Dobar dan moje postovanje da vam ispricam moj slucaj imala sam problema sa zlom tj crnom magijom jedna zena je pokusala da me ubije isla je kod vracara i htela je da me odvoji od moje porodice od tad ja vise nisam ista osoba udaljila sam se od partnera i on tad od mene vise nismo iste osobe ja vise nisam ista osoba kao sto sam bila isla sam da skidam to i imam zastitu koja je uvek uz mene ali ja vise nisam ista osoba dani su mi depredivni i puni tuge i po ceo dan mi je to u glavi ja vise ne mogu normalno da funkcionisem kao svaki normalan covek ne mogu da se fokusiram nanprave stvari ....sto jr najgore od svega trudnica sam i kao da mi ponestaje snage vise kao da nisam vise zainteresovana za bilo sta uvek sam bila nasmeja ostalo mi je to u glavi uvek kad se budim da cu otici od svog muza i to mi tako traje vec 5-6 meseci pogotovo kad se budim ujutru i u podne kad legnem da spavam ne znam kako ovog stresa vise da se resim da budem nasmejan covek kao pre ne znam kome vise da se obratim hvala na razumevanju.

Poštovani, Supruga ima simptome depresije. Iz njene priče, ovo joj je drugi put da to oseća i doživljava (prvi put je bilo u prethodnom braku i tada je sama uspela da se sa tim izbori). S obzirom da se ovo stanje ponovo javlja, bojim se da ne preraste u nešto ozbiljnije. Interesuje me gde bih ja kao suprug mogao da pronađem neke smernice kako da se prema njoj postavim i kako da joj pomognem u ovoj situaciji, a ne da joj otežam. Imamo dvoje dece, sina od 6 i po godina (iz njenog prvog braka) i još jednog dečaka od 18 meseci. Hvala

Nemam motivaciju ni za šta, dosadno mi je, samo ležim u krevetu, čak ne mogu više ni film ili seriju koji me interesuju da nadjem, čitam o raznim poremećajima i ne mogu nijedan sebi da dodelim tj. kao da ih imam više odjednom.Ukratko o mom detinjstvu: roditelji su mi se razveli, pa posle kad sam imala 6g pomirili, ali se ja tog perioda uopšte ne sećam.Znam da je baba s mamine strane non stop bila tu i da me je ona vaspitavala na njen posesivan, agresivan, striktan način.U vrtiću su me deca maltretirala, imala sam samo jednu drugaricu koju su takodje odbacivali.U osnovnoj(do petog razreda) sam u drugom osnovne htela da se bacim kroz prozor ali koliko se sećam valjda ne bih to ozbiljno uradila već sam samo htela da mi vrate ukradene stvari kako se mama i baba ne bi ljutile.Imala sam opet jednu drugaricu i jos dve koje su takodje outcasts.Potom sam promenila smenu i opet bila u manjini(5 drugarica) ali nas niko nije dirao i svi su bili okej.Ja sam postala malo odgovornija(Vukovac na kraju osnovne), tata mi je tad(od petog osn) otisao u Afriku i nije se vratio do tragedije(mama mi je preminula 2016. kada sam imala 16g).Sto se ucenja tice, najvise sam ucila zbog ocene i nisam ni razmisljala ni povezivala to sto ucim sa stvarnim zivotom niti me je interesovalo da sama nesto istrazim van trazenog gradiva ali posledice toga nisam mogla da spoznam dok evo nisam upisala fakultet i potpuno podbacila.Tokom tih sest godina od mamine smrti, promenila sam jedan fakultet, drugi aktivno ujebavam, imala sam razna raspolozenja i jedanput pokusala da oduzmem sebi zivot trpanjem raznih lekova(samo sam odspavala 2-3h i probudila se) i par puta sam se samopovredjivala ali od tada je proslo 2g i nemam vise takve misli.Sada sam postala prosto apaticna, kao neka biljka i ne znam kako da probudim zivot u sebi i strast za znanjem i svojom zaradom kako bih postala nezavisna.Ja to zelim, ali kao da sam bez goriva.Objektivno lepo umem da analiziram i emocije i da shvatim sta treba da radim ali prosto ne mogu.Imam empatiju, najvise osecam patnju ljudi koji mi nisu bliski dok patnju bliznjih nekako zanemarujem ili odbacujem jer donekle nisam zadovoljna kako oni shvataju moju situaciju pa postoji neka vrsta barijere izmedju nas i prosto mi je lakse da se iskljucim.Mislim da je kamen spoticanja bila ta srednja skola.Upisala sam medicinsku, za sestru i to je moja najveca greska u zivotu koju niko nije sprecio a trebao je.Ucila sam samo pred testove i ispitivanja, skola je 10x laksa od osnovne i potpuno sam se srozala.Izugibla sam kontakt sa drugaricama iz osnovne, one su se i promenile nakon upisa gimnazije i postale ono sto sam i ja trebala da postanem-lepa, mlada, odgovorna, vesela, pametna i svestrana devojka.Sada sam zaboravna, ne sećam se dobrog dela svog života, teško se koncentrišem, prejedam se i variram u kilazi (+-12kg par puta godisnje al sad je najgore), ne radim ništa, jedva se nateram na godišnjem nivou da položim 1-2 predmeta i ne izlazim i izgledam kao da imam 32.Sta ja sada sa 23g, zapela na drugoj g faksa(i opet cu morati da je upisem), sa nula opste kulture i socijalnih vestina, da radim sama sa sobom???Hvala.

Nipam od 5 mg, uz po 1/4 tabletu leka, Konkor, mi je obezbedio neki sat sna, prethodnih noći i dana. Noćas i jutros, nisam ni trenuo i pored 2x1 tabletu Nipam i 1/4+1/4/+1/4+/1/4 leka Konkor zbog anksioznosti.. Šta da radim kako bih prebrodio insomniju.

Postovanje - iz Kraljeva sam , imam sina 21.godinu .Ima tezihpsihickih problema , hospitalizovan u nasem gradu dva puta , jednom u Palmoticevoj u Bgd-u.Problem u ponasanju traje vec 4 godine , terapiju vise puta odbijao pisle max tri meseca, i sad je bez iste od Decembra prosle godine.Po nalazu Dr.iz Palmoticeve ima zavrsnu dijagnozu F-29 F60.3 F-19.1..Uputna dijagnoza F-60.3.Terapija je bila Haloperidol 2mg1/2 +1/2 +0 Zalasta 15 mg uvece , Litijum 300 mg 3x1.Jedno vreme delovalo kao uspesno , a onda kao da je bez iste.Prekinuo na svoju ruku.Stanje u kome se sada nalazi me zabrinjava sve vise , bukvalno nzm sta da radim.Da li imate iskustva u radu sa takvim pacijentima , i da li radite privatno ? Napominjem da ne zeli kod lekara u Kv ( nepoverenje i strah od bolnickog lecenja ) .Hvala unapred.

Konstantna anksioznost koja se javlja bilo kada, bilo gde. Otkrila sam je slučajno kada su se počela javljati stezanje u predelu srca, lupanje srca i nekada izuzetna potreba za svežim vazduhom sada i odmah-kao gušenje. Nakon hitne posete kardiologa, dobila sam dijagnozu anksioznost... Bromazepam kao terapiju sa uzela par dana i prestala. Zatim sam radila sve da sebi pomognem- joga, masaže, šetnje, vožnja biciklom. Ali uzalud- 2 puta sam hitno završila u bolnici- Sveti Sava... MR, EEG, EKG itd.. I oba puta opet dobila Bromazepam... Kako kažu mučila sam svoje telo da izdrži nešto što ne može samo. Anksioznost se javlja sa simptomima jakog snezanja grudi od momenta kada se probudim, ne zavisno gde sam... Jave se dok gledam tv,dok sam na moru, sa prijateljima... Teško je i nervira jer ne postoji ni jedan dam da se sećam da je nije bilo... 😑 Od 2018. sam na Bromazepamu 3 mg X 2 i imam razgovore sa psihologom.... Ne vredi... Da li uopšte ima nade za opušten život bez Benzodiazepina....?

Zadnjih godinu dana imam sto smrtni slucaj sto razne stresove sa detetom. Dobila sam prvo escital kao terapiju od koga sam se rusila. Sad mi je promenjen u seroxat, ali proslo je vec 20 dana, jedini napredak koji sam primetila da sam pocela da jedem, sve drugo je ostalo isto. Pijem jednu tabletu dnevno od 20mg. Dosta sam uznemirena, ne u toku celog dana ali dobar deo dana Da li da nastavim da ga pijem ili da trazim drugu terapiju? Dat mi je lexilijum 3mg, 1/2 ujutru i 1 uvece.

U poslednje vreme, svaku drugu noć, ne mogu da zaspim, spavam ni sa hipnotikom Nipam od 5 mg 2x1. Šta da radim kako bih prebrodio ovu moju krizu, insomniu i nesanicu.

Možete li mi obrazloziti dijagnozu F432? Zanima me i postupak lecenja kao i koliko najduze traje?

Dobar dan, Interesuje me da li se bavite lecenjem anksioznih poremecaja sa napadima panike? Od 2020 godine imam anksioznost sa napadima panike koji se manifestuju svakodnevno i urusavaju mi kvalitet zivota. Imam 47 godina,pusac sam,ne pijem alkohol,kafu,regularne sam telesne gradje,redovno se javljam kardiologu usled anksiozno panicnih napada. Ja sam Nada Romic,idem na psihoterapiju vec 4 meseca. Pitanje je da li postoji jos nesto sto bih mogla da uradim da pomognem sebi u lecenju anksioznosti?