Svi za bolji život sa dijabetesom

Svetski dan borbe protiv dijabetesa se obeleževa 14.novembra svake godine. Ovaj datum je izabran u čast rođenja Frederika Bantinga, jednog od naučnika koji je 1922. godine otkrio insulin. 

Profesionalne organizacije širom sveta su od 1991. prihvatile značaj Svetskog dana borbe protiv dijabetesa, a od 2006. ovaj datum usvajaju i Ujedinjene Nacije kroz rezoluciju 61/225. Na ovaj dan se najintenzivnije razmatraju pitanja od značaja za obolele od dijabetesa od strane opšte i stručne javnosti, te ne iznenađuje da je u globalnu kampanju na različite načine uključeno preko milijardu ljudi iz više od 160 zemalja. Ovogodišnja kampanja nosi naziv ͈Blagostanje za bolji život sa dijabetesom", a tema je osnaživanje globalnog zdravlja u svetu sa fokusom na aktivnost zajednice u borbi protiv ovog problema. Poseban značaj je pridat fizičkom i mentalnom blagostanju obolelih od dijabetesa u zdravstvenom sistemu, imajući u vidu da je to najčešće slaba tačka u prevenciji i lečenju ovih pacijenata. Uzevši u obzir da dijabetes negativno utiče na svaku sferu života, ne iznenađuje potreba za pozicioniranjem podrške blagostanju obolelih kroz dijabetološku zdravstvenu zaštitu, koje se se do sada nije pokazala dovoljno efiksanom.

Ljudima sa dijabetesom je potrebna podrška sistema, ali i društva

Ključne poruke ovogodišenje kampanje proističu iz potrebe za efikasnijim uščešćem društva i sistema u celini, imajući u vidu da 537 miliona ljudi u svetu živi sa dijabetesom, odnosno približno svaka deseta odrasla osoba, a od toga tri četvrtine u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, kakva je i Srbija. Kod nas približno  450.000 osoba ima postavljenu dijagnozu dijabetesa. Statistika kaže da otprilike svaka treća osoba sa dijabetesom teško doživljava tegobe povezane sa dijabetesom i pati zbog toga, a 63% ljudi sa dijabetesom navodi uticaj straha od razvoja komplikacija povezanih sa dijabetesom na njihovo blagostanje. Trećina osoba sa dijabetesom smatra da je teško da ostanu pozitivni u odnosu na svoje stanje. Ono što više zabrinjava je kod više od  polovine obolelih bolest nije otkrivena. Ovi prividno zdravi pacijenti sa dijabetesom nisu svesni svoje bolesti i neminovnih komplikacija koje će uticati na njihovo blagostanje.

Strategija prevencije

Strategija prevencije, koja je već u nekim zemljama, implementirana od strane uglavnom dijabetoloških organizacija, tiče se Programa Prevencije Dijabetesa (PPD). PPD ima dva cilja: primarni i sekundarni. Primarni se tiče sprečavanja ili odlaganja konverzije različitih formi insulinske rezistencije u manifestnu šećernu bolest, dok se sekundarni odnosi na smanjenje učestalosti kardiovaskularnih događaja i prevenciju ateroskleroze u osoba.  Primarna prevencija je zapravo lečenje predijabetesa kako se zajednički nazivaju povišena glikemija našte i intolerancija na glukozu i odnosi se,  pre svega, na modifikaciju stila života i eventualnu primenu farmakoloških sredstava.

Promena životnog stila podrazumeva kontinuiranu fizičku aktivnost uz redukciju telesne mase. Skoro su objavljeni radovi koji obuhvataju kliničke studije koje se bave efektom dijete i vežbanja na predijabetes, i ističu da ove intervencije imaju efekta na smanjenje incidence šećerne bolesti tip 2, kao i poboljšanje kvaliteta glikoregulacije, čak i kada nema znatnije redukcije telesne mase. Ključnu ulogu ipak ima edukacija pacijenata sa predijabetesom i dijabetesom, koji moraju da budu upoznati sa prirodom svog oboljenja i rizikom od dalje progresije bolesti.

Fizička aktivnost i dijabetes

Fizičku aktivnost treba uvoditi postepeno uz obaveznu proveru kardiovaskularnog statusa pre vežbanja. Individualno podešen program aktivnosti uključuje 30 do 60 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti dnevno (50 do 70% maksimalnog srčanog pulsa) sa postepenim uvođenjem, najmanje 5 dana nedeljno. Kako i koliko će vežbati zavisi od mogućnosti i želje svakog pacijenta, ali su optimalne kontinuirana šetnja, plivanje, vožnja biciklom, laka aerobna gimnastika. Osobe bez kontraindikacija mogu da imaju i intenzivan aerobni trening u trajanju od 75 minuta sedmično.

Ishrana i dijabetes

Pravilna ishrana uz redukciju telesne mase za oko 7% u intervalu od 6 meseci, bi trebalo da se sprovodi doživotno. To znači 500 kalorija manje na dnevnom nivou, nedeljno pola kilograma, mesečno 2 kilograma. Pravilna ishrana podrazumeva raznovrsnu ishranu sa oko 130 g složenih ugljenih hidrata dnevno, uz zabranu unošenja trans masti (prženje, pohovanje), prostih ugljenih hidrata (slatkiši, beli hleb)  i restrikciju zasićenih masti na manje od 7% dnevnog kalorijskog unosa (svinjska mast).

Preporučuju se nezasićene omega 3 i 6  masne kiseline, kojih ima u biljnoj hrani, plavoj ribi (sardela, skuša, tuna, inćuni) te ribi iz hladnih mora (haringa, losos),  orašastim plodovima, uz pripremu na hladno ceđenom maslinoviom ulju. Ovaj tip ishrane se naziva mediteranskim. Našem podneblju  je sličniji  skandinavski tip ishrane, takođe preporučen kao optimalan i podrazumeva mlečne proizvode, ribu, ražani hleb, razne bobice i nemasno crveno meso bogato omega 3 nezasićenim masnim kiselinama koje imaju kardioprotektivan efekat. Za pripremu hrane preporučuje se upotreba repinog ulja, dok voće pretežno čine borovnice i slične bobice bogate antioksidansima, dok su od povrća najpreporučljiviji spanać, kelj i kupus, bogati vitaminima B i C.

Što se tiče obroka, ima ih najmanje pet dnevno, nisu obilni, tako da je konstantan nivo energije, bez oscilacija u toku dana. 

Od lekova, najefikasnijim se pokazao metformin. Preporučuje se populaciji gojaznih sa indeksom telesne mase (ITM) ≥ 35kg/m² mlađim  od 60 godina, kao i kod žena sa predijabetesom koje su imale gestacijski dijabetes .