Klinička slika
Distimija bukvalno znači "loše raspoloženje" i dobro objašanjava subjektivne i objektivne znake bolesti. Glavni simptom je depresivno raspoloženje koje se karakteriše tugom, nelagodnošću, neraspoloženjem i gubitkom interesovanja za uobičajene aktivnosti uz samopotcenjivanje, poteškoće u donošenju odluka i osećaj beznadežnosti. Osoba koja pati od distimije ima izraženu nesposobnost da oseća zadovoljstvo zbog događaja ili podsticaja zbog kojih je ranije osećala zadovoljstvo. Životu manjka radost, boja, uzbuđenje i zadovoljstvo. Ljudi sa distimijom su obično nervozni, samokritični, preokupirani događajima iz prošlosti, razočarenjima ili ličnim neuspesima.Tokom vremena se ljudi sa distimijom povuku iz društvenog života i izoluju. To je najverovatnije zbog njihove nesposobnosti da uživaju ili pružaju zadovoljstva prilikom socijalnih kontakata.
Bolesnici sa distimijom mogu biti nihilistički raspoloženi, sa nizom zahteva i žalbi. Oni mogu biti vrlo napeti i rigidni, bespomoćni, gube nadu, pesimisti su. Mogu postojati promene u vegetativnim funkcijama. Menja se način spavanja, dolazi do gubitka apetita i energije. Osobe koje boluju od distimije obično zakazuju na poslu pa i u porodici pa je to glavni razlog njihovog dolaska psihijatru. Opšte nezadovoljstvo sa svojim životom pokušavaju otklanjati konzumiranjem alkohola ili uzimanjem droge. Što se tiče toka bolesti, on može biti različit. Primarna distimija ranog početka ponekad može biti tako hronična da bolesnik prihvata simptome kao deo svakodnevnog života. Ponekad se distimija može razviti u pravi veliki depresivni poremećaj, a postoji mogućnost da se kasnije razviju hipomane epizode ili bipolarni poremećaj. Najveći rizik tog poremećaja predstavlja pokušaj suicida (samoubistva).
Depresivno raspoloženje prisutno je veći deo dana i veći broj dana nego što nije prisutno, što se vidi bilo kao subjektivni doživljaj ili je primećeno od strane drugih, tokom najmanje 2 godine. Dok depresivni poremećaj karakteriše epizodičan tok, tok distimije je više hroničan i dugotrajan. Kod ranog pojavljivanja distimije često bolesnici svoje simptome prihvataju kao način života, a psihijatru se obraćaju tek kad postanu disfunkcionalni na porodičnom i poslovnom planu.
Depresivno raspoloženje prisutno je veći deo dana i veći broj dana nego što nije prisutno, što se vidi bilo kao subjektivni doživljaj ili je primećeno od strane drugih, tokom najmanje 2 godine. Dok depresivni poremećaj karakteriše epizodičan tok, tok distimije je više hroničan i dugotrajan. Kod ranog pojavljivanja distimije često bolesnici svoje simptome prihvataju kao način života, a psihijatru se obraćaju tek kad postanu disfunkcionalni na porodičnom i poslovnom planu.
Lečenje
Lečenje se sprovodi u većini slučajeva ambulantno, a u terapiji prvo mesto zauzimaju antidepresivi uz psihoterapiju.
U slučaju da ste neraspoloženi i da se ne radujete životnim svakodnevnostima možete potražiti stučnu pomoć i zakazati pregled kod nekog od lekara:
- Dr Suzana Adžić,
- Dr Spomenka Živković Proročić,
- dr Aleksandar Plašić,
- dr Melina Bojković,
- Dr Jelena Ekmeščić,
- Dr Dragan Grašić,
- Dr Snežana Šušljik.
Zakažite pregled pozivom na broj 063/687-460
Povezani tekstovi:
Sajberhondrija je medicinski termin novijeg datuma koji ozna...
Psihijatar objašnjava da nas dinamika savremenog života goto...
Shizofrenija je stigmatizovana jer se o njoj ne govori dovol...
Poremećaji ličnosti su dugotrajni i neadekvatni obrasci sops...
Broj komentara: 4
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke
Distomija,hm pa nema danas ko ne pati i ne oseća nedostatak svega.Naprosto,Svet je tako satkan,da pojedinci za čas ukrade u psihijatarski lavirint.Retkost je da nađeš na "normalnu"osobu svi su iz nekog razloga nadrndani,čak i oni koji po svojoj profesiji to nebi trebali biti.Odem kod psihijatra i sve se svede na, uzimajte i dalje lekove i tako tri godine.Nema vremena za razgovor, posebno u državnim ustanovama.Na veliku žalost nas pacijenata.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti