Opekotine

Povrede visokom temperaturom se najčešće događaju slučajno, na radnom mestu, u saobraćajnim i rudarskim nesrećama, požarima, ali nisu retke ni u domaćinstvu. Opekotine nastaju delovanjem vrelih tečnosti, para plamena, toplotnog zračenja, električne struje, hemikalija i radioaktivnog zračenja. Oštećenja mogu da zahvate različite slojeve tkiva.

Lokalno dejstvo visoke temperature od plamena, toplog vazduha, užarenih predmeta, sa vidljivim posledicama sagorevanja izazivaju opekotine, a one nastale od vrele tečnosti i pare su oparotine.

Opekotine prema dubini klasifikujemo u četiri grupe:

Opekotine prvog stepena (combustio erythematosa)

Ogledaju se u pojavi crvenila, koža je lako otečena, bolna i topla. Postoji eritem bez plikova i drugih oštećenja. Ove povrede skoro redovno iščezavaju posle nekoliko sati, a najdalje za 5 do 7 dana i ne ostavljaju nikakve tragove na koži.

Opekotine drugog stepena (combustio bullosa)

Imaju izgled opekotine prvog stepena, ali se na nekim mestima razvijaju mehurovi (bule) ispunjeni bistrom i žućkastom tečnošću.Nakon 3 do 4 dana posle povrede bule se smanjuju, a za 10 do 12 dana obično iščezavaju.

Opekotine trećeg stepena (combustio necrotica)

Podrazumeva nekrozu (izumiranje) pojedinih ili svih slojeva kože, a nekada i potkožnog i mišićnog tkiva. Nekroza može biti suva ili vlažna. Pri suvoj nekrozi kože je čvrsta, suva, crne ili mrko-smeđe boje, sa jasno vidljivom granicom povrede. Kod vlažne nekroze koža je otečena, žućkaste boje, vlažna, nekada pokrivena mehurima. Tkivo kod ovakvih opekotina ima izgled kuvanog ili pečenog mesa i žućkaste je boje.

Opekotine četvrtog stepena (carbonisatio)

Označavaju potpuno ugljenisanje tkiva.

Pravilo devetke

Klasifikacija prema površini izražava se pravilom devetke: glava, vrat i lice zauzimaju 9%, prednji deo grudnog koša zahvata 9%, zadnji deo grudnog koša zahvata 9%, trbuh spreda zahvata 9%, sedalni deo zahvata 9%, obe natkolenice zauzimaju 18% (2*9), obe potkolenice zahvataju 18%, obe ruke zahvataju 18%, perianalni predeo zauzima 1%.

Ukoliko je opečena površina veća utoliko je ozleda veća i smrtnost češća. Iskustvo je pokazalo da od opekotina sa preko 50% opečene površine tela nastupa smrt u 100% slučajeva. Prema tome, ozdravljenje je moguće samo pri ozledama čija površina zahvata nešto manje od 40% površine tela.

Kako reagovati

Povređenog uzneti iz ugroženog prostora i ugasiti zapaljenu odeću, gašenje se najbolje obavlja uvijanjem u ćebe i sl. ili valjanjem po zemlji. Ako gori benzin, najbolje je vatru gasiti peskom a nikako vodom. Kada se vatra ugasi, pažljivo skinuti delove odela osim onih slepljenih za kožu, nasilno skidanje tih delova uzrokuje jake bolove i zajedno s delovima odela ljušte se i delovi tkiva. Odeću treba skidati paranjem po šavovima. Opečenu površinu treba što pre prekriti sterilnom gazom ili zavojem. Na opekotine ne stavljati masti, prašak i slično! Povređenom dati da pije što više tečnostti (1l vode+ 1g kuhinjske soli + 1,5g sode bikarbone) 

Reakcija lekara

Posle obrade rane treba sprovesti antitetanusnu zaštitu, u mišić dati analgetik, hemijske povrede isprati vodom, oštećene ekstremitete lako podići i imobilisati. U borbi protiv šoka dati infuzije fiziološkog rastvora. Kod većih opekotina povređenog što pre hospitalizovati.

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa opekotinama.