Sindrom Waterhouse – Friderichsen predstavlja akutnu insuficijenciju kore nadbubrežne žlezde uzrokovanu septikemijom.
Uzrok nastanka
Ovaj sindrom najčešće nastaje kod meningokokne sepse, usled koje nastaju krvarenja u dotle intaktnim nadbubrežnim žlezdama. Prouzrokovač je Neisseria meningitidis (meningokok). To je aeroban bacil i veoma je neotporan u spoljašnjoj sredini. Osetljiv je na svetlost i vlagu. Nastanjuje gornji respiratorni trakt a poznato je 13 seroloških grupa. U našim krajevima je najčešća serološka grupa B, a u manjoj meri C, ređe Y ili W-135.
Jedini izvor infekcije je čovek, a to su najčešće latentne kliconoše. Prenos zaraze je kapljični, iako ređe može biti i direktnim kontaktom.
Takođe ovaj sindrom može biti izazvan bakterijama Streptococcus pneumoniae i Staphylococcus aureus.
Jedini izvor infekcije je čovek, a to su najčešće latentne kliconoše. Prenos zaraze je kapljični, iako ređe može biti i direktnim kontaktom.
Takođe ovaj sindrom može biti izazvan bakterijama Streptococcus pneumoniae i Staphylococcus aureus.
Klinička slika
Insuficijencija se razvija vrlo brzo sa nastankom ekstremne adinamije i prostracije. Postoji izrazit pad krvnog pritiska, koji je često nemerljiv, veoma ubrzan i filiforman puls, intezivna cijanoza i često visoka temperatura sa groznicom. Bolesnici stalno povraćaju, imaju neizdržive prolive i žale se na vrlo jake bolove u trbuhu. Postoji teška dehidratacija, diureza se naglo smanjuje, a često se razvija i akutna bubrežna insuficijencija sa anurijom (prestanak izlučivanja urina). U znatnog broja bolesnika postoje kožna krvarenja, u početku petehijalna, a kasnije u obliku velikih krvnih podliva. Ubrzo se razvija delirijum, znaci meningealnog sindroma, kolaps i koma. Bolest se u velikom procentu slučajeva završava smrtno, posebno oblici sa adrenalnom hemoragijom.
Dijagnoza
S obzirom na to da je posredi perakutno stanje i da je neopodno neodložno lečenje, dijagnoza se postavlja samo na osnovu kliničkih podataka. Od nesumnjive su koristi nalaz hiperkalijemije praćen odgovarajućim EKG promenama, zatim hiponatremija, hipoglikemija, eozinofilija, znaci teške hemokoncentracije (porast hematokrita, azotnih materija i ukupnih proteina u krvi).
Lečenje
Lečenje se mora sprovesti hitno u jedinicama za intenzivnu negu. Primenjuju se brzodelujući preparati hormona kore nadbubrega i infuzije izotoničnih rastvora natrijum hlorida i glikoze. Antibiotici se primenjuju u velikim dozama, po potrebi i dopamin ili angiotenzin. Posle 2 do 3 dana postepeno se smanjuju količine tečnosti i doze hidrokortizona, a obično posle 6 do 7 dana prelazi na njegovo peroralno davanje.
Endokrinolozi u Beogradu
- Prof. dr Božo Trbojević
- Ass. dr sci. med. Miomira Ivović
- Prof. dr Đuro Macut
- Prof dr Biljana Nedeljković Beleslin
- Dr Saša Kiković
- Prim. dr sci. med. Vesna Mijailović
- Prof. dr Mirjana Šumarac
- Dr Danijela Drašković Radojković
- Dr Goran Cvijović
- Dr Svetlana Zorić
Endokrinolozi u Nišu
Povezani tekstovi:
Konačan cilj dobre kontrole dijabetesa je prevencija komplik...
Smatra se da je 90 dana vremenski okvir potreban da se prome...
Ne postoje dokazi da uklanjanje štitaste žlezde (štitne žlez...
Simptomi hipoglikemije nestaju nekoliko minuta nakon uzimanj...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde