Epidemiologija i
patologija
Epiduralni hematom se javlja između 0.4 i 5% svih povreda
glave, a u 90% slučajeva povezan je sa frakturama lobanje. Nastaje u najvećem
broju slučajeva usled povreda ogranaka srednje meningealne arterije, ređe kao
krvarenje iz sinusa dure mater. Najčešća lokalizacija epiduralnog hematoma je
slepoočna regija, potom čeona i temena. S godinama tvrda moždana ovojnica
čvršće prianja uz kost čime se delimično objašnjava veća učestalost velikih
epiduralnih hematoma kod dece.
Klinička slika
Simptomi epiduralnog hematoma zavise od težine primarne povrede, lokalizacije i
brzine nakupljanja krvi u epiduralnom prostoru.
Tipična slika epiduralnog hematoma je povreda glave sa simptomima potresa
mozga, ili bez njih, nakon kojeg sledi period bez znakova bolesti (lucidni
interval) na koji se nadovezuje sekundarni gubitak svesti.
Ostali simptomi koji ukazuju na nastajanje epiduralnog krvarenja su: sve jača
glavobolja, motorni poremećaji, epileptički napadi i odsutnost refleksa zenice
na svetlost. Ovi simptomi mogu nastati u roku od nekoliko minuta od povrede kod
jakih krvarenja, ali i nakon nekoliko sati kada je bolesnik već otpušten iz
bolnice pod dijagnozom potresa mozga.
Dijagnoza
Pogoršavanje simptoma iz kliničke slike, kao i nalaz
frakturne linije na temporalnoj kosti mogu ukazati na razvoj krvarenja.
Pri sumnji na epiduralni hematom potrebno je hitno uraditi kompjutersku
tomografiju (CT) ili magnetnku rezonancu (MR) mozga. Pri postavljanju dijagnoze
može poslužiti i angiografsko snimanje moždanih krvnih sudova kada CT i MR nisu
dostupni.
Lečenje
Terapija epiduralnog hematoma je hirurška i
hitna. Svrha lečenja je otklanjanje hematoma koji vrši kompresiju na moždano
tkivo. U slučaju kad ne postoji mogućnost neuroradioloških pretraga, a kod
sumnje na epiduralni hematom na osnovu kliničke slike, indikovana je operacija.
Povezani tekstovi:
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde