Frakture temporalne kosti mogu biti direktne ili indirektne, mogu da zahvate spoljašnji ušni kanal, mastoidni nastavak ili piramidu temporalne kosti i mogu biti izolovane ili kombinovane.
Uzrok nastanka
Frakture temporalne kosti su česte u saobraćajnim nesrećama, a izolovane frakture nastaju u slučajevima udarca u bradu ili povrede donje vilice.
Klinička slika
Najveći značaj imaju frakture piramida. Prilikom povreda piramide razvijaju se opšti i otološki simptomi. Opšti simptomi su znaci traumatskog šoka, znaci komocije (potresa) ili kontuzije (nagnječenja) mozga i znaci povećanog intrakranijalnog pritiska.
Otološki simptomi zavise od mesta prolaska frakturne linije. Pri longitudinalnim frakturama piramide javljaju se sledeći simptomi: krvavljenje iz spoljašnjeg ušnog kanala, krvavljenje u srednjem uvu, nagluvost. Longitudinalne frakture piramide obično nisu praćene paralizom facijalisa, mada se ona ponekad sreće i to kao posledica hematoma u ovojnici živca.
Pri transverzalnim frakturama piramide, javljaju se ispad kohleovestibulumske funkcije, paraliza facijalisa, hematotimpanon (plavičasta bubna opna). Oštećenje kohleje je obično ireverzibilno, dok se ispad vestibulumskog dela vremenom popravlja, a manifestuje se povraćanjem i vrtoglavicom. Paraliza facijalisa se javlja u oko 50% slučajeva. Pri poprečnim frakturama može da se javi izliv krvi u bubnu duplju, bez povrede bubne opne.
Otološki simptomi zavise od mesta prolaska frakturne linije. Pri longitudinalnim frakturama piramide javljaju se sledeći simptomi: krvavljenje iz spoljašnjeg ušnog kanala, krvavljenje u srednjem uvu, nagluvost. Longitudinalne frakture piramide obično nisu praćene paralizom facijalisa, mada se ona ponekad sreće i to kao posledica hematoma u ovojnici živca.
Pri transverzalnim frakturama piramide, javljaju se ispad kohleovestibulumske funkcije, paraliza facijalisa, hematotimpanon (plavičasta bubna opna). Oštećenje kohleje je obično ireverzibilno, dok se ispad vestibulumskog dela vremenom popravlja, a manifestuje se povraćanjem i vrtoglavicom. Paraliza facijalisa se javlja u oko 50% slučajeva. Pri poprečnim frakturama može da se javi izliv krvi u bubnu duplju, bez povrede bubne opne.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze (heteroanamneza), kliničke slike, otoskopskog pregleda, ispitivanja funkcije kohleovestibulumskog aparata i rendgenografije.
Lečenje
Lečenje zavisi od težine povreda centralnog nervnog sistema i opšteg stanja bolesnika. Pruža se prva pomoć bolesniku, a ne smeju se vršiti nikakve manipulacije u spoljašnjem uvu (ne sme se ispirati uvo, odstranjivati koagulum i dr). Dalje lečenje se sastoji u borbi protiv šoka, potpunom mirovanju, ordiniraju se antibiotici. Kada se smire simptomi traumatskog šoka i znaci oštećenja centralnog nervnog sistema, pristupa se otološkom lečenju. Povrede spoljašnjeg uva zarastaju obično bez posledica. Ukoliko postoji opasnost od otogenih komplikacija, indikovana je operacija (mastoidektomija ili radikalna operacija).
Povezani tekstovi:
Operacija žučne kese se obično sprovodi radi uklanjanja žučn...
Ne postoji čovek koji u nekom trenutku svog života nije oset...
Hronična rana u širem smisli reči predstavlja prekid kontinu...
Cerebralna paraliza nije bolest već hronično neurološko stan...
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde