Adisonova bolest

<div style="text-align: justify;">Imam sina koji <span style="font-weight: bold;">boluje od adisonove bolesti</span>. Ima 27 godina, neozenjen. Zasto prima <span style="font-weight: bold;">testosteron </span>ima li nekoj da mi odgovori.</div>

<div style="text-align: justify;">Imam 35 godina i imam adisonovu bolest. Kod kog doktora se leciti s obzirom da tek kad sam zapala u adisonsku krizu videli su da imam adisonovu bolest. Obijala sam vrata doktora dok nisam dosla do doktorke mirjane sumarac koja je po mom izgledu u roku od pola minuta rekla, ja sam sigurna da vi imate adisonovu bolest. A kad odete kod lekara opste prakse sa visokom temperaturom gleda me kao da hoce da me pita a sta je to</div>

<div style="text-align: justify;">Imam 35 god, adison imam 4god, tamna mi je koza, padam u adisonske krize, ostecena mi jetra lasio hepatit, hasimoto tip hipotiroidne zlijezde, pijem hidrokortizon u 8h i 17h, letroh, i ursofal i silimarin za jetru i cintrolok za zeludac, nemogu ga se ugojom zasto, a 2007 sam imala 87kg i kukala sto sam se ugojila od kortikosteroida, sad zelim kilo da dobijem</div>

<div style="text-align: justify;">Bolujem od adisona 21 godinu. Nažalost doktor koji je otkrio i lečio me je, umro je prosle godine. Otišla sam kod drugog doktora ali to više nije to. Smanjila mi je kortizon tablete i još ostale koje pijem bez obzira što sam joj pokazala svu dokumentaciju, neobazirujući se. Trenutno mi nije baš dobro no nemam gde osim da promenim doktora. Analize su mi ili na donjoj granici ili na gornjoj. Sa predhodnim dr sam imala jako dobru komunikaciju i cim se pojavim sa nalazima labaratorije odmah prepiše terapiju koja me osveži i osećam se bolje.</div>

<p>Ima vec pet godina imam Adisona ali lečim ga i bolje se osećam. </p>

<p>Imam tumor hipofize koja utiče na rad svih hormona u organizmu, meni je taj tumor najviše &quot;udario&quot; na hormon nadbubrežne žlezde koja uopšte nije lučila kortizol. Tumor mi je otkriven 2014. tada je ustanovljena zvanična dijagnoza &quot;tumor hipofize&quot;.Prvi simptomi bolesti su počeli 2007.- imala sam užasne glavobolje praćene povraćanjem po 5-6 dana samo žuč (nekada je bila crna žuč ???!!!! štonikada nisu moglida objasne) pa sam često bila u bolnici da dobijam infuziju pošto sve što unesem sam izbacivala i toliko dehidrirala da sam dobijala po 20 boca infuzije dnevno a nisam mogla dam uzork urina koliko sam dehidrirala. Lekari su to vodili kao atipičnu migrenu, da je želudac problem pa su mi radili gastroskopiju, da je depresija, pa ginekološki problem, bila sam i na infektivnom mislili su da sam se otrovala itd. Tako da je do zvanične dijagnoze &quot;tumor hipofize&quot; trebalo 7 godina - dok me jedan lekar nije poslao kod neurologa, neurolog u kliniku za glavobolje gde su tražili hitno da se uradi magnet glave. Kad sam uradila magnet, radilog ga nije ni očitao nego su mi tehničari odmah rekli da se vide promene na mozgu, a radiolog mi je nakon toga rekao da moram da idem kod endokrinologa i neurohirurga i tu je počeo moj pakao. Endokrinolozi su me odmah primili u bolnicu, uradili sve analize i poslali kod neurohirurga. Ja sam htela i pristala na operaciju pošto sam mišljenja da treba otkloniti uzrok a ne da posle lečimo posledice ali neurohirurg nije bio tog mišljenja uz odgovor &quot;napraviću ti još veći problem nego što ga imaš sada&quot;. Imala sam vrtoglavice, par puta sam padala u nesvest, nekada mi bude samo crno pred očima i ne vidim apsolutno ništa pa neko ko je pored mene mora da me vodi i navodi pošto bukvalno ništa ne vidim. I tu počinje moja borba sa Adisonovom bolešću izazvanu tumorom hipofize. Na svaka tri meseca sam zaglavljivala bolnicu, radili su mi ne znam ni sama koliko testova gde se uvek pokazivalo da nemam kortizola. Nedostatak kortizola je upućivao na to da mi nadbubreg ne luči dovoljno kortizola. Jutarnji nivo kortizola, kada bi trebalo da bude najviši u toku dana (donja referentna vrednost jutarnjeg kortizola je negde od 170 do 600 koliko se sećam), meni je bio ispod 27. I ja sam videvši referentne vrednosti uporno govorila endokrinolozima da mi uvedu kortizol jer sam po referentnim vrednostima videla da on najviše odstupa, odsutupali su i neki drugi hormoni ali kortizol je ubedljivo najviše odstupao i to sa svakim vađenjem koje je bilo na svaka 3 meseca. Iako su lekari videli da kortizol drastično odsupa svakim vađenjem nisu hteli da mi ga uvedu. U međuvremenu sam padala i u komu (tri puta sam bila u komi), radili su mi i sinaktenske testove ne znam koliko puta i i ne znam koje sve testove nisu radili ali kortizol nisu hteli da uvedu, a bez njihovog odobrenja ja nisam mogla sama na svoju ruku da ga uzimam pošto lekar opšte prakse nije mogao da mi ga prepiše ako endokrinolozitone odobre. I tako sam na svaka 3 meseca zaglavljivala bolnicu (što je dosta teško objasniti na poslu !), na svaka 3 meseca vađenje hormona, krvne slike, kontrole što kod endokrinologa što kod neurohirurga (i dan danas mi rade magnet 2 do 3 puta godišnje). I to je trajalo 6 godina do 2020. godine kada sam načelnicu molila da mi uvede kortizol barem da vidimo da li će mi biti bolje - tada su mi u bolnici radili neki test koji do tada nisi radili kada su mi izvadili 18 epruveti krvi i konačno mi uveli hidrokortizol kao terapiju. Ponavljam dok mi ga nisu uveli sam 3 x bila u komi, gubila svest, imala užasne glavobolje da su mi u bolnici davali narkotike za bolove i uglavnom su te glavobolje bile praćene povraćanjem (nekada mi je i privatno dolazila sestra da mi daje infuzije i lekove kroz istu), dešavalo se i da imam halucinacije, vid mi se drastično pogoršalo, pa sam imala i probleme sa srcem, ciklusi bili neredovni (dešavalo se da po dve godine nemam ciklus), pritisak mi je bio toliko nizak nekada da nisu mogli da mi izmere isti, a nekada se dešavalo da mi se gornji i donji pritisak spoje, pa mi se dešavalo da mi se krv toliko brzo zgruša da dok oni izvade krv i odnesu do laboratorije krv se zgruša pa moraju ponovo da mi vade krv pa sam morala da dobijam heparin za razređivanje krvi. Od kada pijem hidrokortizol možda sam svega par puta bila u bolnici ali sada lečimo posledice a ne uzrok - upravoonoštosamja htela da izbegnem. O uzroku niko neće ni da razgovara, jednostavno odbijaju operaciju i to je njihov stav koji ja ne mogu da promenim a svojski sam se trudila. Da, nisam više tako često zaglavljivala bolnicu ali moj nadbubreg uopšte ne luči kortizol ma koliko da su mi povećavati doze ja nisam mogla da dobacim do donje referentne vrednosti. U jednom momentu sam pila 75mg hidrokortizola dnevno (rekli su mi da tu dozu kortizola nikada nikome nisu prepisivali) I da ne smeju više da mi povećavaju dozu jer i ta doza je prevelika. I dalje idem na svaka 3 meseca na vađenje hormona, redovno idem na kontrole i dalje sam tražim da se otkloni uzrok (tumor hipofize) ali neurohirurzi to odbijaju. Pored hidrokortizola koji veštački unosim tabletama (mimo toga što sam dobila na kilaži tzv. &quot;kortizolsko gojenje&quot;) sam počela da pijem betablokatore za srce, lekove za trigliceride, lekove za D vitamin, lekove za izbacivanje tečnosti iz organizma pošto hidrokortizol vezuje vodu u organizmu a srce ne radi kako treba onda izbacujem vodu iz organizma prirodno nego su moram diruretike da pijem - ma napravljen mi je totalni haos u organizmu što od hormona što a i čitav metabolizam mi je stradao. Unoseći tako velike doze kortizola su mi veštački izazvali Kušingovu bolest pa sam na sve to dobila i šećer, masnu jetru (iako ja ništa masno ne jedem, slatko ne jedem od 1995., uglavnom jedem povrće da li presno ili bareno, retko kada voće jedem takoda ni tim putemne unosim šećer u organizam, ne jedem peciva, organizam mi uglavnom slano i kiselo traži - ali i pored takve ishrane i mimo toga što sam fizički aktivna eto dobila sam šećer, masnu jetru, povišene trigliceride i nijedan holesterol mi ni je dobar (ni onaj loš, ni dobar ni ukupni ). Baš sam pre neki dan bila na kontroli kod endokrinologa u principu ništa novo u odnosu na prethodna 3 meseca (i prethodnih godina !) kada sam imala kontrolu nije promenjeno- jedino što su mi trigliceridi ponovo skočili, kortizol i dalje s tom dozom se nalazi ispod donje referentne vrednosti, D vitamin se ne menja iako pijem lekove svakidanlekove, nisu me još bacili na insulin ali pijem 2x dnevno lekove za šećer, indeks osteoporoze nije dobar, ciklusi neredovni ali ih barem imam. I kada podvučem crtu za sve ove godine se u principu ništa se nije promenilo osim što nisam tako često u bolnici kao pre nego što su mi uveli hidrokortizol da pijem, osim što su mi sada veštački izazvali neke simptome Kušinga i što sam dobila šećer ali to je bilo samo pitanje vremena kada ću ga dobiti zbog velikih doza hidrokortizola, - i dalje idem 2x godišnje na magnet i na svaka 3 meseca kontrole kod endokrinologa i neurohirurga koji i dalje odbija operaciju tumora hipofize. Uglavnom želim da kažem da je Adisonova bolest neuporedivo opasnija od Kušingove bolesti (kontra od Adisonove bolesti gde nadbubreg luči više kortizola nego što je normalno) ! U nekom od komentara sam pročitala da nečiji sin nema dovoljno testosterona- ne znam da li je rađen magnet ili nije, ako nije trebali bi da ga uradite pošto može biti da je isto u pitanju tumor hipofize (isto tako ne mora da znači da jeste ali bolje proverite). U ostalom možete tražiti od endokrinologa da vašem sinu prepiše terapiju da mu veštački unose testosteron da li tabletama ili kako već se on nadoknađuje ne znam ali pitajte endokrinologa nemojte čutati - njima sve morate tražiti pošto ako prepustite sve njima bez da tražite oni sami neće ništa preduzeti. A do tada možete u zdravoj hrani uzeti CRNU MAKU koja je isključivo za muškarce pošto reguliše i pospešuje rad muških hormona / dok je za žene CRVENA MAKA koja pospešuje rad ženskih hormona. I eto moja borba sa hormonima traje od 2007. do zvanične dijagnoze 2014. pa do 2020. kada sam jedva uspela da ih nagovorim da mi uvedu hidrokortizol pa sve do sada 2024. kada su posledice već ozbiljne. Neurohirurzi i dalje odbijaju operaciju tumora hipofize. Sve u svemu još uvek imam vađenje hormona i kontrole na svaka 3 meseca a magnet 2 do 3 x godišnje bez obzira što pijem hidrokortizol. I mogu još samo da napišem ovo - niti gluplje bolesti niti većih problema koje ova bolest pravi u organizmu !!! Srećno svima koji se bore sa ovom bolešću apsolutno vas razumem kako se osećate i kroz šta prolazite - toliko još mogu da kažem pošto ćete &quot;ratovati&quot; sa njom dok kod ste živi kako kaže moj endokrinolog.</p>

<p>holesterol mi ni je dobar (ni onaj loš, ni dobar ni ukupni ). Baš sam pre neki dan bila na kontroli kod endokrinologa u principu ništa novo u odnosu na prethodna 3 meseca (i prethodnih godina !) kada sam imala kontrolu nije promenjeno- jedino što su mi trigliceridi ponovo skočili, kortizol i dalje s tom dozom se nalazi ispod donje referentne vrednosti, D vitamin se ne menja iako pijem lekove svakidanlekove, nisu me još bacili na insulin ali pijem 2x dnevno lekove za šećer, indeks osteoporoze nije dobar, ciklusi neredovni ali ih barem imam. I kada podvučem crtu za sve ove godine se u principu ništa se nije promenilo osim što nisam tako često u bolnici kao pre nego što su mi uveli hidrokortizol da pijem, osim što su mi sada veštački izazvali neke simptome Kušinga i što sam dobila šećer ali to je bilo samo pitanje vremena kada ću ga dobiti zbog velikih doza hidrokortizola, - i dalje idem 2x godišnje na magnet i na svaka 3 meseca kontrole kod endokrinologa i neurohirurga koji i dalje odbija operaciju tumora hipofize. Uglavnom želim da kažem da je Adisonova bolest neuporedivo opasnija od Kušingove bolesti (kontra od Adisonove bolesti gde nadbubreg luči više kortizola nego što je normalno) ! U nekom od komentara sam pročitala da nečiji sin nema dovoljno testosterona- ne znam da li je rađen magnet ili nije, ako nije trebali bi da ga uradite pošto može biti da je isto u pitanju tumor hipofize (isto tako ne mora da znači da jeste ali bolje proverite). U ostalom možete tražiti od endokrinologa da vašem sinu prepiše terapiju da mu veštački unose testosteron da li tabletama ili kako već se on nadoknađuje ne znam ali pitajte endokrinologa nemojte čutati - njima sve morate tražiti pošto ako prepustite sve njima bez da tražite oni sami neće ništa preduzeti. A do tada možete u zdravoj hrani uzeti CRNU MAKU koja je isključivo za muškarce pošto reguliše i pospešuje rad muških hormona / dok je za žene CRVENA MAKA koja pospešuje rad ženskih hormona. I eto moja borba sa hormonima traje od 2007. do zvanične dijagnoze 2014. pa do 2020. kada sam jedva uspela da ih nagovorim da mi uvedu hidrokortizol pa sve do sada 2024. kada su posledice već ozbiljne. Neurohirurzi i dalje odbijaju operaciju tumora hipofize. Sve u svemu još uvek imam vađenje hormona i kontrole na svaka 3 meseca a magnet 2 do 3 x godišnje bez obzira što pijem hidrokortizol. I mogu još samo da napišem ovo - niti gluplje bolesti niti većih problema koje ova bolest pravi u organizmu !!! Srećno svima koji se bore sa ovom bolešću apsolutno vas razumem kako se osećate i kroz šta prolazite - toliko još mogu da kažem pošto ćete &quot;ratovati&quot; sa njom dok kod ste živi kako kaže moj endokrinolog.</p>