Dijabetesno stopalo

Koji su simptomi dijabetesnog stopala?

Dijabetesno stopalo je jedna od brojnih komplikacija šećerne bolesti i predstavlja oštećenje kože, mekih tkiva i koštano-zglobnog sistema stopala. Karakteriše se simptomima u vidu ulceracija, odnosno rana kože uz otok stopala, crvenilo kože stopala, kao i osećaj trnjenja, pečenja ili žarenja.

Ko je u riziku da oboli od dijabetesnog stopala?

Osobe sa nezadovoljavajućom regulacijom šećerne bolesti imaju značajno veći rizik za nastanak dijabetesnog stopala. Naime, dugotrajno povišeni nivo šećera u krvi dovodi do razvoja oštećenja nerava i krvnih sudova. Oštećenje nerava se naziva dijabetesna neuropatija i dovodi do slabijeg ili potpunog gubitka osećaja za bol, temperaturu ili dodir u ekstremitetima, što povećava mogućnost njihove povrede, koja najčešće nastaje neopaženo i od strane samog pacijenta. Takođe, oštećenje krvnih sudova, odnosno periferna vaskularna bolest, značajno redukuje protok krvi i dotok kiseonika u ekstremitete, zbog čega je i zarastanje rana kod osoba sa dijabetesom znatno otežano. Dijabetes takodje smanjuje sposobnost tela za borbu protiv infekcija, što može značajno da komplikuje tok i ishod lečenja dijabetesnog stopala.

Kome pacijent treba da se obrati ako ima dijabetesno stopalo i kako izgleda  dijagnostika?

Dijagnoza dijabetesnog stopala zahteva multidisciplinarni pristup i preglede od strane endokrinologa, neurologa, vaskularnog hirurga i ortopeda. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka (dužina trajanja dijabetesa, procena regulacije dijabetesa, prisustvo karakterističnih simptoma), fizikalnog pregleda (rane, crvenilo i otok stopala), a potom i vizualizacione dijagnostike potencijalnih oštećenja koštano-zglobnih struktura stopala. 

Da li je dijabetesno stopalo izlečivo? Kako se pristupa lečenju?

Lečenje dijabetesnog stopala je često komplikovan i dugotrajan proces, koji obuhvata niz terapijskih mera i postupaka. Najpre se vrši procena opsežnosti i težine oboljenja. Ukoliko postoji infekcija ona se leči odgovarajućom antibiotskom terapijom uz svakodnevnu toaletu rane, koja mora biti suva i čista, a pacijentu se savetuje mirovanje kako bi ona što pre zarasla. 

Dijabetesno stopalo jeste izlečivo, ali se često i nakon sanacije ponovo javlja zbog prisustva već navedenih komplikacija dijabetesa.

Koje su preporuke za osobu koja ima dijabetesno stopalo?

Saveti za negu stopala:

• Pregled stopala vršiti svakodnevno. Ukoliko je prisutna ograničena pokretljivost, koristiti ogledalce ili zatražiti pomoć članova porodice. U slučaju bilo kakve, pa i najmanje promene na stopalima, potrebno je obratiti se svom lekaru. Neophodna je redovna toaleta stopala. Svakodnevna toaleta stopala u mlakoj (ne vrućoj) vodi uz korišćenje blagih sapuna u trajanju od par minuta. Nakon toga je potrebno detaljno osušiti kožu (naročito između prstiju), na kraju namazati hidrantnu kremu. Kremu utrljati laganim pokretima masaže, čime se dodatno podstiče i poboljšava cirkulacija. Na ovaj način koža se održava elastičnom i sprečava se njeno pucanje. Redovno i na adekvatan način seći nokte kako bi se izbeglo urastanje noktiju i posledično pojava infekcije. 
• Nositi isključivo adekvatne čarape (po mogućstvu bele, pamučne) i udobnu i mekanu obuću koja prati liniju stopala. Svaki put pre obuvanja obuće proveriti da li u obući ima stranih predmeta, koji mogu dovesti do povrede.

Kako može da se prevenira ovo oboljenje?

Postizanje dobre glikemijske kontrole i nega stopala su ključni faktori koji doprinose prevenciji dijabetesnog stopala. Pored toga i redukcija drugih faktora rizika (npr. konzumacija cigareta, korekcija nivoa lipida, arterijskog pritiska) značajno doprinosi prevenciji, ali i boljem ishodu lečenja dijabetesnog stopala.