Diabetes mellitus tip 1- osnovni principi lečenja insulinom kod dece

Kategorije dijabetesa | DMT1 i DMT2 - razlike | Terapija DMT1 - insulin | Cilj terapije

Najpre, treba definisati šta je Diabetes Mellitus tip 1 (DMT1). Radi se o hroničnom, autoimunom oboljenju koje se često javlja kod dece, adolescenata i osoba mlađih od 35 godina. Dakle, ovo stanje je znatno češće kod mlađe populacije nego kod starije.

Diabetes mellitus (šećerna bolest) je hronična bolest iz grupe poremećaja metabolizma. Nastaje kada pankreas više ne luči dovoljno insulina ili ne može da iskoristi postojeći insulin. Ovo dovodi do hiperglikemije, povišenog nivoa glukoze u krvi čije dugotrajno prisustvo može dovesti do oštećenja tkiva i organa, pa samim tim i do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

Kategorije dijabetesa

Dve osnovne kategorije dijabetesa koje ukazuju na poreklo i razvoj bolesti su:

• Tip 1 koji se odnosi na destrukciju B ćelija pankreasa, po pravilu izazvanu autoimunim procesom.

• Tip 2 koji se odnosi na heterogene poremećaje, a najčešće se radi o smanjenom dejstvu insulina (insulinskoj rezistenciji) i posledičnim poremećajem u kompenzatornoj sekreciji insulina.

DMT1 i DMT2 - razlike

DMT1 je primarno autoimuno oboljenje nastalo posle primarno započete lezije različitim agensima, uz važnu ulogu genetske predispozicije. Skoro 10-15% novodijagnostikovanih pacijenata sa DMT1 ima u familiji rođake sa istim tipom bolesti. Ova statistika znači da svako ko u svojoj porodici ima obolelog od tipa dijabetesa DMT1 ima čak 20 puta veću šansu da oboli od istog tipa dijabetesa! Dakle, ukoliko majka ima dijabetes, deca će ga dobiti u 2-3% slučajeva. Ukoliko je otac oboleo, onda je rizik 4-6%. Ukoliko su u pitanju brat ili sestra, rizik je sličan, oko 5-6 %, dok u slučajevima kada su oba roditelja obolela, rizik može biti dostići čak i 30%.

U patogenezi DMT1, pored genetike, važnu ulogu imaju i drugi faktori - nutritivni, zatim, optužuju se i neki od virusa, naglo promenjen i ubrzan stil života, stres, nedovoljan unos vitamina D, kao i još mnogo toga.

Terapija DMT1 - insulin

Kako bi nesmetano nastavili svoj život i lečenje, pacijenti kojima je ustanovljena ova dijagnoza treba da uzimaju insulin kao dugoročnu terapiju.

Insulin se u terapiji Diabetes mellitus tip 1 primenjuje u nekoliko režima:

1. Konvencionalna insulinska terapija, koja se primenjuje kod novootkrivenih slučajeva, dece predškolskog i školskog uzrasta.

2. Intenzivirana terapija insulinom, koja se primenjuje kod adolescenata i mladih ljudi. Primenjuje se sa četiri dnevne doze insulina ili pomoću insulinske pumpe.

DIABAUD studija je pokazala da je vrednost HbA1c, kod pacijenata na konvencionalnoj terapiji ima gore rezultate - čak 10,1% u odnosu na 8,2 %, koji su uočeni kod pacijenata na intenziviranoj terapiji. Međutim, treba imati u vidu da posledica dobre glikoregulacije ne bi smela biti pojava čestih i teških hipoglikemija.

Uloga kontinuirane edukacije pacijenta i njegove porodice je od neprocenjivog i presudnog značaja.

Trougao koji čine ishrana, fizička aktivnost i insulin stalno treba imati na umu.

Cilj terapije

Terapija služi kako bi pacijentu olakšala i poboljšala zdravstveno stanje, a u ovom slučaju, ciljevi terapije su:

• izbegavanje simptoma i tegoba u svakodnevnom životu,
• izbegavanje akutnih komplikacija (teška hioglikemija i ketoacidoza),
• normalan fizički rast i razvoj, 
• normalan psihosocijalni razvoj,
• sprečavanje nastanka kasnih komplikacija (retinopatija, nefropatija, polineuropatija).

Što se tiče vrednosti HbAc kod dece svih uzrasta, preporuka sa ISPADA 2009. godine je da bude manji od 7,5%, i to u svakom trenutku.

Za razliku od odraslih, dijabetes kod dece ima svoje specifičnosti, te treba naročito obratiti pažnju ne tretiranje dijabetesa kod dece i primene terapije dijabetesa kod dece. Deca naime, imaju nepredvidivu fizičku aktivnost. Uz to, pokazuju nepredvidive navike u ishrani, osetljiviji su na insulin od odraslih, skloniji su infekcijama i imaju manje prostora na koži za insulinske injekcije. Važno je napomenuti da treba koristi igle od 8 mm bez obzira na uzrast deteta, a razlozi su praktične prirode. Praksa i iskustvo je pokazalo da su sa manjim iglama uvek subdozirani, to znači da ne dobijaju pravu dozu insulina.

Uz poštovanje novopostavljenih pravila, kao i novog režima života, uz adekvatnu terapiju može se postići ravnoteža, te najpre bolest držati pod kontrolom, a zatim je i dobro izbalansirati. Svemu ovom treba dodati još nešto što jeste poslednje ali ne i manje važno - uloga porodične stabilnosti i adekvatne saradnje na liniji: roditelj, dete, psiholog, nutricionista, medicinska sestra i odabrani lekar. Svi navedeni ljudi čine timski rad, a svima je dobro poznato da timski rad može doneti najbolje rezultate, dok je u ovom slučaju svima nama cilj održavanja stabilnog dijabetesa kod dece. Te u svakom trenutku, roditelj treba imati na umu da svi radimo u korist deteta i njegovog adekvatnog lečenja.