IBD podcast EP 036: dr Tamara Knežević, specijalizant interne medicine

U trideset šestoj epizodi IBD podcasta gost je dr Tamara Knežević, specijalizant interne medicine sa KBC Zvezdara. Razgovarali smo o pripremama za putovanje i samom putovanju i rizicima sa kojima se suočavaju IBD pacijenati.

Milica: Dobar dan i dobrodošli u još jedan IBD podcast, podcast koji se bavi životom ljudi koji boluju od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa. Moje ime je Milica Milošević i ja sam direktor Stetoskop.info medicinske platforme i danas u ulozi Vašeg domaćina.

Naša današnja gošća je doktorka Tamara Knežević, ona je specijalizant interne medicine u Kliničko bolničkom centru „Zvezdara“ i sa njom danas pričamo o jednoj jako zanimljivoj temi, a to je priprema IBD pacijenata za putovanje, samo putovanje i sva očekivanja koja jedna takva akcija treba da nosi. Doktorka dobar dan i dobrodošli, hvala Vam što ste danas naš gost.

Dr Knežević: Dobar dan.

Milica: Za početak bih volela da razbijemo misteriju da li IBD pacijent uopšte može da putuje.

Dr Knežević: Naravno. Svi mi volimo da putujemo, bilo po zemlji ili inostranstvu, van granica naše zemlje i svakako osobe sa inflamatornim bolestima creva treba da putuju i da žive jedan život kao što ga svi žive. Nema ograničenja gde bi mogli da putuju, ali u zavisnosti od toga da li je to neka egzotična destinacija ili onako, ne zemlja trećeg sveta , već one zemlje gde nisu uslovi kao što su u Evropi i Americi, razlikuje se i priprema. Potrebna je određena, posebna pripremu, ne samo putne torbe već i organizacija samog puta, gde će pacijent sa inflamatornim bolestima creva biti smešten, kako će otići na taj put i šta sa sobom poneti.

Milica: Da li to znači da ne postoji lokacija na ovoj Zemaljskoj kugli na koju pacijent sa IBD-jem ne bi mogao da ode ili ne bi trebalo da ode?

Dr Knežević: Suštinski, ne bi trebalo da postoji mesto gde osoba sa inflamatornim bolestima creva ne bi trebalo da ode izuzev ukoliko je bolest aktivna. Ukoliko je on u stabilnoj remisiji bolesti, ne vidim razlog zašto ne bi mogao da otputuje, pa i na Antarktik.

Milica: Sjajno! Svi se mi pakujemo pred putovanje i imamo neku svoju apoteku koju nosimo, bilo to letovanje ili zimovanje ili neki drugi razlog našeg putovanja. Kako izgleda pakovanje i priprema jednog pacijenta sa Kronovom bolešću ili ulceroznim kolitisom?

Dr Knežević: Ja bih rekla, prilično slično kao i putovanje svih nas. Svako prvo šta uradi, odredi gde će da ide, vidi kako će da ode do tog mesta, a samim tim odredi kako će da se spakuje. Svi ponesemo neku putnu apoteku, naša putna apoteka će možda imati samo probiotik, neki anelgetik, sredstvo za rehidrataciju, u slučaju da dođe do neke gastrointestinalne infekcije, a osobe sa inflamatornim bolestima creva poneće i sigurno neki antibiotik i dodatnu rezervnu terapiju koju bi trebalo da ponesu da se ne desi da ostanu bez svojih lekova, svašta može da se desi na putu, kao i terapiju za svaki slučaj ukoliko dođe do nekog relapsa bolesti. Takođe, svi mi, svaki put kada putujemo uzemo naše putno osiguranje, ono će se naravno razlikovati, da li je bolest u remisiji ili je bolest klinički aktivna, kao i da li je prethodila samom putovanju neka operacija. Uglavnom cena osiguranja će verovatno biti veća kod nekoga ko je skorije operisan. Takođe ono što će kod osoba koje imaju inflamatorne bolesti creva olakšati njima samu pripremu za put je da oni spakuju neki svoj mali paket gde će da stave rezervni donji veš, sredstva za intimnu higijenu, ličnu higijenu, rezervni toalet papir, vlažne maramice, svašta nešto što može da im pomogne u takvim situacijama. Između ostalog postoje udruženja evropska i svetska koji imaju kartice koje se zovu „can’t wait“ i one omogućavaju dase na jedan diskretan način pokaže da osoba ne može da čeka odlazak u wc. To postoji na različitim jezicima. Takođe, ukoliko je osoba prethodno operisana pa ima stomu, ona će spakovati dodatan pribor za samo održavanje stome. Između ostalog, ukoliko je pacijent baš rešio da ide na neko jako egzotično putovanje, gde postoje neke infektivne bolesti koje ne postoje u našoj regiji, kao što je žuta groznica ili malarija, moraće ipak da napravi neki dogovor sa svojim gastroenterologom, šta i kako. Osobe koje su na biološkoj anti-TNF terapiji ipak ne smeju da prime žive vakcine, kao što je vakcina za žutu groznicu, a za malariju mogu da piju lekove. Ali svakako bi trebalo da naprave dogovor sa svojim gastroenterologom. Takođe, ne bi bilo loše da ponesu izveštaj lekara sa nekom kratkom istorijom bolesti i trenutnom terapijom. Ne bi bilo loše da možda bude prevedeno na engleski jezik, kako bi bio siguran u situaciji da se nešto ne planirano desi, da doktor koji ga bude gledao u drugoj zemlji da ipak ima uvid u istoriju bolesti. Ono što nas stalno pitaju pacijenti koji su na biološkoj terapiji, da li ja svoj lek mogu da unesem u avion. Odgovor je da, samo ponesite izveštaj lekara i na smaim kontrolama neće biti nikakvih problema prilikom prenošenja lekova, samo obratite pažnju na adekvatno čuvanje leka. Tu su uvek naše IBD sestre koje su tu da im objasne kako se sve najbolje čuva i kako mogu da se prenose lekovi.

Milica: Pretpostavljam da je najveća briga jednog IBD pacijenta koji se sprema na put, da li će se njegova bolest aktivirati dok je on u inostranstvu. Pretpostavljam da on to ne može da spreči, ako može, recite nam kako. Pretpostavljam da bi to naše gledaoce zaista interesovalo, i šta on može da uradi u situaciji ako se aktivira bolest, a on nije na domaćem terenu?

Dr Knežević: Da, relaps nekada nije moguće sprečiti, ali moguće je biti bar korak ispred bolesti. Nećemo se baš igrati i pokušaćemo da izbegnemo neku gastrointestinalnu infekciju, putničku dijareju ili neku infekciju respiratornu ili šta je već karakteristično za koje podneblje u kojoj će osoba sa inflamatornim bolestima creva da putuje. Takođe, ono što je jako bitno je da često stres može da izazove egzacerbaciju bolesti. Šta mi tu možemo da uradfimo? Možemo da budemo proaktivni i da pre nego što krenemo na put dobro razmislimo, kako ćemo da putujemo, da li će to da bude preko agencije, da ipak imaš vodiča koga možeš da pitaš, šta sad ja mogu dalje. A ako smo baš avanturisti i ako volimo da putujemo sami ili na neke neobične destinacije, uvek treba razmotriti gde najbliži toalet, gde je najbliža bolnica, gde je najbliža hitna služba. Možda to ne treba da nam bude sad neki fokus, da samo o tome mislimo, ali treba da razmišljamo da će nam to olakšati put. Takođe, ako se putuje nekim prevoznim sredstvom kao što je avion ili autobus, treba izabrati mesto do prolaza, orijentisati se gde su najbliže pumpe, gde je najbliži wc u samom prevoznom sredstvu, kao i organizacija samog puta, i da ne pretaramo u aktivnostima. Naravno da kada idemo negde želimo sve da vidimo i što više stvari za to vreme koje odvojimo, niko nije beskonačno na odmoru. Tako da treba organizovati put tako da se vidi što više može, a da ne bude naporno, da ne bi došlo do nekog ne planiranog stresa. Ono što mi treba da naučimo naše pacijente je kako da preveniraju putničku dijareju, šta ne treba da rade, pogotovo na letovanjima. Ne treba da piju vodu sa česme, kada jedu hranu, da ona bude dobro pripremljena, skuvana. Ako je moguće da sami pripremaju hranu, ako ne, da to bude restoran koji je siguran i bezbedan. Da ne jedu sladolede, da ne piju vodu sa ledom, da ne piju domaće prirodne sokove, ledene čajeve.

Milica: Koji se isto prave od vode sa česme.

Dr Knežević: Tako je. Da ako mogu sami sebi svoje voće da prireme, jaja oljušte na doručku. Da prosto naprave sebi familijarnu atmosferu, približno kao što je kod kuće. Takođe, treba da paze prilikom tuširanja, pranja zuba, prilikom kupanja u tečnim vodama, kao što su reke, ili stajaćim kao što su jezera. To su sve sitnice koje sad deluju zastrašujuće kada ja nabrajam, ali kada pogledate, kada bih ja otišla na primer u Maroko sada, sve bih to tako radila. Ne bih kupovala sa neke ulične tezge neku hranu ili sok ili bilo šta. Prosto bih se fokusirala na restorane. Danas postoji toliko foruma i pouzdanih sajtova gde možete da pogledate listu restorana koji imaju odlične ocene, koji imaju preporuke od drugih ljudi koji su već bili na tim mestima koji savetuju, e ovo je dobro mesto, tu možeš da ideš.

Milica: Dobra priprema je apsolutno ključ .

Dr Knežević: Tako je. Ono što bi trebalo, a oni svi to već znaju, da znaju šta su kritični momenti. Šta su alarmni simptomi koji će da ih upute u neku hitnu službu. To su profuzne krvave stolice, jaki bolovi u trbuhu, distenzija trbuha, odnosno nadutost, povišena temperatura, dehidratacija, to su neke stvari zbog kojih bi ipak trebalo da se jave u hitnu službu, bolnice ili bar ambulante u gradu, tj. mestu u kojem su.

Milica: I da tada imaju dokument onaj dokument, izveštaj lekara preveden na engleski i da na taj način brzo upute doktora u svoje stanje.

Dr Knežević: Da, tako je.

Milica: Spomenuli ste u nekom trenutku kada smo pričale o pripremi probiotike. Koji je značaj probiotika na putovanjima za ove naše pacijente?

Dr Knežević: Pa zapravo, prevencija putničkog proliva. To je nešto što bi rekla da je standard za sve nas. Kada idemo van granica naše zemlje, pogotovu na more. Dobro je piti neki probiotik čime ćemo i sprečiti putničku dijareju.

Milica: Kampovanja i krstarenja su sve popularnija, pogotovu mladi ljudi vole da odu na takav vid putovanja. Da budu negde u divljinji, međutim to podrazumeva da se blizu ne nalazi bolnica, niti bilo koje mesto koje se bavi zdravljem i može da zbrine jednog pacijenta. Da li su ovakva putovanja preporučljiva za naše IBD pacijente i kako pacijent da se za ovo pripremi?

Dr Knežević: Nije baš da ćemo reći pacijentu, „Nemoj sad da ideš na kampovanje“, ali ako je u remisiji i ako on dobro i ako se oseća spremno i sposobno za jedno kampovanje ili krstarenje ili neki put kolima po Evropi, zašto da ne. Ono što bi im ja savetovala da se prosto orijentišu ako bude bilo potrebe, gde mogu da se jave i koliko je to udaljeno. Možda da se ipak izabere neko mesto koje je pristupačnije gradu, odnosno, prvoj ambulanti, odnosno prvoj bolnici.

Milica: Ako to nije slučaj, recimo krstarenje, i pacijentu se aktivira bolest na tom putu. Šta on može da uradi? Da li sme da menja terapiju na svoju ruku?

Dr Knežević: Oni su prilično verzirani prema svojoj bolesti i često oni načine prvi taj terapijski korak. Ali mi smo nekako sa svim našim pacijentima, pogotovu sa onima koji su na biološkoj terapiji, u stalnom kontaktu. Svi oni imaju naše brojeve telefona i ako se nešto desi, uvek smo tu da odgovorimo na poruku, da im se javimo i pripomognemo. Za to služi ta njihova putna apoteka, jer će u toj apoteci biti neki, ako bude trebalo kortikosteroid i antibiotik, probiotik, sve što je za prvu ruku. A ako se situacija zakomplikuje, verujem da u takvim situacijama je i to rešivo. Na tim krstarenjima uvek postoji doktor. I sad ako si baš na sred okeana, to može malo da zakomplikuje situaciju, mada verujem da su sve situacije bar donekle rešive i da ne treba da krenu na put sa stavom „Jao, desiće mi se“.

Milica: Jer je to već stres, sam po sebi

Dr Knežević: Tako je, Krenuo je, otišao je da odmara. Bolest je u remisiji, on je dobro. Ne treba menjati terapiju ako je već dobro, već poneti samo svoju putnu apoteku i dobrom voljom da će sve da bude u redu.

Milica: Recite mi da li postoje IBD pacijenti koji uopšte ne bi trebalo da putuju?

Dr Knežević: Ne bi trebalo da putuju oni koji imaju aktivnu bolest. Umereno ili teško aktivnu bolest koja zahteva hospitalno lečenje. Ali nije da nam se nije desilo da je neko bio kod rodbine u Srbiju, a da živi u nekoj drugoj državi i da je imao pogoršanje i bio je primljen preko hitnog prijema i legao je u bolnicu. I mi jesmo ugasili taj prvi požar, ali obzirom da su strani osiguranici, da žele da nastave lečenje u toj drugoj zemlji iz koje su. Dešavalo nam se da smo to prvobitno stanje popravili nakon čega je on nastavio lečenje u svojoj matičnoj zemlji. Uglavnom je to bio avionski prevoz, pa su oni nekako brže stizali do svog izabranog gastroenterologa u matičnoj zemlji.

Milica: Među IBD pacijentima ima puno mladih ljudi koji sada grade svoju karijeru, koji su zbog posla prinuđeni da često putuju, da li to u okviru zemlje ili putuju u inostranstvo na službena putovanja. Kako da se ovakav pacijent, koji ne može dugo da se sprema za takav vid putovanja, kako da on prilagodi svoj stil života da uvek bude negde spreman za takvu vrstu putovanja?

Dr Knežević: Ljudi koji imaju takav vid posla su vrlo spremni da im samo jave „Prekosutra imaš sastanak tu i tu“, i onda oni pakuju kofer i idu. Ono što bi osobe koje imaju inflamatrne bolesti creva prosto pripremilo da uvek imaju neku svoju malu rezervnu apoteku, putno osiguranje je nešto što se rešava jako brzo. Bitno je da to njima ne remeti njihov stil života i njihovu bolest, da to ne izaziva veliki stres koji može da dovede do relapsa bolesti. Neće se to putovanje mnogo razlikovati u osnovi od nekog odmora. Ako bude putovao avionom, on će svoje sedište rezervisati uz prolaz. Na aerodromima se već zna gde je toalet kako funkcioniše. Tako da, mislim da, ukoliko naravno postoji želja za takvim profesionalnim životom, treba biti spreman na brze promene, a oni to mogu prosto da prilagode takav život nekoj polupripremi. Da su stalno u niskom startu da mogu da putuju. Ukoliko, naravno, to njima ne predstavlja dodatni stres. Ne vidim razlog da taj deo može da predstavlja problem za neki dobar profesionalni život, osim naravno, ako bolest nije aktivna bolest.

Milica: I za sam kraj doktorka, volela bih da Vas pitam, već smo više puta to spomenuli u IBD podcastu, ali hajde da ponovimo, uopšte nije na odmet, vakcina protiv Korona virusa u kontekstu putovanja, da ili ne, kada, da li smo zakasnili i kada je pravo vreme da se primi?

Dr Knežević: Msm da je vakcina, ne samo u kontekstu putovanja, već u kontekstu svih nas, apsolutni imperativ. Tu ne treba uopšte mi da razmišljamo da li meni treba vakcina da bih ja otputovala negde, nama treba ta vakcina da bi nastavili sa normalnim životom. Prosto, trenutno, uz poštovanje epidemioloških mera, ukoliko se vakciniše dovoljan broj stanovnika planete Zemlje, mislim da vidimo to neko svetlo na kraju tunela ove pandemije, koja nas je sve nespremne zadesila. Sad se borimo i konačno imamo neki ponuđeni izlaz koji na žalost nije dobio takav odziv, kakav smo svi mislili da će imati, ali mislim da idemo u pravom smeru.

Milica: Kakav je odziv na Zvezdari što se tiče IBD pacijenata?

Dr Knežević: Trenutno, mi imamo približno dobre podatke, ustvari jako dobro pratimo pacijente na biološkoj terapiji i imamo zaista jako dobar odziv. Čak i oni koji su na početku bili nepoverljivi, ne znaju da li hoće ili neće, većina sad već polako posustaje i kreće da se vakciniše. Mislim da idemo u dobrom smeru.

Milica: Hvala Vam puno što ste danas bili moj gost i hvala Vam na svim ovim divnim savetima vezano za putovanje naših IBD pacijenata.

Dr Knežević: Hvala Vama na pozivu.

Milica: Vama hvala što ste i ovog četvrtka bili uz IBD podcast, podcast koji se organizuje od strane udruženja za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis Srbije – UKUKS i Stetoskop.info medicinske platforme uz podršku mnogih prijatelja. Veliki pozdrav!