Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Prof. dr Tatjana Novaković

Specijalista endokrinologije

Telefon za zakazivanje
063/687-460

Telefon za zakazivanje

Prof. dr Tatjana Novaković, Specijalista endokrinologije

Telefon za zakazivanje

Raspored rada doktora

Najraniji datum : 24.12.2024.
Prikaži kalendar >

Oblasti medicine

Specijalizacija

Ustanove u kojima radi

Grad

Jezici

Raspored rada doktora


Cenovnik usluga


Naziv usluge RSD
Pregled endokrinologa
8,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

Postavite pitanje

Broj odgovorenih pitanja: 72

  1. U avgustu mi je dijagnostikovana hipertireoza (da ne opisujem detaljno simptome koje sam dugo zanemarivala, ali nisam imala sve, puls mi je bio oko 120, drhtale su mi ruke, noge su bile otečene, znojila sam se, kosa mi je opadala) , gravesova bolest, imam 29 godina i planirala sam trudnoću kada sam otišla na analize krvi. Slika 1 u prilogu od početka septembra (nakon pregleda specijaliste endokrinologa) sam 10 dana pila dve tiastat tablete (20 mg) i dva propranola, pa je to smanjeno na 1 dnevno tiastat, a i periodično je smanjen i propranolol, tada su rezultati bili bolji: slika 2 u prilogu nakon toga sam mesec dana pila 1 tiastat i propranolol je smanjivan postepeno do dva puta po pola, ovu su rezultati nakon mesec dana od početka terapije, kada su rađena i antitela prema receptorima na tsh, koja su bila izuzetno visoka. Nije mi najjasnije šta su pokazala, ali znam da nije dobro što su ovako visoka i rečeno mi je da to ponovim tek za neka tri do četiri meseca: slika 3 u prilogu nakon toga sam pila 6 nedelja po jedan tiastat, a do kontrole 10 dana po pola tiastata i propranolol tri puta po jednu četvrtinu, a zatim i po dve četvrtine. Ovo su rezultati posle toga: slika 4 u prilogu nakon toga sam pila ponovo 1 tiastat 6 nedelja i nakon toga 10 dana do kontrole po pola, a propranolol po dve četvrtine (otkucaji srca su se malo povećali, bili su oko 90) , rezultati su bili ovakvi: slika 5 u prilogu sada pijem 6 nedelja po 1 tiastat, a zatim 15 dana po pola do kontrole (sredina marta) , propranolol je po dve četvrtine. U međuvremenu sam bila na ultrazvuku štitne i nisu primećene neke drastične promene, osim sto je prokrvljenija nego sto je to normalno. Interesuje me vaše mišljenje o mojoj terapiji uvidom u rezultate i dosadašnje lečenje i na osnovu toga, u kom vremenskom periodu mogu da planiram trudnoću? I da li ostale vrste lečenja (radioaktivni jod i operacija) mogu stvoriti poteškoće u tome da ostanem u drugom stanju, ukoliko ova terapija lekovima ne bude dala pozitivan rezultat? Da li je potrebno da promenim nesto u načinu ishrane, povišen mi je holesterol, ostale analize krvi su jako dobre, osim gvožđa koje je u donjim granicama (oko 9) ? Kakvim fizičkim aktivnostima smem da se bavim? I da li smem da koristim neke minerale, dodatke ishrani, omega masne kiseline u pilulama ili nesto slicno?

    Odgovoreno: 02. 02. 2014.
    • Prof. dr Tatjana Novaković

      Poštovana,
      Prevalenca hipertiroidizma u trudnoći je 0, 1–0, 4% . Najčešći uzrok u oko 85% slučajeva je grejvsova bolest. Trudnoća je moguća, ali rizik postoji. Hipertiroidizam u trudnoći se leči medikamentnom terapijom. Cilj je da se što manjim dozama održava nivo ft4 u gornjem opsegu normalnog za opštu populaciju ili tt4 1, 5 puta viši od gornjeg opsega za opštu populaciju.
      trat ili antitela na tsh receptor, u visokom titru mogu preći placentu i uzrokovati
      strumu i distireozu fetusa. Kod žena sa trat višim 2–3 puta od normalnih i svih lečenih medikamentnom terapijom treba pratiti parametre fetalne tiroidne disfunkcije regularnim ultrazvučnim pregledima ploda. Pregled se obavlja od 18. Do 22. Nedelje gestacije, zatim 4–6 nedelja prema nalazima. Osnovni cilj lečenja maternalnog hipertiroidizma je održavanje nivoa tiroidnih hormona majke i ploda u granicama bezbednog. Na osnovu studija korelacije nivoa t4 majke i ploda, preporučuje se da nivo ft4 majke bude u gornjoj trećini opsega normalnih vrednosti do lako višeg (do 10% ) , jer je tada ft4 fetusa normalan u 95% slučajeva. Učestalost određivanja ft4 ili tt4 koja obezbeđuje adekvatan uvid u bezbednost terapije za plod i majku je 2–4 nedelje. Lek koji se koristi u trudnoci je ptu. Nema studija koje podržavaju postojanje teratogenog efekta ptu. Zbog toga je izbor terapije u i/iii ptu. Ipak, on ima veći potencijal da uzrokuje teže forme hepatotoksičnosti, naročito kod mlađih, te zbog rizika za majku i plod nije poželjno koristiti ga u ii i iii/iii trudnoće. Tada ga treba zameniti metimazolom. Ptu u dozi < 300 mg/d, metimazol < 20 mg/d i karbimazol < 15 mg/d ne utiču na tiroidnufunkciju neonatusa tokom dojenja ptu se tradicionalno koristio u laktaciji jer se u mleku nalazi < 0, 1% unete doze. Nema novih preporuka vezano za dojenje i korišćenje ptu. Ali, zbog češće hepatotoksičnosti
      kod mlađe populacije lečene sa ptu, može se smatrati da važe preporuke kao i za trudnoću. Ako
      se koristi metimazol, doze manje od 15 mg ne obavezuju na praćenje tiroidne funkcije neonatusa. Propranolol nema značajnog teratogenog efekta i može se koristiti bezbedno u trudnoći, bar u ii/iii, ukoliko je potrebno ublažiti tegobe zbog neregulisanog hipertiroidizma ili u preoperativnoj pripremido formiranja funkcionalne štitaste žlezde ploda u 12. Nedelji preuzimanje joda nije moguće. Nakonovog perioda kontraidikovano je testiranje ili lečenje radiojodom tokom trudnoće jer može dovesti do fetalnog hipotiroidizma. Savetuje se test za trudnoću pre njihove primene u reproduktivnom periodu, ako postoji mogućnost trudnoće. Terapija radiojodom je kontraindikovana tokom laktacije, te ako je njena primena neophodna, mora se prekinuti sa dojenjem. Nakon primene terapije radiojodom ne savetuje se koncepcija šest meseci za žene i četiri meseca za muškarce, zbog efekata na polne ćelije. Radiojod primenjen pre organogeneze može dovesti do pobačaja. Nakon organogeneze može usloviti malformacije, zastoj u rastu i razvoju ili fetalni malignitet. Na kraju redovno se kontrolisite, razmisljajte o trudnoci kada udjete u fazu stabilizacije ili remisije i tada budite pod nadzorom. Iskustva su dobra i za plod i majku ukoliko postoji nadzor endokrinologa i ginekologa.

      Pozdrav

  1. Dijabetes i sport
    Pitanje broj: #124753

    Krajem avgusta, prošle godine, mom bratu su ustanovili dijabetes, i to sasvim slučajno. On trenira rukomet nekih 6-7 god. , i na sistematskom pregledu su mu pronašli dijabetes koji je tada bio 14. Sledeći dan, ujutru, opet je išao na proveru nalaza, bio mu je 18, posle podne 22, i uveče 36, tada su ga i zadržali u bolnici. Nakon nekoliko dana, poslali su ga na kcs, tu je bio oko mesec dana, stabilizovali su mu dijabetes, međutim on sada prima insulin. I šećer mu se kreće u granicama normale, pretežno. Ono što nas sve zanima jeste da li on sme da se bavi profesionalno sportom (u njegovom slučaju rukometom) ? Pošto, neko kaže da je poželjno, a neko da ni slučajno ne sme. Takođe, mišljenja lekara su podeljena oko toga. Ona ima 18 godina.

    Odgovoreno: 02. 02. 2014.
    • Prof. dr Tatjana Novaković

      Preporučuje se normalna fizička aktivnost usklađena s uzrastom deteta, učešće u nastavi fizičkog vaspitanja, kao i bavljenje sportom, s izuzetkom sportova u kojima nagla hipoglikemija može da ugrozi život bolesnika (skokovi, ronjenje i sl.) . U adolescenciji se savetuje aktivan, ali umeren fizički rad u kući ili u polju. Ne preporučuje se intenzivni fizički rad ili intenzivno profesionalno bavljenje sportom jer zbog pojačanog oksidacijskog stresa može doći do pogoršanja bolesti i prevremenog razvoja komplikacija. Postoje osobe koje su nastavile da se bave sportom i nakon saznanja da imaju dijabetes ali rizik od hipoglikemija pri intezivnom vežbanju uvek postojii gore navedeni rizici. Najpogodnije aktivnosti su hodanje, lagano trčanje, vožnja biciklom, lagane gimnastičke vežbe, plivanje ili stolni tenis. Prva i osnovna napomena je da početak bavljenja sportom ili drugim oblikom telesne aktivnosti, treba učiniti u konsultaciji sa endokrinologom koji prati vašeg brata. Glukozu u krvi treba kontrolisati i pre i posle telesne aktivnosti. Ukoliko je ta aktivnost dugotrajna ili jakog intenziteta, trebalo bi je meriti i tokom same aktivnosti. Bavljenje sportom je svakako poželjno ali profesionalno bavljenje zahteva mnogo vece napore, obzirom da se radi o mladom čoveku da je dijabetes otkriven pre godinu dana, pretpostavljam da nema hroničnih komplikacija, uz nadzor i stalne kontrole moguce je nastavti ali ukoliko dodje do pogorsanja bolesti ipak je bolje baviti se sportom rekreativno.

  1. Različite vrednosti tsh
    Pitanje broj: #124766

    Imam 34 godine (ne mogu da izaberem godinu rođenja ovde nego mi daje 1953 najmlađe) . Kontrolisala sam hormone štitne žlezde. Tsh 5,84 t4 66 t3 1,2. 2010 godine tsh mi je bio 0,02 t4 147 t3 2,2. 2002 godine tsh 5,89 t4 117 t3 2,92 da li je moguće da mi je tsh toliko različit? Nikada nisam uzimala lekove za štitnu, da li ću sada morati?

    Odgovoreno: 02. 02. 2014.
    • Prof. dr Tatjana Novaković

      Poštovana,
      Ne treba vam još uvek terapija, ali sledeću kontrolu uradite za šest meseci i tada uradite ft4, stsh, anti tpo i ultrazvuk štitaste žlezde. Potrebno je praćenje.
      Pozdrav

  1. Smeju li dijabetičari profesionalno da se bave sportom? Mom bratu je krajem avgusta, prošle godine, utvrđen dijabetes, on ima 18 godina i prima insulin. Šećer mu se kreće u granicama normale. Rukometaš je i želeo bi da se profesionalno bavi tim sportom. Koliko je to poželjno?

    Odgovoreno: 02. 02. 2014.
    • Prof. dr Tatjana Novaković

      Poštovana,
      Preporučuje se normalna fizička aktivnost usklađena s uzrastom deteta, učešće u nastavi fizičkog vaspitanja, kao i bavljenje sportom, s izuzetkom sportova u kojima nagla hipoglikemija može da ugrozi život bolesnika (skokovi, ronjenje i sl.). U adolescenciji se savetuje aktivan, ali umeren fizički rad u kući ili u polju. Ne preporučuje se intenzivni fizički rad ili intenzivno profesionalno bavljenje sportom, jer zbog pojačanog oksidacijskog stresa može doći do pogoršanja bolesti i prevremenog razvoja komplikacija. Postoje osobe koje su nastavile da se bave sportom i nakon saznanja da imaju dijabetes, ali rizik od hipoglikemija pri intezivnom vežbanju uvek postoje gore navedeni rizici. Najpogodnije aktivnosti su hodanje, lagano trčanje, vožnja biciklom, lagane gimnastičke vežbe, plivanje ili stolni tenis. Prva i osnovna napomena je da početak bavljenja sportom ili drugim oblikom telesne aktivnosti, treba učiniti u konsultaciji sa endokrinologom koji prati vašeg brata. Glukozu u krvi treba kontrolisati i pre i posle telesne aktivnosti. Ukoliko je ta aktivnost dugotrajna ili jakog intenziteta, trebalo bi je meriti i tokom same aktivnosti.
      Pozdrav

  1. Imam 29 godina i godinama unazad imam probleme sa zdravljem koji su se intenzivirali u poslednje tri godine. Imam jake glavobolje praćene mučninom, vrtolglavicom, 2x sam pala u nesvest (jednom dok sam bila na vrhu stepenista pa sam dobila potres mozga) , lupanje srca (koje me ponekad i probudi i koje se dešava čak i dok sedim) , tremor ruku (nekad jako izražen, ničim izazvan, toliko da nisam u stanju da ista držim u rukama) , smetnje s vidom (mrlje, bleskanje itd. Radila oftalmološki pregled i sve je u redu) , stopala i ruke su mi uvek hladna ili otečena, lice mi često bude podbuklo, toplota mi ne prija a opet, uvek mi je užasno hladno. Menstrualni ciklus mi je do pre godinu dana bio izuzetno redovan (28 dana, 4 dana trajalo krvarenje) . Sada dobijam menstruaciju izmedju 16 i 26 dana i traje 1-2 dana vrlo oskudno. Jos uvek nisam uspela da zakažem kod endokrinologa (pokušavam to već 3 meseca) ali sam obavila neke pretrage pa vas molim da mi rastumačite nalaze kako bih manje bila zabrinuta. Uz štitne zlezde. Oba režnja štitaste žlezde i istmus su grublje hiperehogene strukture, početno saćaste građe, bez nodoznih i cističnih promena. Dr veličine 15, 7 x 16, 4 x 35mm a lr 16, 4 x 13, 2 x 35, 6mm istmus 3 mm duž zajednickih karotidnih arterija ne vide se pat. Izmenjeni limfonodusi. Lab nalazi: ft4 12, 8 pmol/l ft3 5, 0 pmol/l tsh 2. 01 miu/l polni hormoni rađeni 4. Dana menstrualnog ciklusa: fsh 7, 5 lh 7. 4 prolaktin 9. 9 estradiol 228 progesteron 1. 2 testosteron 1, 67 

    Odgovoreno: 02. 02. 2014.
    • Prof. dr Tatjana Novaković



      Vrednosti hormona štitaste žlezde ukazuju na njenu normalnu funkciju a ultrazvukom nisu ustanovljene značajnije promene, te slobodno mogu reći da ona nije uzrokovala navedene tegobe. Vrednosti fsh ne ukazuju na insuficijenciju ovarijuma, prolaktin je uredan, testosteron je takođe normalan. U svakom slučaju posavetujte se sa endokrinologom koji će uzeti još neke podatke vezane za ciklus i rađanje, ali zbog glavobolja i vrtoglavice javite se neurologu i specijalisti za uvo, grlo i nos.

Prikazano 1-5 od ukupno 72 pitanja




Zakažite pregled kod Prof. dr Tatjana Novaković

ZAKAZIVANJE 063/687-460