IBD podcast EP 039: dr Olga Odanović, specijalizant interne medicine

U trideset devetoj epizodi IBD podcasta gost je dr Olga Odanović, specijalizant interne medicine sa KBC Zvezdara. Sa doktorkom smo razgovarali o konzumaciji alkohola i psihoaktivnih supstanci kao i o alternativnoj medicini kod IBD pacijenata.

Milica: Dobar dan i dobro došli u još jedan IBD podkast, podkast koji se bavi životom ljudi koji boluju od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa. Moje ime je Milica Milošević, ja sam direktor Stetoskop.info medicinske platforme i danas u ulozi Vašeg domaćina. Danas u gostima imamo doktorku Olgu Odanović, ona je specijalizant interne medicine na Kliničko bolničkom Centru Zvezdara i danas sa njom pričamo o konzumaciji alkohola i psihoaktivnih supstanci kao i o alternativnoj medicini IBD pacijenata. Doktorka dobar dan, dobro došli, hvala Vam što govorite za IBD podkast.

Dr Odanović: Dobar dan Milice, Hvala što ste me pozvali, zaista je čast biti deo jednog ovakvog projekta.

Milica: Drago nam je da ste tu i hvala Vam puno na vremenu. Hajde za sam početak da kažemo kako i da li konzumacija alkohola i psihoaktivnih supstanci utiče na ispoljavanje Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa kod ovih pacijenata?

Dr Odanović: Pre nego što Vam odgovorim na to pitanje, htela sam samo da kažem da sam, kada ste me pozvali za podkast, stvarno dosta razmišljala šta bi smo mogli da pričamo što bi bilo interesantno pacijentima, a da možda nije tema o kojoj oni puno pričaju sa svojim lekarima i o kojoj nema dovoljno vremna najčešće da se priča tokom poseta. Mislim da ova tema možda i nije toliko bitna kao što je pričao terapiji, remisiji, da li mogu da započnu porodicu ili ne, ali mislim da je zapravo vrlo aktuelna i da se naši pacijenti vrlo često sreću sa tom nedoumicom da li smeju ili ne da koriste alkohol, ili ne daj Bože psihoaktivne supstance. S obzirom da je društveni život danas tako organizovan, posebno društveni život mladih ljudi koji su najčešće naši pacijenti, upravo na taj način da je alkohol ne samo dozvoljen, već u nekim situacijama poželjan i očekivan. Tako da mislim da se vrlo često sreću sa tim. Sada da odgovorim na vaše pitanje, da li utiče na nastanak inflamatornih bolesti creva. S obzirom na to da se ne zna tačan uzrok, odnosno etiologija inflamatornih bolesti creva, rađene su studej da nije možda jedan od alkohola uzročnika ovih bolesti. Međutim te studije su pokazala da možda neće povećati broj obolelih od ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti, neće povećati tu incidencu, ali zato dovodi do pogoršanja kod pacijenata koji već imaju inflamatorne bolesti creva. E sad, naravno zavisi i od količine konzumacije alkohola. Jedna manja studija je pokazala ako se konzumira alkohol u umerenim količinama, na primer, jedna čaša crvenog vina svaki dan, može čak da ima i produktivno dejstvo.

Milica: Da li ima veze, izvinite što ću vas prekinuti, i vrsta alkohola koji će pacijent da konzumira.

Dr Odanović: Naravno, ne samo vrsta alkohola već i nealkoholne komponente koje se nalaze u piću. Na primer, protektivno dejstvo u crvenom vinu ne potiče od samog alkohola, već od tih nealkoholnih komponenti koje imaju antiinflamatorno i antioksidativno dejstvo. Upravo te supstance dovode do poboljšanja, odnosno smanjenje fekalnog kalprotektina kod naših pacijenata. Ali te nealkoholne komponente mogu da utiču i štetno. Na primer sulfiti koji se nalaze u pivu ili vinu dovode kod pacijenata koji imaju ulcerozni kolitis do pogoršanja, na primer pojave krvi u stolici ili povećanog broja stolica, a na primer ona pića koja imaju veći procenat šećera u njemu, kao što je na primer Smirnoff, pošto strane studije nisu rađene za domaća pića pa rakija nije uzeta u obzir, ta bića su povezana sa povećanjem bola u trbuhu kod pacijenata koji imaju Kronovu bolest. Naravno, zloupotreba alkohola dovodi do pogoršanja u smislu bolova u trbuhu, mučnina, povraćanja, povećanja broja prolivastih stolica, pojave krvi u stolici kod naših pacijenata. Psihoaktivne supstance naši pacijenti najčešće koriste za zaokupiranje bola i to može da nas zavede da mislimo da je pacijent u remisiji, ali nije, to je samo kliničko maskiranje simptoma i ti pacijenti koji koriste psihoaktivne supstance su teži pacijenti sa lošijom prognozom, koji imaju duže hospitalizacije i veću stopu smrtnosti.

Milica: Recite mi, da li je veća osetljivost na alkohol i psihoaktivne supstance ovih pacijenata u odnosu na zdrave osobe?

Dr Odanović: Da, jeste. S obzirom da alkohol oštećuje sluznicu creva i pored toga menja mikroorganizama i mikrobiotu (sastav mikroorganizama u crevu) i pored toga, dovodi do veće propustljivosti sluznice creva kod naših pacijenata koji već imaju oštećenu sluznicu, alkohol i psihoaktivne supstance dovode do pogoršanja. Na primer, rađene su studije kod pacijenata koji koji boluju od iritabilnog kolona, odnosno simptoma nervoznih creva ili ti IBS-a. Poredili su njih i pacijente sa IBD-jem. Obe grupe pacijenata imaju sličnu simptomatologiju sa bolom u trbuhu i prolivastim stolicama, ali kod pacijenata sa iritabilnim kolonom se neće javiti pogoršanje, dok naši IBD pacijenti će se javiti sa novim relapsom i pogoršanjem, povećanim brojem stolica, krvom u stolici i slično.

Milica: Znamo da su naši IBD pacijenti na vrlo kompleksnim terapijama, koje se menjaju i stalno se traži novo rešenje. Sama bolest je specifična po svojim mirnim i aktivnim fazama. Kako u kombinaciji sa svim tim terapijama i alkoholom se pacijent snalazi i kako to utiče na njegov organizam?

Dr Odanović: Nastaje jedan problem, s obzirom da alkohol metaboliše na isti način kao i mnogi lekovi. Metaboliše se preko jetre, pomoću tog enzima koji se zove citohrom p450. Kada mi konzumiramo alkohol, onda on praktično istisne sve druge supstance, uključujući i lekove i nedozvoljava njima da se oni metabolišu, što će onda to da dovede do toga da se lekovi zadržavaju duže u našem organizmu i do pojačanja njihovog toksičnog dejstva. Naš organizam se bori protiv toga sa većom sintezom ovih proteina, da bi zadovoljio potrebe i za alkohol i lekove, da bi se obe grupe kontrolisale. Ali onda imamo drugi problem u slučaju kada nema alkohola. Sav taj višak enzima će da razgradi lekove koje mi želimo da zadržimo u organizmu brže, i smanjiti njihovo dejstvo i brže će se izlučiti, samim tim neće imati isti efekat. Lekovi koji se metabolišu putem jetre a koji naši IBD pacijenti metabolišu su antibiotici, imunomodulatorna terapija kao što su Azatioprin, Metatrexat, Ciklosporin, zatim i sama biološka terapija, sve se metaboliše preko jetre i ovog enzima. Kada pacijenti koriste istovremeno alkohol i Orvagil, neće se smanjiti njegova efikasnost, ali će se zato povećati neželjeni efekti, dakle, veća je verovatnoća da će imati glavobolju, mučnine, boilove u trbuhu itd. A ako koriste alkohol i Metatrexat u isto vreme može da dođe do hepatotoksičnosti, odnosno do oštećenja jetre. Ciklosporin kada koriste i alkohol, smanjuje se nivo Ciklosporina u krvi, a to je vrlo vrlo loša stvar zato što je Ciklosporin lek koji se koristi kod pacijenata koji imaju fulinantni ulcerozni kolitis, na primer, imaju težak oblik i vrlo je nezgodno kada ga nema u krvi. Naravno, i biološka terapija kada se koristi zajedno sa alkoholom može da dođe do oštećenja jetre.

Milica: Da li su ovi pacijenti podložniji psihozama usled konzumacije alkohola i psihoaktivnih supstanci?

Dr Odanović: Naši pacijenti su generalno podložniji psihičkim promenama. Kod njih je u odnosu na opštu populaciju mnogo češća i depresija i anksioznost. Depresija kod starije populacije, anksioznostn kod mlađe, mada veliki broj naših pacijenata ima i depresiju i anksioznost. Korišćenje alkohola i psihoaktivnih supstanci, može da produbi ove probleme. Čak i u pedijatrijskoj populaciji kada su koristili kanabis u smislu ispitivanja lečenja za IBD, bilo je nekoliko slučajeva pojave šizofrenije, tačnije njegovog ranijeg ispoljavanja i produbljivanja šizofrenije.

Milica: Spomenuli ste sada konopljino ulje, sve je popularniji CBD, sve više slušamo o tome i znamo da neki pacijenti eksperimentišu sa ovim tokom svog lečenja. Kakav je Vaš stav i šta kaže medicina.

Dr Odanović: Medicina je još uvek neodlučna, s obzirom da postoji vrlo mali broj studija koji je ispitivao dejstvo kanabisa kod pacijenata sa inflamatornim bolestima creva. Iz tih malobrojnih studija mi možemo da zaključimo nekoliko stvari. Prvo, koji je to tip pacijenata koji koristi kanabis. To su najčešće pacijenti koji imaju Kronovu bolest i prethodno su operisani i imaju kao tegobu hroničan bol i mučnine, upravo iz tih razloga što će kanabis da im pomogne sa tim tegobama. Problem je u tome što iako je kanabis pokazao poboljšanje kvaliteta života i kliničke slike, još uvek nije pokazano da će imati objektivno dejstvo, odosno da će smanjiti markere inflamacije ili poboljšati nalaz na kolonoskopiji. Rađena je jedna studija gde su pacijenti 8 nedelja koristili kanabis, a potom dve nedelje ga nisu koristili. Oni su tokom tih 8 nedelja prijavljivali poboljšanje, ali bez tih objektivnih parametara koji bi to pratili, a nakon tog perioda, po prestanku korišćenja kanabisa sve prethodne tegobe su se vratile. Važno je još da kažemo da je kod tih pacijanata bilo mnogo važnije da se oni leče pre adekvatno, da ne dođe do same operacije i da moraju da korsite psihoaktivne supstance, s obzirom da je već tokom tih 8 nedelja korišćenja kanabisa već došlo do neželjenih efekata, odnosno poremaćaja pažnje. Tako da, moje lično mišljenje je da je još potrebno dosta studija da bi smo mogli sa sigurnošću da kažemo kako kanabis deluje na inflamatorne bolesti creva i da bi bilo korisno možda nastaviti ispitivanja, posebno da uporedimo kako kanabis deluje zajedno sa nekom tradicionalnom, naučno dokazanom terapijom i kako deluje bez nje.

Milica: Pored kanabisa postoje i druge alternativne metode u lečenju svih bolesti, pa i ovih naših pacijenata sa Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom. Koje su prednosti takve terapije, ako uopšte postoje u odnosu na tradicionalnu medicinu? Da li pacijent sme sam da eksperimentiše sa ovakbim lekovima i da li je to opasno? Šta Vi zapravo vidite u ordinaciji i šta Vam kažu pacijenti da koriste?

Dr Odanović: Nikako ne smeju sami da eksperimentišu. Pre svega bih htela to da napomenem, vrlo je važno da se napravi razlika između alternativne medicine i puno dezinformacija koje Vi možete da vidite na internetu. Pre upotrebe bilo kog alternativnog leka, preparata, bilo koje alternativne medicine, potrebno je da se konsultujete sa lekarom o tome da li smete nešto tako da koristite. Zablu da je da je nešto prirodno apsolutno i zdravo. Imali smo razne primere, na primer, neki pacijenti su naručivali pečurke iz Kine nakon čega su dobili trovanje. Neki su za bolove u zglobovima koristili ujed stršljena i tako dalje. Dakle, vrlo je važno da se pre toga konsultuju sa lekarom. Konkretno ne postoji veliki broj studija koji bi nam rekao kako alternativna medicina deluje na inflamatorne bolesti creva baš zato što postoji veliki broj peparata. Određene supstance kao kanabis o kome smo malo pre pričali, kamilica, aloe vera, indijski tamjan, selimarin, pelin, dovode do nekog kliničkog poboljšanja pacijenta, ali se ne zna mehanizam delovanja da li utiču na samo smanjenje inflamacije. Zbog toga je važna konsultacija sa lekarom. Isto važi za jogu, akupunkturu i drugi vidovi alternativni putevi koji mogu da poboljšaju način života, ali ne i da zamene tradicionalni pristup naučno dokazane medicine. U nekim studijama poredili su kombinaciju alternativne medicine sa tradicionalnom i tradicionalne medicine sa placebom. Pokazalo se da je je kombinacija alternativne i tradicionalne medicine bolja od kombinacije tradicionalne medicine i placeba. To nam daje neku nadu, ali ništa bez tradicionalnog pristupa.

Milica: Dakle savet pacijentima je da nikako na svoju ruku ne uzimaju preparate, čak i ove koji ste sad pobrojali da mogu da daju neke pozitivne efekte.

Dr Odanović: Tako je, uvek uz savet lekara, da bi se videlo da li baš za tog pacijenta ta terapija sigurna ili ne.

Milica: A recite mi, sada ste spomenuli ta dva slučaja, stršljen i pečurke iz Kine, da li postoje još neka sredstva koja nikako ne dolaze u obzir i koja su se jako loše pokazala u iskustvu do sada?

Dr Odanović: Teško je to reći zato što ih ima jako puno, ne bih mogla da se odlučim za neke, zaista za bilo koji preparat potrebno je posavetovati se sa lekarom. Ljudima svašta može da padne na pamet da koriste i probaju što ne savetujem. Prvo treba videti sa lekarom da li bi taj određeni preparat bio siguran ili ne, da li je možda štetan i ako nije onda kako će na njega da odreaguju, ipak je to sve individualno.

Milica: Olga, za sam kraj bih volela da pošaljete pacijentima poruku u kontekstu svega ovoga što smo sada pričali. Šta je ono što smeju da koriste, šta je ono što ne smeju i da ponovimo da je lekar onaj koji odlučuje o tome šta sve pacijent može da konzumira.

Dr Odanović: Tako je. Ja bih volela da nam se svi naši pacijenti stvarno obrate sa ovakvim pitanjima. Znam da prosto nekada nema vremana za tako nešto, ali kada nađemo malo vremena, ili makar preko poruke da nas pitaju da li smeju nešto da koriste ili ne. Što se tiče alkohola, jedna čaša crvenog vina sme, to je dozvoljeno, sve preko toga zaista ne bi trebalo. Što se tiče psihoaktivnih supstanci i druge alternativne medicine, uvek, uvek uz odobrenje od strane lekara.

Milica: Vama hvala što ste i ovog četvrtka bili uz IBD podkast, podkast koji organizuje Udruženje za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis Srbije – UKUKS i Stetoskop.info medicinske platforme uz podršku mnogih partnera. Prijatan dan.