Stramonium je homeopatski lek iz grupe biljnih preparata.
Stramonium je glavni lek za strah i užas. Glavna karakteristika ovih osoba je strah, tj. užas kome često ove osobe podležu, posebno vezano za groblje. Boje se nasilja i napada. Strah od smrti i mraka je toliko jak da su u stanju da pređu u manijačno ponašanje, naročito kada im se učini da su na bilo koji način ugroženi tako da dobijaju nadljudsku snagu i lice im se zajapuri, a svoje postupke teško kontrolišu. Mogu i sami imati nasilne fantazije i biti agresivni (ulični napadači, nasilni vojnici, osobe sa nasilnim nagonima, nasilnici u porodici).
Ovde spadaju i osobe koje ostaju u vezama sa nekim ko je potencijalno nasilan i ugrožava ih, ali ga ne mogu ostaviti jer pate od straha da ne budu ostavljeni.
Ključna nota je strah da se noću bude sam. Toliko se boje mraka da čak i kao odrasli spavaju sa upaljenim svetlom. Proživljavaju noćne more od kojih se noću bude, divljeg pogleda i neutešni. Često sanjaju životinje i to divlje, ili pse, da su zaglavljeni u nekom prostoru iz koga nema izlaza, sanjaju da se dave ili da im je glava pod vodom.
Boje se nasilja, duboke vode, ogledala, mraka, čudovišta, pasa. Često nose crnu odeću i fascinirani su tamom, ali strahuju od groblja. Boje se i tunela, pate od klaustrofobije (strah od zatvorenog prostora).
Karakteristično je mucanje kod prve izgovorene reči. Ove osobe mogu biti pesnici ili pisci songova u stihovima ili pevači koji i pišu pesme.
I deca i odrasli se osećaju izolovano i usamljeno, pa to kompenzuju prianjajući za određena mesta ili za određene osobe. Nekada duboki osećaj izolacije nadoknađuju religijom.
Stramonium je glavni lek za strah i užas. Glavna karakteristika ovih osoba je strah, tj. užas kome često ove osobe podležu, posebno vezano za groblje. Boje se nasilja i napada. Strah od smrti i mraka je toliko jak da su u stanju da pređu u manijačno ponašanje, naročito kada im se učini da su na bilo koji način ugroženi tako da dobijaju nadljudsku snagu i lice im se zajapuri, a svoje postupke teško kontrolišu. Mogu i sami imati nasilne fantazije i biti agresivni (ulični napadači, nasilni vojnici, osobe sa nasilnim nagonima, nasilnici u porodici).
Ovde spadaju i osobe koje ostaju u vezama sa nekim ko je potencijalno nasilan i ugrožava ih, ali ga ne mogu ostaviti jer pate od straha da ne budu ostavljeni.
Ključna nota je strah da se noću bude sam. Toliko se boje mraka da čak i kao odrasli spavaju sa upaljenim svetlom. Proživljavaju noćne more od kojih se noću bude, divljeg pogleda i neutešni. Često sanjaju životinje i to divlje, ili pse, da su zaglavljeni u nekom prostoru iz koga nema izlaza, sanjaju da se dave ili da im je glava pod vodom.
Boje se nasilja, duboke vode, ogledala, mraka, čudovišta, pasa. Često nose crnu odeću i fascinirani su tamom, ali strahuju od groblja. Boje se i tunela, pate od klaustrofobije (strah od zatvorenog prostora).
Karakteristično je mucanje kod prve izgovorene reči. Ove osobe mogu biti pesnici ili pisci songova u stihovima ili pevači koji i pišu pesme.
I deca i odrasli se osećaju izolovano i usamljeno, pa to kompenzuju prianjajući za određena mesta ili za određene osobe. Nekada duboki osećaj izolacije nadoknađuju religijom.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde