P

Verujte mi jako je tesko samo na osnovu toga sto osecate bol, bez pregleda i razgovora, oceniti da li neko ima somatsku bolest ili ne. Vise bi to licilo na "gledanje u kristalnu kuglu" nego adekvatan lekarski odgovor. Postoji odredjena verovatnoca da je to samo deo Vase osnovne simptomatologije zbog koje se lecite kod psihijatra. Predlazem Vam da se javite na kontrolu psihijatru koji Vas leci i sa njim porazgovarate o daljem tretmanu i eventualnim daljim pregledima. Po opisu vasih tegoba ima i elemenata hipohondrije, ali to zaista ne mogu sa sigurnoscu da tvrdim.

Opisane tegobe veoma lice na panicni poremecaj sa agorafobijom. Ovaj poremecaj moze cesto biti udruzen sa depresijom, bilo da najpre nastane panicni poremecaj, pa da se kasnije komplikuje pojavom depresije, ili da se najpre javi depresija sa komorbidnim panicnim poremecajem. U svakom slucaju, Maprotilin je lek koji resava i jedno i drugo stanje, tako da terapija nije pogresna, cak i ako se radi o primarnom anksioznom poremecaju. Ako ste ga uzimali godinu dana i ako su se sve tegobe povukle, moze se razmisljati o postepenom ukidanju leka. Ako ste aktuelno stabilni i nemate tegoba duzi vremenski period, ocekuje se da se nakon prestanka uzimanja medikamentozne terapije to dobro stanje nastavi. Sto se tice prognoze, moze se desiti da nikada vise u zivotu nemate ovakve probleme, ali postoji i verovatnoca da se u odredjenim stresnim situacijama u zivotu, ove tegobe ponovo jave. Ne treba strahovati od toga, treba nakon prestanka uzimanja lekova ziveti normalno, a ako se tegobe ikada u zivotu pojave, samo je vazno da se sto pre javite lekaru i ne cekate da se stanje iskomplikuje. Na taj nacin tegobe se mnogo brze resavaju a Vi cete nastaviti nesmetano da funkcionisete. U svakom slucaju, javite se Vasem lekaru i porazgovarajte o daljoj terapiji ili prekidu medikamentozne terapije, obzirom da jedino on moze da Vam sa sigurnoscu odredi da li je vreme za postepenu redukciju i iskljucivanje terapije. Ne radite nista na svoju ruku!

Poštovana,

Obavezno se prvo javite kardiologu/internisti da Vas pogleda i da isključi problem vezan za kardiovaskularni sistem. Ako je sve u redu sa kardiološke strane, a ovaj problem se nastavlja, usložnjava i remeti Vas u svakodnevnom funkcionisanju, javite se psihijatru.

Na osnovu svega sto ste napisali, imam utisak da Vam je samo neophodan odmor i da ste u stanju koje nazivamo Burn out ili sindrom sagorelosti. Uglavnom se javlja kod osoba koje su preopterecene poslom, pogotovu ako se radi o odgovornom poslu, i koje nemaju trenutke odmora i oduska. Uglavnom se to razresava odmorom, kracim bolovanjem a od terapije uglavnom su relaksacione vezbe i eventualno male doze i kratkotrajna primena lekova za smirenje prenadrazenosti Vaseg centralnog nervnog sistema. Medjutim, ovo moze biti i pocetak psihickog poremecaja koji zahteva malo intenzivnije psihijatrijsko lecenje, te je zato zaista neophodno da se javite psihijatru koji ce proceniti o cemu se radi u neposrednom razgovoru i pregledu.

Tegobe koje imate i koje ste opisali mogu biti sastavni deo brojnih psihickih poremecaja ali i neuroloskih. Vase tegobe najvise lice na depresivnost zbog plakanja i nesanice.Veoma vazno je opisati sadrzaj sopstvenih misli, jer su one veoma cesto glavni faktor na osnovu koga razlikujemo oboljenja. Crne misli mogu da budu u smislu da se osecate krivom, da ne vidite bolju buducnost i da nemate perspektivu, ali mogu da budu i u smislu da se plasite za Vas zivot jer Vam preti opasnost ili da cete umreti zbog neizlecive bolesti. Svaki sadrzaj je karakteristican za odredjenu bolest koja se leci na potuno dugaciji nacin od drugih. To sto ne mozete da "razbistrite glavu i da se osvestite", moze da bude i posledica slabe cirkulacije ili spondiloze, ali i drugih neuroloskih poremecaja. Moj savet Vam je da se ponovo javite psihijatru, da mu kazete da dosadasnja terapija nije dala rezultate i da eventualno uradite dopunska ispitivanja poput psiholoskog testiranja, snimanja glave, cirkulacije,kicmenog stuba,opste laboratorije i sl.

Fluvoxamin nije registrovan u Srbiji. Spada u grupu antidepresiva (SSRI) ali se dominantno primenjuje u terapiji opsesivno kompulzivnog poremecaja. Moze pomoci i kod anksiozno depresivnog poremecaja kao i svi SSRI. Kao i svi drugi lekovi, on se ne sme primenjivati kod odredjenih psihickih i somatskih stanja te ga nikako nemojte sami uzimati, odnosno, bez predhodne konsultacije sa lekarom !!!

Patoloski strah od zmija spada u grupu jednostavnih fobija. Moze nastati traumatskim i kognitivnim putem. To znaci, ili da ste Vi licno imali traumatsku situaciju povezanu sa zmijama, ili ste bili prisutni kada je neko drugi imao neprijatnosti, ili ste slusali o opasnostima i tudim losim iskustvima (najcesce povezano sa losim ishodom). Strah od zmija spada u grupu urodjenih strahova, tako da se veoma lako stvaraju i odrzavaju. Lece se psihoterapijom (kognitivno bihejvioralna terapija je terapija izbora za sve fobije, pa i za jednostavnu fobiju). Fobija se najefikasnije resava neposrednim izlaganjem onome sto izaziva strah. Napravi se skala svih situacija koje izazivaju strah i izbagavanje kod Vas, a onda se pocne sa onom koja Vas najmanje plasi - recimo, suocavanje sa slikom zmije. Kad poraste strah, potrebno ga je odredjenim metodama relaksacije redukovati. Da bi ste sve ovo ispravno uradili i resili se ovog neprijatnog stanja, potrazite u Vasem mestu lekara ili psihologa koji radi ovu vrestu psihoterapije.

Lecenje najcesce traje godinu dana. Ako dotadasnja terapija ne pomaze da se tegobe u potpunosti izgube,pozeljno je zameniti lek, ukljuciti pacijenta na psihoterapijski tretman. Iako pijete Ksalol jednom dnevno postoji mogucnost da postanete zavisni ako ga uzimate u duzem vremenskom periodu. Benzodiazepini su odlicni lekovi ali samo za kratkotrajnu, kontrolisanu upotrebu dok drugi lekovi ne razrese problem (osim kod pojedinih pacijenata, dominantno somatskih, gde je neophodno kontinuirano uzimanje ovih lekova sa stalnom izmenom lekova na 3 - 6 meseci).

Psihijatri koji se bave kognitivno bihejvioralnom terapijom se nalaze u svim glavnim psihijatrijskim institucijama u Beogradu. Nisam sigurna sta podrazumevate pod klasicnom psihoterapijom, ali svi psihoterapijski pravci imaju metode za tretman panicnog poremecaja. Kognitivno bihejvioralnom terapijom se bave dominantno psihijatri i (klinicki) psiholozi koji imaju dodatnu edukaciju iz kognitivno bihejvioralne terapije. Kod nas postoje dva pravca - jedan koji se zasniva na Bekovoj kognitivnoj terapiji uz bihejvioralne metode i drugi koji se zasniva na Elisovoj racionalno emotivnoj terapiji (REBT).

Najznacajnija stvar je da covek hoce i ume da kod sebe vidi i definise problem ! Ako ste to uspeli, onda je moguce da se neke stvari u vasem zivotu promene, ukoliko Vi to zelite. Vi sigurno necete biti skroz drugacija osoba, ne mogu se izbrisati negativna dogadjanja iz detinstva, ali mozete da izmenite odredjeno ponasanje, emocionalne reakcije i nacin procene sebe i sveta oko sebe pa i nekih aspekta Vase proslosti, tako da Vam zivot bude prijatniji i manje problematican. Na taj nacin se povecava i otpornost prema buducim stresogenim situacijama u zivotu.