Dijabetes tipa 2 i njegovo lečenje

Dijabetes melitus tipa 2 (T2D) predstavlja hronično metaboličko stanje koje se karakteriše visokim nivoom šećera u krvi, rezistencijom na insulin i relativnim nedostatkom insulina. Ovo je najčešći tip dijabetesa širom sveta i tesno je povezan sa načinom života, genetskom predispozicijom i gojaznošću. Razumevanje osnovnih mehanizama dijabetesa tipa 2 i dostupnih opcija lečenja od suštinskog je značaja za  poboljšanje kvaliteta života osoba sa T2D.

Razumevanje dijabetesa tipa 2

Kako bismo dobro razumeli šta je tačno dijabetes tipa 2, važno je da naučimo pojmove rezistencija na insulin, defekcija beta-ćelija i faktore rizika.

U dijabetesu tipa 2, ćelije tela postaju otporne na dejstvo insulina, hormona koji proizvode beta ćelije pankreasa, a koji olakšava unos glukoze iz krvotoka u ćelije radi proizvodnje energije. Ovo dovodi do povišenih nivoa glukoze u krvi i ovaj proces nazivamo rezistencija na insulin.

Vremenom, pankreas se iscrpljuje zbog prisutne rezistencije na insulin i prestaje da proizvodi  dovoljno insulina, da se prevaziđe rezistencija na insulin, što dovodi do relativnog nedostatka insulina i daljeg pogoršanja hiperglikemije, a uzrokovano je disfunkcijom beta-ćelija.

Brojni su faktori rizika za nastanak dijabetesa tipa 2, ali neki od najčešćih su gojaznost, sedentarni način života, loše navike u ishrani, porodična predispozicija za T2D, starenje i određene etničke grupe predstavljaju faktore rizika za T2D.

Terapijske metode za lečenje T2D

Prvi korak terapijske metode lečenja T2D je modifikacije načina života. Osnova upravljanja dijabetesom tipa 2 uključuje intervencije u načinu života poput pridržavanja dobro uravnotežene ishrane (smanjiti unos masti, povećati unos vlaknastih materija i obratiti pažnju na glikemijske indekse svih namirnica i koristiti one sa nižim) redovne fizičke aktivnosti (3 puta nedeljno, 10 000-15 000 koraka dnevno) i upravljanja telesnom težinom. Ove mere su ključne za poboljšanje osetljivosti na insulin i regulaciju nivoa glukoze u krvi.

Takođe, važnu ulogu imaju i oralni lekovi. Različiti oralni lekovi su dostupni za kontrolu nivoa šećera u krvi kod dijabetesa tipa 2. To uključuje metformin, derivate sulfonilureje, glitazone, DPP-4 inhibitore, SGLT2 inhibitore i druge. Svaka klasa lekova deluje putem različitih mehanizama za snižavanje nivoa glukoze u krvi a određene imaju i kardio i nefroprotektivno dejstvo.

Važnu ulogu ima i injekciona terapija. U slučajevima kada oralni lekovi nisu dovoljni, mogu se propisati različite injekcione terapije poput agonista receptora GLP-1 i insulina radi poboljšanja kontrole nivoa šećera u krvi. Agonisti receptora GLP-1 ne samo da snižavaju nivo šećera u krvi već i podstiču gubitak težine i imaju kardiovaskularne beneficije.

Redovno praćenje nivoa glukoze u krvi je ključno za prilagođavanje terapijskih režima i obezbeđivanje optimalne glikemijske kontrole.

Individualizovani terapijski režimi su obavezni tokom lečenja dijabetesa. Pristupi lečenju prilagođeni su svakom pacijentu, uzimajući u obzir njihovo opšte zdravlje, udružene bolesti, pridržavanje terapije, posao kojim se bavi i fizičku aktivnost koju primenjuje ,kao i potencijalne nuspojave same terapije.

Komplikacije i dugoročno upravljanje

Osobe sa dijabetesom tipa 2 imaju povećani rizik od kardiovaskularnih bolesti. Stoga je važno da pacijenti sve faktore rizika svedu na minimum. To mogu postići tako što svoj krvni pritisak drže u granicama dozvoljenih vrednosti, lipidni status, telesnu težinu i da se u granicama svojih mogućnosti što više bave fizičkom aktivnošću. Svaki 1mmol/L glukoze ili 1% glikozilliranog hemoglobina (HbA1c) smanjuju za veliki procenat kardiovaskularni rizik i mogućnost da dožive neko ozbiljno kardiovaskularno oboljenje.

Takođe, za svakog pacijenta sa dijabetesom je obavezna godišnja sveobuhvatna nega. Redovni lekarski pregledi, uključujući pregled očiju, testove funkcije bubrega i negu stopala, važni su za otkrivanje i upravljanje dijabetesom povezanim komplikacijama poput dijabetesne retinopatije, nefropatije i neuropatije.

Osnaživanje osoba sa dijabetesom kroz edukaciju o njihovom stanju, veštine samoupravljanja i kontinuiranu podršku od strane zdravstvenih radnika od suštinskog je značaja za dugoročni uspeh u kontrolisanju dijabetesom tipa 2.

Ass. dr Milica Marjanović Petković poručuje: „Upravljanje dijabetesom tipa 2 višeslojno i obuhvata modifikacije načina života, farmakološke intervencije i sveobuhvatnu negu kako bi se umanjio rizik od komplikacija i poboljšalo opšte zdravstveno stanje. Holistički pristup koji integriše medicinsko upravljanje, edukaciju pacijenata i kontinuiranu podršku omogućava osobama sa dijabetesom tipa 2 da vode ispunjen život efikasno upravljajući svojim stanjem. Rano postavljanje dijagnoze, proaktivno upravljanje i saradnja između pacijenata i zdravstvenih radnika su od suštinskog značaja za postizanje optimalnih ishoda u lečenju dijabetesa tipa 2.“