Promrzline

Promrzlina ili smrzotina (congelatio) nastaje kao akutna manifestacija na dejstvo niske temperature. Favorizujući faktori su povećana vlažnost vazduha, telesni napor, alkoholisanost. Nastaje smrzavanje kože, potkožnog tkiva, mišića i kostiju. Promene nastaju najpre na prstima ruku i nogu, u predelu pete, na nosu, bradi, ušnim školjkama. Promrzline najčešće nastaju pri temperaturi oko nule ili nižoj. Za nastanak promrzlina naročito je važno delovanje vetra velike brzine i to može dovesti do promrzlina i na nešto višoj temperaturi. Važna je i dužina delovanja niske temperature koja može dovesti do spuštanja unutrašnje telesne temperature na 18-21 °C. Ovo se često dešava kod alkoholisanih osoba i narkomana koji stižu u bolnice u dubokoj hipotermiji i komi.

Klinička slika

Ispoljavanje je moguće u četiri stepena:

Prvi stepen - primarna reakcija na dejstvo niske temperature je bledilo kože izazvano snažnom vazokonstrikcijom njenih krvnih sudova. Zatim sledi vazodilatacija (širenje krvnih sudova) praćena  modrilom i otokom kože, svrabom, osećajem pečenja u trajanju od nekoliko sati.

Drugi stepen – karakteriše se pojavom vezikula i bula (većih i manjih mehura)

Treći stepen - prisutna je nekroza kože i potkožnog tkiva sa jakim bolovima, pridodatom sekundarnim infekcijom i mogućim drugim komplikacijama.

Četvrti stepen - označava gangrenozne promene svih tkiva zahvaćenog dela tela. 

Rovovsko stopalo predstavljaju smrzotine na stopalima nastale pri dugotrajnom boravku u vlažnoj sredini, pri temperaturi od oko 0°C, pa i nešto višim. Za njihov nastanak je od posebnog značaja prisustvo precipitirajućih faktora: usporena cirkulacija izazvana dugotrajnim stajanjem ili ograničenoim kretanjem u tesnoj i vlažnoj obući (vojnik u rovu). 

Kako reagovati

Povređenog prema mogućnostima, preneti u toplu prostoriju, skinuti vlažnu odeću kao i sve što steže: npr. čarape, čizme, cipele, rukavice, prsten. Mehuri se ne smeju otvarati, samo se pokriju sterilnom gazom. Prsti na rukama i nogama drže se odvojeni umetnutom mekanom i suvom tkaninom.
Ako je dostupna medicinska pomoć, bolje je na zahvaćena područja staviti suvu sterilnu gazu, smrznuti ekstremiteti moraju se imobilizovati, povređenog transportovati u medicinsku ustanovu.

Ako medicinska pomoć nije dostupna, možete dati prvu pomoć zagrejavanjem smrzotine. Smrzotine se ne smeju naglo zagrejavati stavljanjem u toplu vodu ili pokrivati termoforima. Da bi se sprečila pojava lokalnih mehanizama destrukcije, koji se maksimalno razvijaju za vreme naglog zagrejavanja, pre tretiranja lokalne povrede toplotom treba sprovesti zagrejavanje unutrašnjosti tela (unošenje bolesnika u toplu prostoriju i davanje toplih napitaka). Posle podizanja temperature treba započeti zagrejavanje smrznutih delova tela u vodi početne temperature 10 do 15°C. Temperatura vode postupno se povećava, svakih 5 minuta za 5°C, do maksimalne temperature od 40°C. Trljanje smrznutog dela tela snegom ili rukama, ili izlaganje izvoru toplote je zabranjeno jer takav postupak redovno uzrokuje još veća oštećenja i stvara povoljne uslove za infekciju. Za vreme zagrejavanja dati lekove protiv bolova, s obzirom da je zagrejavanje smrzotine veoma bolno.

Površno lokalno ohlađenje uglavnom se uspešno rešava zagrejavanjem vlastitom toplotom tela, ili toplotom tela spasioca

Smrznuti delovi tela moraju potpuno mirovati – mora se izvršiti imobilizacija priručnim ili standardnim sredstvima. Pre imobilizacije smrznuti deo se mora obmotati mekanom, po mogućnosti vunenom tkaninom. Promrzli delovi ne zavijaju se zavojem niti se smeju navlačiti čarape koje stežu. Fiksacija uz imobilizaciono sredstvo mora biti labava. Smrznuti donji ekstremiteti moraju biti u povišenom položaju, a položaj povređenog je ležeći.

Ponovo smrzavanje odmrznutih delova tela može uzrokovati još veća oštećenja nego prvobitna smrzotina. Da bi se to sprečilo, treba zahvaćene delove tela labavo omotati mekanom, po mogućnosti vunenom tkaninom i držati bolesnika u toplom.

Dajte bolesniku tople, zašećerene napitke da bi nadoknadili izgubljenu tečnost.