Dijabetička retinopatija - skrining

Dijabetička retinopatija (DR) je jedan je od vodećih uzroka gubitka vida koje se može sprečiti u grupi radno aktivnog stanovništva u srednje razvijenim i razvijenim zemljama sveta.

Subjektivnim smetnjama zbog kojih se osobe sa dijabetes mellitusom (DM) javljaju na pregled kod oftalmologa prethodi latentni period tokom koga se patološki proces razija na očnom dnu. Za povoljan ishod lečenja bitno je da se promene na očnom dnu otkriju kod asimptomatskih osoba u latentnoj fazi, a dok je funkcija oka očuvana. U toj fazi je važno uočiti promene, pratiti ih i kod rizičnog stepena retinopatije primeniti odgovarajući terapijski tretman.

Kako se obavlja oftalmološki pregled kada se ustanovi da osoba ima dijabetes?

Da bi se promene na očnom dnu izazvane dijabetesom uočile na vreme, neophodno je da se već po postavljanju dijagnoze dijabetesa pacijent uputi na oftalmološki pregled. Zavisno od nalaza na prvom pregledu planira se sledeći pregled.

„Dakle, neophodno je da se pacijent javi na pregled očnog dna pre pojave bilo kakvih simptoma vezanih za vid (zamagljenje vida, smanjena vidna oštrina na daljinu i blizinu, pojava pokretnih i nepokretnih mrlja, traka ili senki u vidnom polju)” , ističe doc. dr Risimić.

Ovaj pregled se obavlja na dilatiranim (proširenim) zenicama kako bi se jasno sagledalo celo očno dno. Širenje zenica ili midrijaza se obavlja sipanjem kapi u oba oka i ovaj proces traje oko petnaestak minuta, ali je nekada potrebno i duže vreme.

Kod pacijenata koji imaju dijabetes, naročito kod onih sa neregulisanim glikemijskim statusom, širenje zenica može da bude značajno sporije i zato je potrebno da pacijent ima strpljenja, jer je potpuna midrijaza neophodna za adekvatan i kvalitetan pregled. Za ovo vreme, kao i nekoliko sati (maksimalno 48h) posle pregleda pacijent će imati u manjoj ili većoj meri otežan vid na blizinu kao i izraženiju fotosenzibilnost (osetljivost na svetlost), pa se savetuje nošenje sunčanih naočara pri izlasku na dnevnu svetlost i suzdržavanje od vožnje.

Prema preporukama AAO (Američka Oftalmološka Akademija) kontrolni pregledi su prilagođeni individualno, a prema težini retinopatije i stepenu progresije bolesti.

Koliko puta godišnje bi trebalo da se dolazi na ofalmološki pregled?

Kod pacijenata bez retinopatije ili ako postoje samo početne promene na očnom dnu (takozvana mala tačkasta proširenja kapirala – mikroaneurizme) neophodno je da pacijent dolazi na preglede jednom godišnje.

Prednost redovnih pregleda je višestruka, pa se na taj način pacijentu prati kompletno stanje oka, kao što je na primer:

• pojava i napredovanje katarakte,
• pojava i napredovanje glaukoma,
• i drugih bolesti I komplikacija vezanih za vid i na taj način vrši se preveniraju se multipleih komplikacija koje prate dijabetes.

U ostalim slučajevima, kada postoje napredne promene na očnom dnu (različit stepen krvarenja na očnom dnu), a koje prema proceni oftalmologa još uvek nisu za terapijski tretman, pacijent dolazi na kontrolni pregled najčešće u roku od šest meseci, a po odluci svog oftalmologa i ranije/kasnije.

Šta ako se primete promene na oflamološkom pregledu?

Ukoliko na prvom ili na nekom od kontrolnih pregleda lekar utvrdi promene koje zahtevaju određeni tretman, terapija podrazumeva najčešće laser fotokoagulaciju očnog dna i primenu intravitrealnih injekcija inhibitora angiogeneze, lekova koji utiču na curenje iz krvnih sudova. U najtežim slučajevima neophodna je hirurška terapija.

Nakon ovih tretmana, dinamiku dolaska na dalje kontrole i potrebu za daljim lečenjem će odrediti lekar oftalmolog.

Optička koherntna tomografija - OCT

Ukoliko je neophodno i tehnički izvodljivo, lekar će pacijentu indikovati još jednu dijagnostičku proceduru – optičku koherentnu tomografiju (OCT) makule (žute mrlje). Ovom metodom utvrđuje se postojanje i stepen otoka žute mrlje (edema makule), koji zahteva u određenim slučajevima lečenje.

Ova procedura se izvodi brzo i lako, sa ili bez širenja zenica i samo snimanje je vrlo slično pregledu očnog dna, brzo je, jednostavno i bezbolno i može se ponavljati više puta. Potrebno je da pacijent saradjuje, a rezultati su dostupni odmah nakon snimanja i tumači ih lekar oftalmolog.

Skrinig kod dece sa dijabetesom

Dijabetička retinopatija se izuzetno retko viđa u prepubertetskom periodu, a ako je i prisutna ne ugrožava vid, tako da regularni skrining dece obolele od dijabetesa nije indikovan pre puberteta. Američka Oftalmološka Akademija (AAO) predlaže redovni skrining kod juvenilnog (dečijeg) dijabetesa u 10. godini, a Američka Asocijacija za Diabetes (ADA) predlaže redovni skrining u 12. godini života .

Poruka

„Odrasli oboleli od dijabetes melitus tip 1 u postpubertetskom uzrastu skrining retinopatije treba da obave pet godina nakon postavljanja dijagnoze bolesti, a dalje kontrole su neophodne doživotno, jer kod ovih pacijenata dijabetička retinopatija ide često podmuklije nego kod dijabetes melitus tip 2, tako da pacijenti imaju dugo očuvan centralni vid dok se na očnom dnu neprimetno razvijaju po vid opasne promene” , navodi doc. dr Risimić.