Dr Slađana Veličković

Postovani, jednom prilikom sam vam slala pitanje u vezi svog dečka s kojim sam imala problema a sada se ti problemi produbljuju. Rekli ste mi da bih trebalo da iskreno porazgovaram sa njim i da se problem reši. Konkretno, radilo se njegovom odnosu sa majko. On ima 38 godina, i dalje živi sa majkom ali ima uslove da se potpuno odvoji od nje. Adaptira neku staru kuću ali uvek se desi da mora neke apsolutno nepotrebne sitnice da radi i da sebi pravi trošak koji ne može finansiski da izdrži tako da se njegova samostalnost odlaže već godinama. Ima stalan posao, prosečnu platu, zajendo smo već više od 2 godine. Na pomen braka i dece počinje da gricka nokte, vrpolji u stolici i kaže da mu je još rano za to. Sve što očekujem od njega jeste da ga majka ne pita kada će kući kada izadje sa devojkom i da ga ne zove u 22h da ga pita kada će kući. Stvorio se jos jedan problem. U poslednjih godinu dana tačnije od 1. Avgusta 2008. Godine imali smo odnose 2 puta. Četiri meseca nakon 1. Avgusta 08. Ja sam imala problem jer ga je majka neprekidno zvala što je umanjivalo moju potrebu da budem sa njim. Nakon brojnih autosugetsija da se prizovem pameti i prestanem da se plasim da li ce ga majka zvati u momentu kada vodimo ljubav konačno smo imali odnose. Proslo je opet 2 meseca pa tek onda opet. Njemu je otac umro 27. Jula 2008. Majka mu je uvek bila malo "naporna" ali od smrti oca postaje napornija u smislu učestalih poziva, pitanja kada će kući. U poslednja 4 meseca nismo imali odnose. Svaki moj pokušaj da nešto započnem zarvšavalo se neuspešno. Ili potpuno odsustvo erekcije (što mi se prvi put dešava sa muškarecem) a kod do pomenutog dodje ili mu se ide u wc, ili se nije istuširao ili je umoran pa može samo ujutru da vodi ljubav (i tu sam pokušala jedan put da mu se prilagodim i kada sam pristala na vodjenje ljubavi ujutru u tom momentu došlo je do gubitka erekcije) . Bili smo 23 dana na odmoru potpuno sami nismo imali odnose jedan jedini dan. Razgovara sam sa njim pokušala da razrešimo to on mi se samo neprestano izvinjavao i govorio mi da me voli. Kada sam ga upitala da li me vara njegov odgovor naravno bio je ne! Svaki put kada je trebalo da vodimo ljubav pa se pritom to neuspešno završalo, govorio mi je da treba "da mu izvodim posebne predstave" kako bi on mogao. . . Da. . . . Znate već. Dok, kad sam ja u pitanju, predigre nema, ni milovanja, ni posebnih dodira. Ne dolazi više kod mene da prespava, ja u njegov stan gde živi sa majkom ne ulazim (inače upoznao me je sa majkom nakon 2 godine veze i sada nakon upoznavanja u maju ove godine bila sam kod njega 2 puta ali na 5 minuta da preobuče patike gde je usledilo njeno pitanje "kad se vraćaš kući? ") kuća koja se adaptira može da se koristi nisu veliki radovi u pitanju, bila sam tamo za poslednjih 6 meseci 2 puta. Radimo zajedno i kaže da je njemu dovoljno da me vidi na poslu i dovoljno mu je da se vidimo samo jedan dan u nedelji van posla i pritom nista od vodjenja ljubavi. Moj poslednji pokusaj da vodim ljubav sa svojim dečkom bio je sada u subotu, do erekcije kod njega je došlo ali je pritom "morao u wc", naravno zakljucujete sami sta se posle dogodilo. Muškarac da bi mokrio mora da se "suzdrži". Posle toga. I ako sam mu skrenula pažnju da ne bi trebalo mnogo da tepamo jedno drugom jer možda je to posledica naše trenutne situacije, nije prestajao da "tepa" čak je i preterivao. Kao da je to namerno radio. Usledilo je moje iskreno pitanje, da li me vara, da li mu se ja uopste jos uvek svidjam, da li me voli. Odgovori su bili očekivani: "ja te volim, ne varam te, naravno da mi se svidjas moja devojka je dobra "riba", nego eto tako šta da radim!?, dešava se. . . Ali ja te volim!!! " kada sam ga upitala kada više misli da vodimo ljubav, samo je uzdahnuo. . . Ništa mi nije odgovorio. Naravno da sam mu verna nikada ga nisam prevarila čak ni tada kada nismo imali odnose pola godine, medjutim on od mene očekuje potpunu vernost i razumevanje za njegovo stanje a pritom neće da mi objasni zbog čega to. Čak mi je jednom rekao: "pa šta hoćeš moj drug jenom nije imao odnose sa devojkom skoro gpdinu dana, pa šta? " rekla sam mu da sam spremna i u savetovaliste da idem samo da bi nam veza uspela. Rekao je da hoće ali zaboraio je na to i uvek ima prečih obaveza. Nigde više ne izlazimo, ni u šetnju, neće da dodje kod mene, retko idem kod njega u kuću, majku mu ne vidjam, dodje jednom nedeljno kod mene, ne vodimo ljubav opet već 4 meseca. . . Recite vi sada meni: da li sam ja luda, da li postoji mogućnost da me on itekako vara, da li sam luda što se sama borim već godinu dana? Ne znam više kojom metodom da uspostavim ravnotežu koju smo imali pre smrti njegovog oca (tada je počelo) ? Mi praktično nismo ništa intimniji od dva prijatelja koji se nadju jednom nedeljno na kafi. Volim ga ali ne mogu više sama. . . Ja sam praktično sama, naš odnos se zasniva samo na susretima po 2 minuta kada udje u moju kancelariju. Ne pada mi napamet da ga prevarim jer smatram da to nije rešenje. Ovde se ne radi samo o seksualnim odnosima već o seksualnim odnosima sa voljenom osobom. Svaki put njegov odgovor je " ali ja te volim, ti si moja veka biće sve u redu"!!! Stalno pokušavam da pronadjem problem u sebi, možda nisam dovoljno zgodna, možda sam poružnela, možda ne bi trebalo ni da pitam da sa nekim vodim ljubav, možda sam ja luda možda je to normalno da sa 28 godina nemaš odnose a pritom imaš partnera koji te konstantno odbija. . . . I koji čak i kada je zainteresovan za seks i odmah pristanem nesto se desi. . . Postane nezainteresovan čim želim a kada ja sama potenciram ništa pomagajte molim vas!!! Ne smem nikog da pitam za savet jer me je sramota. Nisam ni ružna ni glupa ni debela, imam završen filozofski fakultet, stalan posao, svoj stan svoj, auto sve. Smatram da nisam "dno dna" da me niko neće. . . Sve muškarce koji mi se udvaraju odbijam jer samo njega hoću i na pomisao da raskinemo počinje gušenje. . .

Postovani, neznam da li ovo pripada vasoj oblasti ali drugome nemam kome da ovakvo pitanje postavim. Moj problem se odnosi na odnos snaja-svekrva. Od kako zivimo zajedno nas odnos je sve gori a posto sam majka cetvoromesecne bebe, ona ne samo da me smatra nistavnom vec i nepodobnom za majku. Kako okrenem leda tako me najcrnje ogovara, moje roditelje ignorie kada dodu da vide svoje unuce a ja sam totalno nemocna jer neznam kako da joj se suprostavim. Dovoljno je i to sto sam po izlasku iz porodilista pala u depresiju-gurala me od pulta za povijanje bebe, ulazila tokom noci u nasu spavacu sobu a i plasila me pitanjima da li dok beba spava dise znajuci da se bojim jer sam prvu bebu izgubila u 31nedelji trudnoce 2006godine. Iskreno vise mi odmaze nego sto mi pomaze a moj suprug na sve to cutke gleda cak na kraju budem ja kriva jer me po njenim recima svo vreme pazi i drzi ko malo vode na dlau. Molim vas pomozite mi.

Poštovana,
Imam 40 g. Udata sam i imam dvoje dece. Ovo je moj drugi brak, koji pokušavam da očuvam. Imamo sedmogodišnjeg sina. Moj suprug ima 43 g. Živimo u inostranstvu gde nemamo u blizini svoju porodicu ni mnogo prijatelja. U braku smo 7g, i imamo problem u komunikaciji. Moj suprug je vrlo osetljiv, povučen, teško izražava svoje emocije, ponekad je ćutljiv i depresivan, nekada bi to trajalo i nekoliko dana, a da nikada nije hteo da kaže u čemu je problem. Uvek sam sumnjala da za to postoji neki razlog. Nedavno sam našla među papirima koje smo bili pripremili da bacimo, nekih par rečenica koje je moj muž zapisao, nešto kao svoj dnevnik. Tamo između ostalog stoji da je kao sedamnaestogodišnjak uspeo da preživi, iz neobnjašnjivih razloga, zlostavljanje. Reč koju je upotrebio, a pisao je na stranom jeziku, uglavnom i najčešće znači seksualno zlostavljanje. Šta da radim i kako da ga pitam. Ovo je u meni peobudilo mnoga pitanja i brigu. Treba mi savet. Molim Vas, malo pre sam poslala jedno pitanje, i greškom sam skinula strelicu, kvačicu u rubrici "ne želim da moji podaci budu vidljivi na sajtu steteskop.info" molim Vas da uvažite moju ispravku jer ja zaista ne želim da se moji podaci vide na sajtu. Pitanje je vrlo osetljivo i molim Vas informišite me o tome.
Hvala unapred.

Zabavljam se sa devojkom koja ima malu devojčicu od 2 godine. Kod nje sam zapazio da se javlja ljubomora prema meni tj. kada pomazim mamu, devojčica mi kaže: "To je moja mama". Kada se ljubimo ili grlimo ona počne da plače, mislim da se oseća nesigurno i kroz plač kaže - mama uzmi me, mama uzmi me. Voleo bih da me mala prihvati i da me ne smatra za suparnika. Šta da radim ja konkretno i majka da bismo ovo rešili? Da napomenem da ja recimo par sati dnevno izdvojim da se vidim sa devojčicom tj. da svi prošetamo, jer još uvek studiram i ne mogu sa njima da provodim 24h. Molim Vas dajte neki savet ili kome bi trebalo da se obratim da popričam o ovome.

Nedavno sam saznala, za mene strašnu stvar, da je meni jako bliska osoba homoseksualac. Šokirana sam tim saznanjem, osećam se zbunjeno, igubljeno, imam svakodnevne napade plača, boli me želudac, ne mogu da spavam. Ja sam jedina osoba iz njegovog bližeg okruženja koja zna njegovu tajnu. Roditelji ne znaju, niti bi on voleo da ikada saznaju, jer su slabog zdravlja, a i siguran je da bi ih to ubilo, jer su patrijarhalni, pobožni ljudi. On je jedinac što stvar čini još težom, naslednik koji se nikada neće oženiti, imati decu. Ne sme da kaže ni sestrama, one su starije, imaju decu, jer se plaši njihove reakcije i reakcije njihovih muževa. Plaši se da mu nikada ne bi dozvolile da pipne njihovu decu, dečaci su u pitanju, a on ih voli najviše na svetu. Ne znam šta da radim, mnogo mi je teško, ne mogu normalno da funkcionišem od tada, žao mi ga je mnogo, vidim koliko se muči i koliko mu je teško, a biće mu sve teže i teže. Sada je još uvek mlad, ali šta će biti kada zađe u neke ozbiljnije godine? Ne znam skoro ništa o uzrocima homoseksualnosti, da li je bolest ili je to urođena stvar, šta je okidač da neko pođe tim putem? Imala sam predrasude kao i većina ljudi kod nas, da su to feminizirani tipovi, međutim, moj je prijatelj izuzetno muževan, lep muškarac, za koga nikada ne bih pomislila da je homoseksualac. Što se mene lično tiče, on za mene ostaje onaj isti koga volim i cenim, bez obzira na sve, ali ne znam kako da mu pomognem da se sa sobom izbori, sa svojim strahom od saznanja okoline, od odbacivanja od strane najbližih jer bi, u tom slučaju, on, kako sam kaže, digao ruku na sebe. Očajna sam, molim vas dajte mi neki savet?