Grupa Rhizopus su gljivice iz roda Phycomycetes koje se najčešće nalaze u tlu i trulim biljkama. Na direktnom preparatu se vide kao splet neseptiranih hifa, a kolonije su im sivo bele boje, brzo rastu, poseduju stolone-micelsko vlakno koje spaja sporangiofore. Izazivaju oboljenje mukormikozu.
Put prenošenja
Čovek se inficira inhalacijom spora. Bolest se javlja kod osoba sa oslabljenim imunitetom. Stanja kod kojih se može razviti mukormikoza jesu dijabetes, hronična upotreba kortikosteroida, metabolička acidoza, transplantacija organa, leukemije/limfomi, terapija deferoxamina i AIDS.
Patološki (medicinski) značaj
Mukormikoza je agresivna, oportunistička, gljivična infekcija sinusa, mozga ili pluća koja se javlja najčešće kod osoba sa poremećajem imuniteta.
Mukormikoza se može javiti u različitim oblicima: rinocerebralna, plućna, ređe mukormikoza gastrontestinalnog trakta kože ili bubrega.
Simptomi rinocerebralne mukormikoze uključuju: akutni sinuzitis, povišenu telesnu temeperaturu, otok i protruziju očne jabučice, tamno prebojene kruste u nosu sa dreniranjem gnoja, crvenilo kože iznad zahvaćemog sinusa. Može doći do destrukcije nepca, kosti lica, septuma nosa kod težih infekcija. Kada infekcija zahvati mozak nastaju epileptični napadi, paralize i koma.
Kod pulmonarne mukormukoze nastaju povišena telesna temperatura, kašalj sa iskašljavanjem krvi, otežano disanje.
Gastrointestinalna mukormikoza se karakteriše bolom u abdomenu i povraćanjem krvavog sadržaja.
Kod bubrežnog oblika mukormikoze se javlja bol u slabinama i povišena telesna temperatura.
Kožna mukormikoza se manifestuje bolnim induracijama (otvrdnjavanje) kože sa centralnim zatamnjenjem.
Moguće komplikacije su neuropatije, tromboze moždanih i plućnih krvnih sudova, slepilo (kada je zahvačen optički nerv)
Mortalitet kod mukormikoze je veoma visok i kreće se 25-80%.
Mukormikoza se može javiti u različitim oblicima: rinocerebralna, plućna, ređe mukormikoza gastrontestinalnog trakta kože ili bubrega.
Simptomi rinocerebralne mukormikoze uključuju: akutni sinuzitis, povišenu telesnu temeperaturu, otok i protruziju očne jabučice, tamno prebojene kruste u nosu sa dreniranjem gnoja, crvenilo kože iznad zahvaćemog sinusa. Može doći do destrukcije nepca, kosti lica, septuma nosa kod težih infekcija. Kada infekcija zahvati mozak nastaju epileptični napadi, paralize i koma.
Kod pulmonarne mukormukoze nastaju povišena telesna temperatura, kašalj sa iskašljavanjem krvi, otežano disanje.
Gastrointestinalna mukormikoza se karakteriše bolom u abdomenu i povraćanjem krvavog sadržaja.
Kod bubrežnog oblika mukormikoze se javlja bol u slabinama i povišena telesna temperatura.
Kožna mukormikoza se manifestuje bolnim induracijama (otvrdnjavanje) kože sa centralnim zatamnjenjem.
Moguće komplikacije su neuropatije, tromboze moždanih i plućnih krvnih sudova, slepilo (kada je zahvačen optički nerv)
Mortalitet kod mukormikoze je veoma visok i kreće se 25-80%.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, izolacije uzročnika iz zahvaćenih tkiva, CT-a (skener) ili NMR-a (nuklearna magnetna rezonanca).
Lečenje
Preporučena terapija je hirurško otlanjanje nekrotičnog i inficiranog tkiva uz intravensku antigljivičnu terapiju (amfotericin B).
