Histoplasma capsulatum

Histoplasma capsulatum spada u bifazne gljive, što znači da ima sposobnost da prelazi iz saprofitne u parazitnu fazu. Adaptira se na organizam domaćina tako što koristi tkiva domaćina za ishranu i razmnožavanje. Parazitska forma histoplazme se karakteriše blastosporama veličine 2-4μ i debelom kapsulom koja prelama svetlost. Na 37°C kultura hisoplazme podseća na kvasce a na 26°C obrazuje razgranati micelium sa brojnim mikrokonidiama i krupnim loptastim sporama. Spore su obavijene debelom kapsulom koja ima zrnaste izraštaje.

Put prenošenja

Domaćini su ptice i slepi miševi i njihovim izmetom se kontaminitra tlo. Čovek se inficira udisanjem prašine u kojoj se nalaze spore. Bolest se ne može prenositi sa jednog na drugog čoveka.

Patološki (medicinski) značaj

Histoplazmoza je infektivno oboljenje izazvano gljivicom Histoplasma capsulatum i najčešće zahvata pluća, a u ređim slučajevima može se širiti i na druge organe.

Najveći broj inficiranih prolazi asimptomatski. Kod simptomatskih oblika bolest se manifestuje 3-17 dana nakon ekspozicije. Kada se simptomi jave, bolest prolazi u vidu akutne respiratorne infekcije, jer Histoplasma najčešće zahvata pluća. Simptomi su generalizovana malaksalost, visoka temepratura, bol u grudima i suv, neproduktivan kašalj. Nekada prelazi u hronični oblik u vidu emfizema i sl.

Diseminovani oblik može biti fatalan ukoliko se pravovremeno ne leči. Najčešće nastaje kod odojčadi i male dece i karakteriše se visokom temperaturom, iscrpljenošću i hepatosplenomegalijom (uvećane jetra i slezina).
Hronični diseminovani oblik duže traje, javlja se kod osoba sa oslabljenim imunitetom (oboleli od malignih oboljenja, dugotrajna terapija kortikosteridima, HIV, transplatacija organa) i karakteriše se groznicom, anemijom, hepatitisom, pneumonijom (zapaljenje pluća), perikarditisom (zapaljenje srčane kese), meninigitisom i ulceracijama u ustima, na jeziku, nosu i larinksu.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijskih analiza, dokazom  uzročnika u sputumu i bioptičkim uzorcima, direktnom preparatu, kulturi i na osnovu seroloških reakcija (ELISA, RVK; imnoflorescencija).  

Lečenje

Kod asimptomatskih i blažih slučajeva, lečenje nije potrebno. Kod težih oblika daju se antifungicidi, amfotericin B, itrokonazol ili ketokonazol.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Biljana Miljkovic 05.11.2009

    Da li je neko izolovao u Srbiji?


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde