Dr Biljana Olujić o dijabetičarima za vreme pandemije

Korona virusi (CoV) predstavljaju veliku porodicu virusa koji izazivaju bolesti koji se kreću od obične prehlade do ozbiljnih oboljenja kao što su upale pluća i respiratorna insuficijencija (delimično ili potpuno odsustvo plućne funkcije). COVID-19 je oboljenje izazvano novim korona virusom, što znači da pre toga nije bio pronađen.

Kao rezultat toga još uvek ne postoji određni način lečenja niti vakcina. Način širenja virusa je isti kao i kod drugih respiratornih oboljenja, vazdušnim prenosom kontaminiranih kapljica iz usta/nosa zaražene osobe tokom razgovora, kašljanja, kijanja. Virus opstaje u spoljašnjoj sredini od nekoliko sati do nekoliko dana (u zavisnosti od površine, i uslova sredine), tako da način prenosa može biti i nakon kontakta sa kontaminiranom površinom i daljim dodirivanjem usta i nosa. Primena rastvora na bazi alkohola u spoljašnjoj sredini ubija virus. Kada dođe do infekcije, klinička slika može da bude različita-od veoma blage i skoro bez simptoma do ozbiljnih upala pluća.

Iako se šećerna bolest smatra oboljenjem u kojem je imunitet oslabljen, osobe koje imaju dijabetes nemaju veću verovatnoću da dobiju COVID-19 nego opšta populacija. Međutim, COVID-19 može izazvati teže simptome i komplikacije kod nekih osoba obolelih sa dijabetesom. Zato je kao i uvek važno da je dijabetes pod kontrolom, odnosno dobro regulisan. Dobro regulisan dijabetes znači da su vrednosti šećera u krvi i HbA1c u individualnim ciljnim vrednostima, koje je odredio lekar. Prema važećem Nacionalnom vodiču za lečenje dijabetesa, to su: šećer u krvi našte <7 mmol/L,  šećer u krvi 2h nakon jela <9 mmol/L,  HbA1c, koji odražava prosečnu vrednost glikemije u plazmi tokom prethodna 3 meseca <7%. Zato je važno u periodu vladajuće pandemije redovno i često kontrolisati šećer u krvi i voditi računa o ishrani.

Opšte mere prevencije i sprečavanja zaraze COVID 19 koje važe za opštu populaciju iste su i za dijabetičare bez obzira na vrstu dijabetesa. U slučaju bolesti u osoba sa dijabetesom, savetuje se postupanje prema navedenim smernicama, čak i u slučaju zadovoljavajućih vrednosti nivoa glukoze u krvi: terapija insulinom se ne obustavlja, potrebna je češća kontrola glikemija i povećan unos tečnosti. Osobe sa dijabetesom treba da potraže pomoć lekara i u sledećim situacijama: ako su glikemije veće od 15mmol/l a više od 24h, pojave ketona u urinu, a hitnoj pomoći se obratiti ukoliko dođe do kontinuiranog povraćanja, bola u tbuhu, zadaha na aceton ili poremećaja svesti.

Ostale preporuke za dobru kontrolu šećerne bolesti odnose se na ishranu i fizičku aktivnost koja je teže izvodljiva u uslovima samoizolacije, ali vežbanje može pomoći da se smanji nivo stresa kao i simptomi dijabetesa. Vežbanje takođe omogućava mišićima da skladište šećer kao rezerve energije, čak i bez insulina, što dovodi do bolje kontrole nivoa šećera u krvi. U situaciji u kojoj će sa sada naći osobe obolele od dijabetesa dešavaće se da nisu u mogućnosti da budu fizički aktivne, i da smanje svoje dnevne rutine šetanja. U situacijama smanjene fizičke aktivnosti smanjena je i potrošnja šećera u organizmu, pa se i ishrana mora korigovati, tj. unos hrane se može smanjiti jer ne postoji potreba organizma za istom količinom energije. Prva stvar koja se savetuje je da osobe sa dijabetesom nastave da se pridržavaju svog plana ishrane koji je napravio lekar ili nutricionista.

Takođe, potrebno je smanjiti unos namirnica koje imaju visok sadržaj ugljenih hidrata kao što su namirnice napravljene od belog brašna, hleb, testenine ili namirnice sa visokim sadržajem skroba, kao što je krompir. Preporučuju se redovni obroci – više manjih obroka u toku dana, na bazi povrća, ribe i mesa i mlečnih prouzvoda sa nižim sadržajem masti. Uz dobru kontrolu i posvećenost sopstvenom zdravlju, rizik od komplikacija se svodi na minimum i u aktuelnim uslovima života.