1 od 5 osoba je u riziku od teškog korona virusa usled osnovnog stanja organizma

1. Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO): Stanje globalne pripravnosti zbog COVID-19 pandemije pruduzeno za jos 3 meseca,
2. U svetu  19.200.000  osoba inficirano, umrlo 717.000 osoba.

1 od 5 osoba je u riziku od teškog korona virusa usled osnovnog stanja organizma

1 od 5 osoba širom sveta ( 1.7 milijardi) ima osnovno stanje organizma koje ih čini više prijemčivim za tešku COVID-19 bolest prema rezultatima globalne studije. Istraživači su odredili starosnu granicu rizika.
Kada se zna koje su grupe najranjivije to može da infiormiše političke činoce za donošenje prioriteta na koju stranu da usmere mere  zaštite za osetljive ljude i da smanje pritisak na zdravstvene sisteme, navode autori u radu objavljenom 15 Juna, 2020, u The Lancet Global Health casopisu. 

Rizični model

Koristeći podatke iz 188 zemalja, tim iz London School of Hygiene and Tropical Medicine (LSHTM), pod rukovodstvom Andrew Clark-a, PhD, razvio je modele u cilju određivanja najražličitijih grupa i analizirao veliki broj osoba sa stanjem organizma na osnovu starosnih grupa, polu i zemlji iz koje potiču.

Analiza je obuhvatila 349 miliona osoba širom sveta koje su u velikom riziku za tešku COVID-19 bolest i koji će zahtevati hospitalizaciju. Dr Clark i kolege su našli da postoji velika razlika od 1% osoba ispod 20 godina i blizu 20% onih starosti više od 70 godina (25% muškaraca preko 70 godina ).
Naše procene su nesigurne i fokus je na skrivene uslove pre nego na druge faktore rizika kao što su etnička pripadnost, socijalno-ekonomsko siromaštvo i gojaznost ali pretstavlja početnu poziciju za utvđivanje broja osoba za koje se traži da budu zaštićene ili vakcinisane kao globalna pandemijska otkrića.

"Oni dodaju da analiza obezbeđuje mnogo osoba koje mogu da imaju koristi od zabrane usled osnovnih stanja, u praksi zbog slabe dijagnoze hroničnih stanja". Starosni prag može da ima ključni značaj: Međutim, oni dodaju da izbor starosnog praga traži da bude pažljivo balansiran sa proporcijom radnog staža populacije koja je zahvaćena (inficirana) i sa zdravstvenim posledicama koje  mogu biti udružene sa dugim periodom izolacije.

Prestanak karantina

Radna aktivnost je specijalno važna za diskusiju nacionalnih vlada širom sveta kako da se prekine karantin zbog zaštite članova društva koji su naročito ranjivi u slučaju teške COVID-19 infekcije, dok istovremeno prekid karantina omogućava da ekoniomija ponovo krene napred.

Važno je, da su grupe sa najvećim rizikom, one sa bar jednim postojećim zdravstvenim stanjem za COVID-19, uključujući osobe iz zemalja sa starijim stanovništvom, Afričke zemlje sa visokom stopom (prevalencijom) za HIV/AIDS i za male ostrvske narode sa visokom stopom dijabetesa.

Dr Clark i kolege dozvoljavaju mogućnost da neće sve osobe sa pridruženim stanjima da razviju teške simptome ako se inficiraju sa COVID-19 i oni su zaključili da ce samo 4% stanovnika u svetu zahtevati boravak u bolnici, što ukazuje na stanje povećanog rizika koji je umeren kod mnogo osoba sa pridruženim zdravstvenim stanjem.

"Utvrđivanje broja osoba sa povećanim rizikom za pojavu hronične bubrežne bolesti, dijabetesa, kardiovaskularne bolesti i hronične respiratorne bolesti je u pitanju", napisali su oni.
 
Podaci o pojavi su dobijeni iz izvestaja svetsko opterećenje od bolesti, povreda i rizićnih faktora (GBD), procene stanovništva UN (Ujedinjenih Nacija) za 2020 godinu i lista prisutnih uslova značajnih za COVID-19, je definisana u ovim vodičima. Izveštaj pruža globalne, regionalne i nacionalne procene o broju osoba sa pridruženim zdravstvenim stanjima ali autori ističu da prilaz koji je fokusiran na pridružena zdravstvena stanja, a ne uključuje druge moguće rizične faktore za COVID-19 koji jos nisu uključeni u sve vodiče, kao sto su etničko poreklo, i socio-ekonomsko siromaštvo. Oni su takođe pretpostavili da će u svim starosnim grupama ispod 65 godina dva puta više muškaraca nego žena, zahtevati hospitalizaciju.

Rizične grupe u zemlji, regionima i životno doba

Nesumnjivo, ukoliko je populacija mlađa u zemlji ili regionu, manji je broj onih sa jednim ili više pridruženih stanja, U Africi, naprimer, ova proporcija je oko 16% ( 283 miliona na 1.3 milijardu stanovnika), dok je u Evropi 31% ( 231 milion na 747 milona stanovnika). Medjutim, dr Clark je podvukao da i pored toga da je proporcija osoba sa bar jednom pridruzenom bolescu niza u Africi, tamo je veca sansa za smrtne ishode u poredjenju sa mnogim drugim delovima sveta.

Fiji i Mauritius i druge manje ostrvske nacije su sa najvecim brojem osoba sa jednim pridruzenim stanjem bolesti.  U Africi zemlje sa najvecom prevalencijom HIV/ADS bolesti kao sto je Eswatini ( raniji naziv Swazilend ) i Lesoto, svrstane su u grupu sa većom proporcijom pridružene bolesti u poređenju sa nizom prevalencijom kao sto je NIGER. 
Sa globalne perspektive, proporcija osoba sa najmanje jednom pridruženom bolešću su svrstane među one zemlje sa većim rizikom za teški ishod od COVID-19 i pokazuju šire varijacije životnog doba. Manje od 5% onih životnog doba manjeg od 20 godina imaju prisutno jedno oboljenje dok ova razmera raste na 66% u onih starijih od 77 godina. Analiza ukazuje da 23% osoba u radnom dobu ima najmanje jedno priduženo stanje.

Komentari i preporuke za razmišljanje

1. Da li će samo 20% podložnih osoba biti u grupi sa ozbiljnom COVID-19 infekcijiom dok će većina od 8o% biti minamalno ili opšte neće biti pogođena ovom bolešću?
2. Korisno je imati na umu da kvaluitet podataka iz različitih regiona može biti potpuno različit: niska primanja, retko naseljeni regioni sa nedovoljnim transportom izvesno je da će imati nedovoljnu prijavu smrti i ingfekcije, a u nekim autoritativnim zemljama mogu biti aktivno sprečavani izveštaji iz političkih razloga ili nacionalnog prestiža