Zaljubljen sam do ušiju i bio sam sa djevojkom 26 mjeseci. Nisam u Bosni za to čitavo vrijeme, samo sam dolazio kući na odmore i trudio se da što više vremena provedem sa njom. U Iraku sam, i trenutno sam se vratio sa odmora i otkrio sam da me varala u zadnju godinu dana. Kaže da je prekinula sa njim zato što hoće mene. Trenutno to sve teško podnosim pošto sam u vojsci i bojim se da ne učinim nešto glupo sebi. Zanima me kako da je prebolim na najbolji način. Ona želi i dalje da budemo zajedno, ali ja ne mogu nikako preko toga što mi je uradila. Volio sam je svim srcem i dalje je volim, ali bih samo da je zaboravim. Potrebna mi je pomoć pošto sam daleko od kuće. Da sam kući mnogo bi mi bilo lakše da pređem preko toga. Molim vas za neki savjet i uput kako dalje. Trenutno sam u najgoroj situaciji u mom cijelom životu do sad.
Hvala, očekujem vašu pomoć
Odgovoreno: 22. 06. 2009.
Dr Slađana Veličković
Poštovani,
udaljenost od osoba koje volimo, kao i mala količina vremena koje provodimo sa njima kada samo zajedno, su značajni faktori koji mogu da dovedu do činjenice da previše idealizujemo osobe do kojih nam je stalo. Niste napisali koliko vaša devojka ima godina, no bez obzira na to verovatno je u pitanju zrela, odgovorna osoba spremna da se nosi sa konsekvencama svojih postupaka i da shvati da prevara nije dečija igra. Poverenje se teško stiče a vrlo lako gubi, a graditi vezu na klimavom poverenju, nije baš neka dobra osnova. Kako izaći iz začaranog kruga " volio sam je svim srcem i dalje je volim, ali bih samo da je zaboravim. " je već individualna stvar, i samim tim stvar ličnog izbora. Za početak izađite iz prošlosti i ne dozvolite da vam prošlost preboji budućnost. Izvucite korist iz trenutne situacije, kao kaže narodna poslovica " daleko od očiju - daleko od srca", i okrenite se stvarima koje vas ispunjavju i koje vas čine srećnim. To može biti sport, umetnost, bavljenje humanitarnim radom, druženje sa dragim osobama. Ukoliko smatrate da sami ne možete proći kroz ovaj krizni period, što je i sasvim normalno, potražite pomoć stručnog lica.
u braku sam 2,5 godine i imam dvoje dece. Od pre par meseci su učestale svađe sa mužem i to sve zbog komšinice. Naime, suprug je od nje pre 4 meseca uzeo broj tel radi druženja naše dece. Na suprugov poziv sam i ja išla kod njih, tj. kod nje kući. Bili smo par puta i bila sam otvorena sa njom, pričajuci joj o porođaju, životu i sl. Jedne večeri je komšinica ostala bez pelena za bebu i poslala mom suprugu sms zatraživši pelenu. Kad je došla da je uzme, samo je otvorila vrata i rekla-gde je nn (ime supruga) ne javljajući se ni meni ni mojim ukućanima, iako nas je videla.
Ubrzo posle toga sam se porodila i mesec dana sam bila u krevetu. Beba je rođena krupna, pa je i porođaj malo bio teži. Posle mesec dana sam izašla iz kuće i počela da šetam bebu i pripremam dokumenta za roditeljski dodatak. Kad sam je prvi put videla rekla je samo ćao i otišla. Ja sam bila njoj okrenuta leđima i nisam joj se javila. I narednog dana kao da je utempirala vreme sa mojim mužem kad je on napolju i izašla, popričala sa njim, s mojim sinom i kad je mene videla otišla.
Isto se ponovilo još 2 puta. Čak me je sa bebom videla na ulici i samo se javila sa ćao i otišla, ne čestitajuci ni rođenje bebe, a ni pitajući za moje zdravlje. Moram reći da je na poziv mog muža da dođe na čast za rođenje bebe došla. Usput je slala mom mužu sms pitajući kako je beba i sms u kojima je tražila neke filmove. Njeno ponašanje me je uvredilo i napala sam muža da joj se samo javi, samo sa ćao a ne da razglaba teme i da joj više ne odgovara na sms. Muž se ljutio, vređao mene govoreći mi svašta, kao na pr. prokletnice da si dobra osoba ne bi se tako dugo i bolno porađala, lenštino, ustaj i gledaj svoju decu, psovao mi je majku, čak je pokušao da me tuče. Gurnuo me je na krevet i uneo u facu i derao kako će da me slomi. Govorio mi je da ne može da ode kod nje ni na kafu, jer ga je zvala. Čak mi je rekao da ce zainat da odlazi svakog dana. Pričao mi da ću da joj nabijem kompleks, da može da oseti moja razmišljalja o njoj i da mi se zato ne javlja.
Svađe su bile samo kad se ona spomene i to kad je moj muž spomene. U sali ili ne, je nazivao mače moje, pričao kako bi je sexualno zadovoljio i ona njega. Do kulminacije je došla kada je ona posle 3,5 meseci od rođenja deteta došla sama da poseti dete. Prvo je mom mužu poslala sms da li je kući da dođe. Sumnjajući da je to njen broj, suprug joj je dao moj broj nadajući se da će meni poslati sms i pitati kad da dođe. To nije učinila već se oko 17 sati spemila, uzela dete i krenula nama. Ja sam bila ispred kuće, prala neka kolica i slučajno podigla glavu i videla nju da se vraća svojoj kući sa ukrasnom kesom u ruci. tj. krenula je nama, ali je mene ugledala i vratila se. Suprugu je posle 5 min poslala sms da ne može doći jer joj je navodno došla baba i da će doći sutra. Suprug joj je odgovorio da meni smeta da se on sa njom dopisuje i da se ljutim što mi nije čestitala rođenje bebe i da ispade da je u pitanju afera i par puta se izvinuo. A ona je na to odgovorila da joj je sada jasno zašto joj se ne javljam na ulici, da ne može da veruje i da nije ona takva i još rekla da sam primitivna i bolesno ljubomorna, da nije otimačica muževa i da je mišljenja da je ja od samog upoznavanja ne podnosim.
Nisam napisala da sam prestala da joj se javljam, jer mi njeno suvo ćao ne treba. Tako iznervirana uzela sam njen broj i sa mog broja poslala, da ako nije otimačica muževa i misli da je ja ne podnosim šta će u mojoj kući i da gleda moju decu. Na to je ona odgovorila da mene ništa ne pita. I onda sam joj poslala da mi se ne javlja, da se okane mog supruga i da ne prilazi mojoj deci, na šta je odgovorila da nisam ja ta koja će joj reći koga će da se okane, a koga ne i da ja još ne znam sa kim imam posla. Čak je izmislila da je ja nazivam svakakvim imenima, što je netačno jer nemam vremena za druženje sa komšilukom. Tj družim se sa ljudima koje ja volim. Uveče je i njen muž poslao sms mom muzu rekavši-smiri ženu da je ja ne smirim, i ako se u komšiluku pročuje bilo šta, da će biti problema.
Mogu još reći da se žena slobodno ponaša, da je još jednoj komšinici grlila muža, da se njen muž raspravljao sa komšijama zbog nje, jer navodno svi nju žele. Da je svekrva tuče, ogovara ukućane komšijama. Ne želim da se sa bilo kim svađam, ali želim da na sve to stavim tačku. Hoću i da ostavim muža, tj da se rastavim s njim. Na sve to moj muž kaze da sam bolesna da moram da se lečim, čak mi preti bolnicom Lazom Lazarevićem, nisam rekla da mi je suprug rekao kako će pobiti moju porodicu, pola da pobije, a pola da ostavi da se muči. Ako je greh staviti tačku na sve, izbeći nerviranja, poštedeti decu da slušaju naše učestale svađe, e onda sam stavrno grešna. Molim vas za odgovor. Šta dalje činiti? Kako se ponašati prema komšinici a kako prema suprugu? Molim za brz odgovor i ujedno se zahvaljujem.
Odgovoreno: 17. 06. 2009.
Dr Slađana Veličković
Poštovani,
dolazak novog člana u porodicu, odnosno bebe, predstavlja veliku odgovornost, napor, menjanje dotadašnjih navika i pravila ponašanja. Vi ste za kratko vreme, čini mi se dok se još uvek niste privikli na bračni život i nova pravila ponašanja, doneli na svet dve bebe što u svakom slučaju predstavlja ogroman napor kako fizički, tako i psihički. U takvim okolnostima počinjemo svoju okolinu, i onu bližu i onu dalju da gledamo drugim očima i da stvari posmatramo rekla bih više srcem nego razumom. Niste napisali da li sem vas, supruga i dece još neko živi sa vama i da li imate na koga da se oslonite, odnosno ko vam može pomoći oko dece? U savakom slučaju pored sebe imate supruga sa kojim još uvek niste postavili dobre relacije, odnos poverenja i čvrstu emocionalnu vezu pri čemu vi optužujete a vaš suprug na optužbe odgovara zlostavljanjem, za sada samo emocionalnim. Dok se vi bavite životom svoje komšinice, vaš život prolazi pored vas pa ste u svojim razmišljanjima stigli do faze razvoda i odlučili da stavite tačku. Po najpre stavite tačku na razmišljenje o komšinici i njenom životu a otvorite novo poglavlje u svom bračnom životu u kome ćete glavni akteri biti vi i vaš suprug. Otvorena komunikacija (bez uvreda, koškanja i unošenja u facu) , uspostavljanje emocionalne bliskosti, jasna podela uloga biće sasvim dobar okvir za postavljanje novih obrazaca ponašanja, odnosno da stvari koje radite počnite raditi na drugačiji način koji će doneti boljitak i učiniti vaš odnos kvalitetnijim. Ukoliko mislite da to ne možete učiniti sami potražite pomoć bračnog terapeuta. Promene su na vama, napravite prvi korak.
Nalazim se u teškom depresivnom stanju. Glupo je reći znam jer ima 2 ćerke koje su divne zaista, relativno dobar posao, relativno dobro situirana, napomninjem relativno, muža koji je divan otac, sposoban čovek za sve ali samo ne za mene. Malo je reći da me ne podnosi. Više puta me je varao i ja sam to smatrala time što sam se ugojila pa sam naglo oslabila i dobila u saopouzdanju međutim i drugi put je to učinio, veze, za koje znam, ostalo je i ne znam, je nastala sa kućnomj prijatlejicom koju sam veoma volela. Ove veze su bile duge, prva tri godine a druga mnogo više. I to kada sam najlepše izlgledala. A iko sam za ovu drugu saznala 2004 god a traje još od 1999 bivše kolegince obe, ipak su ovih sigurna sam u makar vezi koja je putem mejlova a verujem i više jer blizu rade. Stalno mislim na to da je u pitanju to što imam srednju školu, malo viška kg a 154 i 60 kg pijem dosta bensedina ponovo, regulus za mršavljenje i letrox za štitnu žlezdu. Nisam u klimaksu. Dosta dobro izgledam kažu ali ipak ja sam pod tabletama i depresijom. Imam bulimiju od 26 i mislim da bez obzira što imam divnu decu, jedna se ćerka čak i udala, ipak nikome nisam potrebna mada me u društvu smatraju jako simpatičnom i dragom ali ne i on. Ne želim kod psihologa jednostavno želim da me nema i da popijem sve tablete i nestanem.
Hvala to je sve
Odgovoreno: 15. 06. 2009.
Dr Slađana Veličković
Poštovani,
kod vas je sve relativno, osim vašeg nezadovoljstva koje je konstantno i čini mi se da dugo traje. Kažete da vas muž ne podnosi, a u suštini vi ne podnosite sami sebe što se reflektuje kroz bulimiju za koju je karakteristično osećanje krivice, depresije i ljutnje na samog sebe što nema snage da se odupre impulsima za nekontrolisanim uzimanjem hrane. Tu je i problem sa štitnom žlezdom, uzimanje sredstava za mršavljenje i slično, što bi ste vi najrađe rešili uzimanjem tablete. Na žalost, ne postoje svemoćne tablete već nekad moramo da radimo na samom sebi, i svom unutrašnjem miru i blagostanju. Kako će drugi biti zadovoljni nama, ako mi sami nismo zadovoljni sobom?! Mislim da ste mnogo vremena i energije potrošili do sad tako da vam toplo preporučujem rad na sebi sa dobrim psihijatrom jer ne želite psihologa.
Ne znam kome da se obratim. Imam problema, ali ne ja lično. Mislim da problem nije u meni već u mom dečku. Ima 38 godina, još se nije odvojio od mame, otac mu je umro pre 9 meseci i sve se izmenilo. Prestali smo da se viđamo, radimo zajedno pa je to njemu dovoljno, od kad mu je otac umro a tome ima već 9 meseci imali smo seksualne odnose 3 puta, viđamo se jednom ili nijednom nedeljno van posla jedno vreme, tj. 6 meseci nismo bili intimni, nisam ga prevarila jer ga volim i niko me ne zanima. Prva 2 meseca nakon očeve smrti, nije hteo da prenoći kod mene, nakon mojih upornih molbi, došao je, zatim ja 4 meseca imam ja problem, jer svaki put kada treba da vodimo ljubav kad je on hteo, meni se njegova majka javi ispred očiju - zbog čega - zbog činjenice da je od očeve smrti počeo da joj se javlja svaki put kada dodje kod mene u goste, tako oko 5 popodne, majka ga zove već u osam uveče da pita kada će kući. Inače bili smo 2 godine u vezi kada sam je upoznala. Dve godine nisam bila dobrodošla kod njih iz nekog razloga.
Prvi put kad sam se našla ispred njegove kuće rekao mi je pozvao bih te ali nisam te najavio mami. Tek nakon 2 godine sam bila u stanu u kom živi. Otac mu je u međuvremenu umro, tad smo bili godinu i 2 meseca zajedno. Iz neke ljutnje i inata nisam bila ni na sahrani jer smatram da u takvim okolnostima ne treba nikog upoznavati. Jednom prilikom kada sam je konačno upoznala, tj. majku pitala ga kad će kući, iz šetnje, a zatim ga zvala u 22h jer on još nije stigao a već je deset sati i ona mora da spava. On može realno da se osamostali, ima sve uslove, ali uvek se nađe neki razlog da se od nje ne odseli. Kada smo bili na letovanju zvala ga je 5 - 7 puta dnevno. Rano ujutru, kasno noću. Sada se nešto posvađao sa mojom majkom, sitna čarka za koju mu se moja majka već izvinula, pa je odlučio da ne dolazi jedno vreme. Odnose smo imali poslednji put 28. aprila, to je taj treći put nakon mog oporavka kada nisam mogla da ga dodirnem 4 meseca. Kod njega ne mogu da prenoćim jer njegova majka to ne dozvoljava, jer nema gde da gleda televiziju osim u njegovoj sobi, on ima kuću koja je u adaptaciji i objašnjenje zbog čega smo tamo prestali da provodimo vreme zajedno, nema. Nekada jesmo ali sam uvek morala na vreme da idem jer ne bi bilo u redu da nas zateknu njegovi roditelji! Otac je umro? I tek sad tamo ni ne odlazimo uopšte.
Da li su u pitanju roditelji ili samo mama? Imamo sve uslove za zdravu vezu ali nemamo je. Kako ja sada da imam zdravu vezu kada neće da prespava kod mene, kod njega prisustvo devojke tako kasno noću je nepoželjno, jer je mama stara i nema gde da gleda televizju osim u njegovoj sobi, a u kući njegovoj koja se adaptira nismo bili mesecima? Takođe ne voli nigde da izlazi, pre je hteo i da šeta a sada neće ni to, govori da je umoran i da je njegovo ponašanje sasvim normalno i da sam ja ta koja je nenormalna. On inače nijednu odluku bitnu ne donosi pre nego što pita mamu, pa makar se radilo i o kupovini na pijaci kg paradajza. Završila sam filozofski fakultet, smer pedagogija, susretala sam se sa raznoraznim teorijama, sada mi vi recite: da li je u pitanju ozbiljan oblik edipovog kompleksa, patološke vezanosti sina za majku ili on mene malo zeza? Mislim da je ovo prvo, jer na pomen varanja potpuno se normalno ponaša, onog momenta kada pomenete odnos sa njegovom majkom, počinje grickanje noktiju, čupanje zanoktica, vrpoljenje u stolici i oštri napad na moju majku koja je jedna savremena žena puna razumevanja. Takođe na pomen braka i dece, počinje da se preznojava da gubi dah i da se guši, pa makar to bilo i u šali, on počinje da gubi kontrolu nad sobom i ne sastavlja rečenice baš uspešno.
Ljuti se na svoje drugove kada ga pitaju tako nešto. Kada je najviše radio bio je najodmorniji za mene. Imao je i pre pritisak od strane nje ali ne toliko očigledan kao sada. I tada ga je cimala i zvala ali ne tako često kao sad i tako intezivno. Sa svim ovim sam ga suočila da bi rekao da mi uopšte nemamo problem i da sam ja luda, i da nema veze što nemamo odnose, da je to normano bože umorni smo, ja inače sada radim mnogo više nego pre, a on mnogo manje, uvek je umoran i stalno mu se spava! Naravno ako ga slučajno prevarim ja sam promiskuitetna, a na pitanje kada misli da vodimo ljubav on mi kaže pa ne znam kada se ukaže prilika, kad odlučim da dođem kod tebe ili ti kod mene ali u kuću ne u stan, i možeš slobodno da dođeš. Ako mogu što to ne radi već 9 meseci? Ne mogu ja da se pozivam kod njega. Molim vas pomozite mi jer mislim da za nas nema budućnosti, ovo su moji poslednji trzaji.
Hvala unapred, ne želim da znete moje ime sramota me je
Odgovoreno: 14. 06. 2009.
Dr Slađana Veličković
Poštovani,
ipak je problem zajednički, jer očigledno unosi nemir u vas i čini vas nezadovoljnom. Tokom svog rasta i razvoja čovek prolazi kroz razne životne faze da bi postao zrela, integrisana ličnost sposobna za stvaranje dubljih emocionalnih veza. Nekako mi se čini da je vaš partner malo posustao na tom putu, jer vi i sami kažete " imam dečka od 38 godina" i da mu treba mala podrška sa strane da bi postigao potpunu integraciju. Na tom vašem zajedničkom putu ka sazrevanju, nekako se i vi ponašete nezrelo, durite se kao mala devojčica te nije me pozvao, te gadi mi se i slično. Sposobnost empatije, ne samo sa nama dragim osobama, već uopšte sa drugim ljudima, čini nas emocionalno zrelom osobom a vi ne želite da prisustvujete sahrani njegovog oca, u ternucima kada je svakom od nas potrebna ogromna podrška. U savkom slučaju slažem se sa vama da imate uslove za zdravu vezu, ali svako od vas mora da napravi mali iskorak da bi veza i bila ostvarena. Da bi ta veza bila i uspešna, potrebna je iskrena komunikacija između vas dvoje, promene u ponašanju sa obe strane da ne bi iz nezrele veze ušli u nezreli brak.
već dve godine sam u braku a pre par meseci je isti krunisan lepom muškom bebom. Otprilike u to vreme su počeli da nastaju problemi. Naime, radi se o sledećem. Pošto je prvo dete, ni supruga ni ja nemamo nikakvog iskustva pa su nam se mnoge stvari činile strašnim i nismo znali kako da reagujemo ili postupimo. Dodatni problem je i to što je dete rođeno sa određenim problemom pa je odmah po rođenju moralo na hitnu i tešku operaciju, sve se dobro završilo ali smo mi i dalje u grču, šta i kako, da li je dobro ovako ili onako sa detetom zbog posledica operacije i sl.
Supruga je postala u najmanju ruku " nesnosna". Svađa se za najmanju sitnicu, stalno provocira, a ne ustručava se da to nekad uradi i u javnosti ili pred rodbinom. Po prirodi nisam konfliktna ličnost ali ipak veoma dobro znam da se branim kada je to potrebno. Samo, u ovom slučaju to teško ide. Dodatni problem je i to što moja supruga ne želi da posluša ničiji savet a posebno ne u vezi deteta smatrajući da je ona majka i da samim tim sve najbolje zna i ume, (što i sama često napomene) i da je u svakom slučaju njeno mišljenje najmerodavnije. Primera radi. ako je bebac sa zapušenim nosićem, kija i malo je topao, i ukoliko pomenem da bi možda trebalo da mu se za svaki slučaj izmeri temperatura, to biva odmah odbačeno rečima tipa " ma daj, sad ću za svaku sitnicu da mu merim temperaturu" ili ako je npr zacrtala da bebac mora da se okupa npr tačno u 20.00 h bez obzira da li postoje uslovi za to, npr nedovoljno ugrejana soba na 19 c (umesto recimo 23-25 c) ili pak nešto drugo to mora da bude tada i kraj priče. Ako bebca doji gotovo "naopako" pri čemu mu je glava niža od nivoa trbuha pa mora praktično da guta "naopako" pa se zagrcne, prestane da diše i sl. što mene moram da priznam, plaši, brine i nervira.
Više puta sam pokušavao da razgovaram sa njom u trenucima kada je malo bolje raspoložena. I ona tada prividno sarađuje, čak odobrava neke stvari ili pak ponekad kao i prizna da je pogrešila ali već sutradan pravi istu ili drugu grešku. Najgore je to što se svađamo gotovo isključivo zbog bebe jer ja pošto-poto želim da bebi bude dobro, naročito posle svega što je beba preživela. Ipak, moram da kažem da mi se čini da se ponaša odgovorno a ipak neodgovorno prema bebi, odgovorno što brine, a neodgovorno što to radi na pogrešan način a ne želi da joj neko pokaže kako. Pa sam u više navrata morao da joj pokazujem i dokazujem na više načina neke činjenice koje su čak i logične bez obzira imali bebu ranije ili ne.
Kupovinom literatute na tu temu, internet, razgovor sa i pred lekarom. U tim trenucima se ona malo "trgne" i prećutno prizna da greši, ali neretko nastavi sa starom praksom i još nastavi da se svađa ako je slučajno podsetim na to. Što bi naš narod rekao " kao da će joj kruna sa glave pasti ako prihvati nečiji savet ili učenje" Sve to pa čak i po koja promena na bolje ide jako sporo a bebac mnogo brze raste. Pa me iz tog razloga plaši da se u tom raskoraku ne daj bože nesto ne dogodi bebcu.
Pitanje posle svega je kako je urazumiti moju suprugu koja je stvorila takav gard i da čim neko ne odobrava njen pristup, bude obeležen i prozvan, pa se čak zbog slične stvari i sa mojom majkom posvađala. Po prirodi nisam ni "edipovac"ali jednostavno ne prija sitacija i više ni sam nemam načina da izađem na kraj sa njom. Svađe su sve češće i veće. A što je najgore, uvek se ona nađe uvređenom i smatra da svi treba njoj da se izvine. Takođe je moguće da delom možda i ja preterujem prevelikom brigom za bebca ali to sasvim sigurno ne može anulirati neke činjenice i postupke koja ona definitivno čini a koji potvrđeno nisu ispravni. Da su iz tuđih života, potraženi odgovori od tih lica a da ih ona čuje. To je za sada jedini način ali i spor, jer ne mogu svakog dana sa njom da visim kod pedijatra i na sličnim mestima. Na kraju, sve to dovodi i do druge, jako bitne stvari da se i emotivno udaljavamo. Jer posle takvih svađa pri čemu dete trpi (čak ne obraća pažnju da li viče pred detetom kada ono počne još više da plače, na šta joj takođe ukažem a ona još više pobesni) i onda ja neko duže vreme ne mogu da se smirim. Da bi ona posle samo sat dva počela da prebacuje kako smo malo emotivno udaljeni i da sve to ispada sumnjivo. A takođe prebacuje što onda je ne mogu sa njom i sex da imam kada mi zaista onako iznerviranom nije ni do čega. I onda bude još gore, a kad pokušam da objasnim šta se zapravo dešava, neće ni da sluša, ređaju se teorije zavere i sl.
Moram da priznam da je to toliko daleko otišlo da bih se gotovo momentalno razveo samo da nije bebca. A onda sve od početka Što je još gore, poslednjih dana ona počinje da preti razvodom i čim ja krenem na bilo koji način da reagujem i buni se u svađi. Počinje da pakuje stvari, ucenjuje i planira da ode, pa sam prinuđen da sve više ćutim a ona sve više histeriše smatrajući da sada kad ćutim da odobravam to što ona priča, tj da je u pravu, da ima argumente i da ja zato ćutim a samim tim njoj argument više da produbi svađu.
U kom pravcu sada ići, više ni sam ne znam, ali znam da je postalo nepodnošljivo. Sve to ide dotle da ako npr. naiđem na vrata i vidim da je sa bebcom a on se npr. zagrcne i kažem joj da ga što pre podigne, okrene i sl ona me "iskulira" ako sam uporan onda uputi opasku da nije to ništa. Ja nastavim da insistiram jer bebac i dalje ima problem, na kraju pritrčim, zgrabim bebca i kažem joj da se pomeri, da ja to uradim. Onda ona kreće da histeriše, svađa se, psuje, provocira i sl. Onda ja preuzimam inicijativu a pošto jednostavno ne prihvata da joj se lepim kaže dok bebac sve vreme trpi neku sitaciju. kao npr. navedenu.
Da bih presekao sitaciju u jednom trenutku sam joj udario čvrgu, ili uhvatio za uho. Onda ona pobesni, urla da sam je pretukao i unese se u lice rečima "ajd, ajd još jednom, odmah odlazim" ima da te tuzim i sl. . . Moram da napomenem da nikada u životu nikog nisam udario niti bih, ali sve ovo prelazi sve poznate granice da ponekad pomislim da nekim ljudima ne pomaže drugačiji pristup. Naravno, svakako ne planiram da je stvarno pretučem što bi bilo nemoguće iz više razloga. Već upravo zato i pokušavam da nađem neko rešenje pošto je počela sve otvorenije da provocira, da se unosi u lice. Pretnje i ucene ako na bilo koji način reagujem da će otići i sl . A da ukoliko nekom i ispričam šta se dešava da će reći da je tučem i da će pre njoj verovati. Isto tako, predlagao sam joj da odemo zajedno kod psihologa, psihijatra, u savetovalište. Sve, samo da i iz drugih usta čuje neka mišljenja ali upravo zato joj i ne odgovara, i pogodite, u trenutku rasprave kaže, vazi, hajde, a posle joj ne pada na pamet. Posle svega, izgleda da će se na kraju završiti mojim odlaskom. Gde i kako, videćemo do tada, molio bih vas za bilo koji savet koji bar donekle može ovo rešiti.
Unapred zahvalan.
P. S. Ne zamerite zbog ovako obimnog teksta ali sam jednostavnno morao da dam sebi oduška i izbacim iz sebe ono što me tišti.
Odgovoreno: 10. 06. 2009.
Dr Slađana Veličković
Poštovani,
u toku svog razvoja, porodica kao sistem, prolazi kroz različite životne cikluse kojih ima nekoliko. Tako ste i vi i vaša supruga iz faze mladog bračnog para, prešlo u novu životnu fazu para sa malim detetom, a samim tim i iz pozicije bračnog para postali i roditeljski par. Svaki ciklus kroz koji porodica prolazi, sa sobom nosi određene zahteve i zadatke, pri čemu se dešavaju različite promene. Tako dvoje postaju troje, dolazi do promena uloga pri čemu su i ostale promene neminovne. Menja se raspored slobodnog vremena, ritmovi završavanja obaveza i odmora, emocionalna pristupačnost pa i sami seksualni odnosi. Sve je podređeno novom članu. U celoj toj zbrci, pri čemu svako traži svoje mesto pod suncem, desi se da se suprug ponekad oseća podređeno usled prioriteta zadovoljenja dečijih potreba. I sami kažete da ste vi i supruga počeli i emotivno da se udaljavate, što oboje primećujete. U savakom slučaju oboje ste brižni roditelji, međutim vaš partnerski odnos je malo zatajio. Svakako bi bilo dobro da pokušate sa suprugom da sagledate šta je ostalo od starih navika u vašem ponašanju, da li na isti način rešavate novonastale probleme, a što nije u skladu sa potrebama nove životne faze. Kao pomoć možete uključiti i porodice porekla (bake, deke), koje bi pomogle vašoj adaptaciji, tako da bi ste vi imali više vremena jedno za drugo. U svakom slučaju efikasnije je rešenje problema uz poljubac i konkretnu pomoć, nego deljenjem "packi" i razmišljanje o odlasku.
Hvala, očekujem vašu pomoć
Prikazano 61-65 od ukupno 65 pitanja