Dr Tijana Milenković

Doktor medicine

Dr Tijana Milenković, Doktor medicine

Oblasti medicine

Specijalizacija

Grad

Jezici

Raspored rada doktora

Postavite pitanje

Broj odgovorenih pitanja: 25

  1. Pozdrav, 

    Zanima me sledeće: laici na svaku ranu stavljaju alkohol, jer je opštepoznato da ubija bakterije i sprečava infekciju. Međutim, iz ličnog iskustva obrade rana od strane medicinskih radnika sam shvatio da "lekari" (tj. sestre i tehničari) uvek koriste laicki rečeno hidrogen, odnosno vodonik peroksid u kojoj već koncentraciji, jer ne "prži" tkivo rane i ne peče. Zato se pitam, da li je hidrogen zamena za alkohol, odnosno da li ova dva sredstva rade isti posao, ili se uz hidrogen mora primeniti još neko bakteriocidno sredstvo. I ako nije problem, voleo bih da znam preciznu proceduru obrade rana, onih manjih i onih malo većih; šta sve zvanična medicina koristi od hemije i u kojim slučajevima. 
    Hvala.

    Odgovoreno: 20. 02. 2017.
    • Dr Tijana Milenković

      Poštovani,

      Upotreba alkohola i hidrogena (3%) u obradi rana ima različitu namenu. Hidrogen ima bakterioistatsko i slabije baktericidno dejstvo od alkohola, a zbog velikog razblaženja ne izaziva iritaciju kože i sluzokoža te se koristi za ispiranje rana, posebno što penušanjem poboljšava izbivanje eventualnog gnoja i mrtvih ćelija iz rane. Alkohol ima jako baktericidno dejstvo, ali zbog jake koncentracije izaziva iritaciju sluzokože odnosno "peče". Koristi se uglavnom za dezinfekciju intaktne kože, okolne kože otvorene rane i za dezinfekciju plićih prljvih rana. Od drugih sredstva koja se koriste u obradi rana, osnovna su: fiziološki rastvor - kojim se može ispirati svaka rana, uglavnom deluje mehanički ali ima optimalniji sastav od vode; rastvor joda - ima bakteriostatsko dejstvo i stvara zaštitni film koji sprečava ulazak nove infekcije, koristi se na kraju, nakon dezinfekcije i pre previjanja, njime se kompletno pokriva površina rane i okolne kože. Mogu se koristiti i druga dezinfekciona sredstva kao npr. desderman ili češće octenisept koji izaziva manju iritaciju, koja mogu poslužiti umesto alkohola.
      Pozdrav

  1. Problemi sa migrenom
    Pitanje broj: #150919

    Poštovani,

    Od avgusta 2015. godine imam problema sa skoro svakodnevnim glavoboljama. Glavobolje su nekad slabijeg a nekad jačeg inteziteta. Radila sam i analize krvi i štitne žlezde, pregled neurologa i tada je sve bilo kako treba. S obzirom na to da mi je celo leto zapušen nos i da sam 3 puta za dva meseca završavala u hitnoj zbog jakih glavobolja i poremećenog pritiska koji je uglavnom u tim trenutcima bio oko 100 sa 85 i puls 120 (puls mi je retko kad ispod 100), odlučila sam da posetim lekara. Dva puta sam radila krvnu sliku za mesec dana i neverovatna je razlika u njima. Neurolog mi je dijagnostikovao migrenu i zakazao magnetnu rezonancu mozga i kičme. Prvi rezultat tsh uvećan, nakon mesec dana se spustio. Internista mi je rekao da imam respiratornu aritmiju. Prebrzo se zamaram, dovoljno mi je da napravim deset koraka i osećam kako mi srce lupa. Još jedan problem je što mi je ždrelo non stop pod upalom, a telesna temperatura mi je stalno oko 37, 2 nekada i viša. Jednostavno znam da nešto nije kako treba ali lekari ne znaju šta se dešava.

    Odgovoreno: 20. 02. 2017.
    • Dr Tijana Milenković

      Poštovana,

      Najbolje je da sačekate rezultate zakazanih dijagnostičkih procedura. Ne može se olako zaključivati jesu li navedeni simptomi kod Vas povezani na neki način ili nisu. Temperature može objasniti stalno prisutno žarište infekcije u ždrelu koja se ili ne leči adekvatno ili se uporno ponavlja zbog oslabljenog imuniteta. Takva subfebrilna temperatura je sama po sebi iscrpljujuća po organizam što može biti razlog brzom zamaranju i okidač za glavobolju, naročito u osoba koje boluju od migrene. S druge strane, migrenske glavobolje često povećavaju srčanu frekvencu, i dovode osećaja zamora. To ne mora da znači da ima veke veze sa upalom grla i porastom telesne temperature. Potrudite se da ojačate svoj imunitet kako bi se što bolje izborili sa eventualnim infekcijama. Zakažite pregled specijaliste orl ukoliko niste, i pratite savete Vašeg lekara koji najbolje može sagledati Vaše celokupno stanje.

      Pozdrav

  1. Namirnice bogate lignanima
    Pitanje broj: #150432

    Poštovani, 

    U kojim namirnicama se nalaze lignani? Konkretno, trebaju mi zbog suve kože.

    Odgovoreno: 31. 01. 2017.
    • Dr Tijana Milenković

      Poštovana,

      Seme susama i lana su najbogatija lignanima, zatim seme suncokreta i mak. Lignanima su bogate i žitarice i to celo zrno (raž-najviše, pšenica, ovas i ječam), jer oni ulaze u sastav njihove opne, kao i leguminoze. Drugi izvori lignana su zeleno, vlaknasto povrće poput brokolija, kupusa, špargle, zatim orašasto voće, limun, narandža, kivi, ananas, grožđe, bobičasto voće  - naročito jagode, kao i kasije.

      Pozdrav

  1. Jačanje imuniteta
    Pitanje broj: #149906

    Poštovani, 

    Stalno imam problem sa padom imuniteta. Pokušala sam sa mnogim suplementima iz apoteka ali imam utisak da mi ne pomažu, a umorna sam od njihove upotrebe. Molim Vas za neki savet i preporuku nekog prirodnog leka.

    Hvala

    Odgovoreno: 31. 01. 2017.
    • Dr Tijana Milenković

      Poštovana,

      Pokušajte da ojačate svoj imunitet na prirodan način. Imunitet možete poboljšati zdravom i raznovrsnom ishranom sa puno voća i povrća, kao i redovnim umerenim fizičkim aktivnostima. Pijte puno tečnosti. Ne zaboravite da je dovoljan unos proteina takođe neophodan za zdravo funkcionisanje organizma, zato ne izbegavajte meso. Od suplemenata možete redovno uzimati vitamine od kojih su najbitniji vitamin A, vitamin C i vitamin E, u prvom redu C. Međutim, možda bi multivitaminski preparati bili od veće koristi, probajte sa dražejom Protektina ili Oligogala jednom dnevno.

      Pozdrav

  1. Predoziranje Durofilinom
    Pitanje broj: #150193

    Poštovani,

    Šta može da se desi ako zdrav čovek popije pet kapsula Durofilina 125 mg?

    Odgovoreno: 31. 01. 2017.
    • Dr Tijana Milenković

      Poštovana,

      Ozbiljni simptomi predoziranja kod odraslih mogu se javiti kada se prekorači doza od 3 grama (40 mg/kg kod dece). Do smrtnog ishoda kod odraslih pacijenata može doći već pri primeni doze od 4, 5 grama (60 mg/kg kod dece) mada su generalno ove doze veće.
      Kod oblika leka sa produženim oslobađanjem ozbiljni simptomi predoziranja mogu se javiti i 12 sati nakon unosa prekomerne doze.
      Znaci i simptomi: gastrointestinalni poremećaji - mučnina, povraćanje (često veoma intezivno), epigastrični bol i hematemeza. Takođe, može se javiti pankreatitis ukoliko je abdominalni bol perzistentan. Neurološki poremećaji - nemir, hipertonija, hiperrefleksija i konvulzije. U težim slučajevima može doći do razvoja kome. Kardiovaskularni poremećaji - sinusne tahikardije se često javljaju. Mogu uslediti nepravilni otkucaji, supraventrikularne i ventrikularne tahikardije. Metabolički poremećaji - hipokalemija (koja se javlja usled prelaska kalijuma iz plazme u ćelije) je česta, može biti teška i brzo se razviti. Takođe se mogu javiti hiperglikemija, hipomagnezemija i metabolička acidoza, kao i rabdomioliza.
      mogu se pojaviti i: glavobolja, mučnina, povraćanje, nesanica, hipotenzija, tahikardija, aritmije (najčešće supraventrikularne tahiaritmije), hipokalemija, konvulzije, dehidratacija i koma.
      Masivno predoziranje može rezultirati inhibicijom srčane funkcije, cirkulatornim i respiratornim oštećenjem.
      Ukoliko znate nekoga ko je uzeo veliku dozu leka durofilina, prva pomoć bi bila izazivanje povraćanja nakon čega bi trebalo osobu hitno odvesti lekaru.
      Imajte u vidu da se predoziranje lekom javlja uglavnom ukoliko se više tableta uzme odjednom ili u kratkom vremenskom periodu.

      Pozdrav

Prikazano 11-15 od ukupno 25 pitanja