

Prof. dr Jorga: Apsolutno beskorisno. Zato što je uvek pitanje međusobnog odnosa pojedinih minerala i vitamina. Kako se oni apsorbuju kada su svi zajedno ili kad su odvojeno. To je poznato za kalcijum i gvožđe da treba da se unose u različitim obrocima. Takva je i prića sa masom njih koji neće da se apsorbuju kada su svi zajedno. I Vi džabe uzimate.

Milica: Tako da je verovatno i raspored uzimanja izuzetno važan.

Prof. dr Jorga: Pa, da.

Milica: E sad, da se pacijenti ne uplaše, pošto ste puno govorili o preporukama, kako to izgleda i na koji način treba da se prati. Koliko zapravo oni treba da dođu kod nutricioniste i kako izgleda Vaš rad sa takvim pacijentima?

Prof. dr Jorga: Da Vam kažem, ideja mog rada sa pacijentima uvek, u svakoj hroničnoj bolesti da ta znanja prenesem na taj način na njih da ona postanu deo njihovih navika. Da oni od toga naprave svoji tip ishrane. Da oni imaju veliku slobodu izbora u okviru toga, a postoje stvarno ogroman broj namirnica. Nema razloga da ishrana bude jednolična. To je moj pristup radu. Ne volim ta pisana uputstva, evo idi kući imaš jeleovnik za 7 dana i kada prođe tih 7 dana, šta onda? Inače, rad na polju promene navika u ishrani i na polju terapijskih dijeta mora biti takva da čoveku približite na način da to može da prihvati jer je to jedina garancija dugoročnog uspeha. Bilo koja dijetna preporuka mora da bude za njih izvodljiva, da je to dovoljno pristojno i ukusno da čovek može da jede, da je ekonomski prihvatljivo itd. Sve drugo, ne može da zaživi na duže staze.

Milica: Mora da bude održivo za konkretnu osobu.

Prof. dr Jorga: Tako da, svaki kontakt treba da proredimo na ono da se oni jave kada postoji zaista neka bitna promena u toku bolesti, pojave nečeg nove ili promene nutritivnog statusa u smislu naglog gubitka ili dobijanja na težini. Tu veliku ulogu igra medikamentozna terapija, kortikosteroidi koji sa svoje strane imaju određene efekte. I na stanje uhranjenosti i na deficit nutritivni. Kada dođe do promene, treba da se vidimo.

Milica: Jako nam je važno, pošto su ovi pacijenti mladi ljudi, tu su i mlade žene koje su u fazi zasnivanja svoje porodice i ovim pacijentkinjama je to neizmerno važno, logično. Kako bi trebalo da se jedna žena koja ima Kronovu bolest ili ulcerozni kolitis tokom trudnoće ili u planiranju trudnoće hrani?

Prof. dr Jorga: U trudnoći su povećani nutritivni zahtevi za svaku ženu koja je u drugom stanju. I to su povećani nutritivni zahtevi u smislu proteina, esencijalnih masnih kiselina, tu je ta α-linoleinska kiselina koja može vrlo često da fali i koja bi u sklopu ovoga bila važna da se o njoj razmišlja na dobar način, pošto su inače izvori kod nas koštunjavi, što je problem. Zatim, postoje povećani zahtevi, naravno, za kalcijumom, često i za gvožđem i to su te stvari na kojima mora da se bazira ishrana. Kako to rasporediti u toku dana, sa čim to napraviti kombinacije, to se pravi individualno, ali u svakom slučaju, te namirnice koje su nosioci ovih hranljivih materija postaju bitne u planiranju, a sve ostalo nekako planiramo oko njih. I naravno, nešto veća kalorijska vrednost u drugom i trećem tromesečju, ali to nije toliko komplikovano kao što je nadoknada ovih hranljivih materija.

Milica: Doktorka, za kraj, svašta ste nam divno ovde podelili, verujem da će ovo biti velika lekcija za sve pacijente koji slušaju jer zaista ovako konkretne preporuke čini mi se da nemaju priliku da dobiju, pogotovu od stručnjaka kao što ste Vi. Volela bih da date jedan opšti savet i poruku za sve pacijente koji nas danas gledaju u kontekstu svega što ste danas pričali.

Prof. dr Jorga: U vremenu u kome živimo, koje je preplavljeno polu znanjima, ne znanjima, marketinškim dijetama itd. Moj prvi i osnovni savet je: Probajte da ne menjate svoju ishranu jako često. Zašto? Zato što je to užasno pogrešno čak i kada ste zdrava osoba. Znači, koncentrisati se na pronalaženje optimalne ishrane za tu osobu sa nekim stručnjakom, da se to prati uključujući dnevnike ishrane, i da osoba napravi nešto što je najprihvatljivije za nju u sklopu njenog i socijalnog okruženja. Dakle da je moguće i duženje. Nismo pomenuli napitke, što je dosta značajno kada je druženje u pitanju. Da bude dobro uklopljeno u svoju sredinu i da ne mora često nešto ekstra da zahteva. To je mladim ljudima, pravi određeni i socijalni problem. Eto, to je moj neki savet, ja bih volela da se oni osećaju kao potpuno normalne osobe koje imaju povremeno neke ekstra zahteve jel to je tako. Kafa je dosta veliki problem, naravno alkohol i jaki crni i zeleni čajevi i sveže ceđeni sokovi. Dakle da budu uklopljeni u normalni socijalni život i da ne trpi zbog neke tamo dijagnoze.

Milica: Hvala Vam puno na svim preporukama i hvala Vam što ste izdvojili vreme, znam koliko ste zauzeti i zaista cenimo to što ste odvoji vreme da danas sa nama razgovarate.

Prof. dr Jorga: Biće mi drago ako nemome zaista pomognem.

Milica: Sigurno hoće. Vama hvala što ste i ovog četvrtka bili uz IBD podkast. Da podsetimo, profesorka dr Jagoda Jorga, specijalista higijene, subspecijalista ishrane je bila danas naš gost. Da podsetimo i da iza ovog podkasta stoji Udruženje za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis Srbije – UKUKS i Stetoskop.info medicinski portal uz podršku mnogih drugara i prijatelja koji pomažu da se realizuje ovaj podkast. Hvala Vam puno i vidimo se!