Zaista nisam u mogucnosti da Vam tacno kazem ime lekara koji se u Novom Sadu bavi ovim problemom, ali mislim da cete doci do te informacije ako odete do Klinike za psihijatriju gde ce Vam preporuciti nekog ko se time bavi. Ja radim na Klinici za zastitu mentalnog zdravlja u Nisu, ali sam odsutna tokom sledeca dva meseca iz poslovnih razloga.

Seroxat (Paroxetin) je jedan od najboljih lekova za resavanje anksioznosti i veoma cesto se koristi za tretman svih anksioznih poremecaja. Dugo ga vec dajem pacijentima i u zaista velikom procentu daje pozitivne rezultate. Nisam imala vecih problema osim onih uobicajenih za citavu grupu lekova (SSRI), a to je da su mi se pacijenti u pocetku zalili na blagu mucninu, koja je za par dana prosla. Uglavnom ne dajem odmah celu dozu, vec postepeno povecavam, tako da su i ove tegobe svedene na minimum. Ako se odmah krene sa vecom dozom moze u pocetku da se javi napetost ili eventualno poremecaj sna ako se uzme kasno tokom dana ili uvece. Bilo je i pacijenata koji ga nisu podneli, uglavnom zbog mucnine, ali je to zaista jako mali broj pacijenata i mucnina je prestala odmah nakon prestanka uzimanja leka. Ako Vam je lekar prepisao Seroxat, mislim da je zaista vredno pokusati; jedino sto moze da se desi je da imate blage navedene nezeljene efekte koji prolaze za par dana. U krajnjem slucaju ako je to naglaseno, jednostavno cete u dogovoru sa svojim lekarom prekinuti dalje uzimanje leka i preci na drugu grupu antidepresiva. Naravno, na Vama je da li cete poslusati savet lekara ili ne. Ono sto je cinjenica da je veliki broj pacijenata obolelih od anksioznog poremecaja bez tegoba upravo zahvaljujuci antidepresivima novije genercije koji su im pomogli a ne odmogli u resavanju bolesti.

Veoma je tesko reci koji je period (konkretno) Vama potreban za potpunu stabilizaciju, obzirom da je to indidvidualno i zavisi od mnogih stvari - od samih tegoba, koliko dugo ste bili bez tretmana sa tegobama, od samog leka, od strukture centralnog nervnog sistema, okolinskih faktora itd. Ako imate depresonalizaciju i derealizaciju, mozda ce Vam biti potrebno malo duze da se skroz stabilizujete i eventualno nesto vece doze lekova, ali to nije uvek pravilo. Ako ste usporeniji moze, pored ostalog, da bude od ksanaksa (pogotovu ako se to javilo nakon ukljucenja ovog leka). Slabija koncentracija obicno ide kao deo bolesti. Uvek pokusajte da utvrdite da li su se tegobe za koje sumljate da su od leka javile predhodno ili nakon pocetka uzimanja leka. Ako su bile i ranije, da li su se sa lekom jos vise pogorsale. U svakom slucaju, zavisno od Vaseg aktuelnog stanja, mozda je vec vreme da se polako iskljucuje ksanaks i eventualno poveca antidepresiv, ali je za to neophodno da se javite Vasem psihijatru i da on da konacnu procenu, jer je moj predlog teorijski, a Vama je potrebno da Vas neko uzivo pregleda i nakon toga adekvatno odredi sta dalje sa terapijom.

Treba mi jos dosta podataka da bih bila sigurna u ono sto Vam odgovorim, ali velika je verovatnoca da se radi samo o anksioznom stanju. Medjutim, cak i kad smo 100% sigurni da se radi o psihijatrijskom problemu, UVEK uradimo i dodatna ispitivanja, da bi to i potvrdili. Savetujem Vam da se javite lekaru i uradite eventualno kompletnu analizu krvi (sto je preporucljivo za svakog da jednom godisnje prokontrolise svoje zdravlje, cak i ako nema tegobe) i eventualno internisticki pregled, mada ne ocekujem da ce se ista somatski naci. Svakao treba da potrazite pomoc psihijatra je su tegobe, akosam Vas dobro razumela, toliko izrazene da Vas remete u svakodnevnom zivotu i funkcionisanju i ako se ne zaustavi anksioznost, moze se dodatno komplikovati.

Kod Vas se verovatno radi o opsesivno kompulzivnom poremecaju sa komorbidnim (udruzenim) panicnim poremecajem i socijalnom fobijom, tako da je svakako neophodna medikamentozna terapija. Psihoterapija se takodje moze primeniti, ali u kombinaciji sa medikamentoznom terapijom. Javite se psihijatru sto pre, obzirom da sto duze cekate tegobe ce se dalje usloznjavati i komplikovati. Kao i svaka druga bolest u psihijatriji i vasa je posledica medjuigre bioloskih i okolinskih faktora. Verovatno da imate nekog rodjaka u porodici koji je imao slican poremecaj od koga ste nasledili gensku predispoziciju (sklonost), a verovatno je bilo i nekih nepovoljnih okolinskih dogadjanja koje su olaksale ispoljavanje bolesti. Moze Vam biti bolje, koliko, to zavisi od duzine bolesti, samih tegoba, tj. intenziteta, trajanja, kvaliteta simptoma i nekih drugih faktora. Svakako da ce lecenje doprineti da se znatno bolje osecate u smislu da ce Vam otkloniti ako ne sve, a ono vecinu tegoba koje ste opisali.

Uvek imate kome da se pozalite, psihijatri i psiholozi upravo za to sluze! Ako je samo trenutna kriza, tu Vam moze pomoci i razgovor sa psihologom. Ako se radi Vec o tegobama koje spadaju u delokrug bolesti, onda je bolje da se obratite psihijatru. Obzirom da Vi verovatno niste u mogucnosti da napravite pravilnu razliku da li se radi o bolesti ili ne, najbolje je da se prvo obratite psihijatru, pa ce Vas on uputiti sta dalje treba raditi. U ovakvim slucajevima je jako dobro ako imate dobre prijatelje sa kojima mozete da podelite Vase probleme i da se tako organizujete da malo skrenete misli sa aktuelnih problema.

Generalno, lekovi se tokom trudnoce ne uzimaju. Ovo pravilo je pogotovu vazno u prvih tri meseca trudnoce. Postoji odredjeni broj lekova koji se smeju uzimati jedino uz odobrenje lekara, ali samo u slucaju ako postoji opasnost po zdravlje i zivot majke ili deteta. Postoje lekovi koji u visokom procentu izazivaju anomalije kod deteta, kada se savetuje prekid trudnoce. Medjutim, ako je trudnoca iznesena, moze se desiti da lek nije imao negativno dejstvo na plod, ili se eventualno negativno dejstvo leka moze videti odmah po rodjenju ili kasnije. Ono sto takodje morate znati, da lek ne mora ZASIGURNO da dovede do odredjenih poremecaja iako ima potencijal za to, tako da ne treba brinuti unapred. Ako uocite neka odstupanja od normalnog razvoja, javite se sto pre lekaru.

Hvala Kao prvo, trihotilomanija nije 'losa navika" vec bolest, tako da najcesce treba pomoc lekara, psihijatra. Da bih Vam dala adekvatan savet kako da prevazidjete bolest,potrebni su mi jos mnogi podaci o Vasoj bolesti. Medjutim, sustina je da se morate uzdrzati od daljeg cupanja dlacica. Uglavnom postoje par mesta sa koga se cupaju dlacice, ali to nije uvek pravilo. Ako je tako pocnite da se odupirete potrebi da iscupate dlacicu sa onog mesta gde Vam to predstavlja najmanji problem (odnosno, izazove najmanju napetost ako odbijete da dlaku izcupate). Traba da znate da je u pocetku najteze, ali ako izdrzite taj deo i ne podlegnete impusu da izcupate dlaku, u daljem toku bi trebalo da bude sve lakse i lakse. Napetost ce biti sve manja i manja i trajace sve krace. Takodje treba da znate da ako par dana uspete da ne cupate dlake, a onda to ponovo uradite, kao u igri "Ne ljuti se covece" bivate izbaceni iz dalje "igre" i vracate se na pocetak, na startnu poziciju. Postoje jos mnoge druge stvari koje treba uciniti, ali je tesko u odgovoru opisati citavu metodu i principe. Ako ne uspete na ovaj nacin sami, ili ako je vasa napetost nakon sto ste se uzdrzali da izcupate dlaku prevelika tako da niste u mogucnosti da izdrzite, tada je potrebna pomoc lekova psihijatra.

Da, dobro ste zakljucili, kod Vas se najverovatnije radi o socijalnoj fobiji koja se povremeno dalje komplikuje drugim oblicima anksioznosti i depresivnosti. Neophodan Vam je tretman koji Vam moze dosta pomoci. Obzirom na duzinu bolesti i vec prisutno usloznjavanje, najverovatnije ce biti potreban medikamentozni tretman i naravno ako zelite i psihoterapija. Ksalol Vam ne moze pomoci u resavanju socijalne fobije, tu se uglavnom preporucuju antidepresivi. Ono sto jos treba da uradite je da ako Vam se ne svidja stav i nacin na koji Vas je psihijatar primio, saslusai i pregledao, imate puno pravo da potrazite misljenje nekog drugog psihijatra i to bez grize savesti i velikog razmisljanja. Radi se o Vasem zdravlju ! Rengensko snimanje ne moze da dovede do promena i lecenja Vasih tegoba.

Imate tezi i laksi nacin odvikavanja od duvana. Najtezi je da jednostavno prekinete sa daljim pusenjem i izdrzite neprijatne tegobe koje slede. Da li ce to uticati na pogorsanje osnovne bolesti odgovor je - moze, ali i ne mora. Najprihvatljiviji za vecinu pusaca je da se postepeno smanjuje broj cigareta, ali je on i najmanje efikasan i postoji visok stepen odustajanja. Ono sto bi za Vas mozda bilo najbolje je da se javite lekarima - psihijatrima koji se time bave i da uz pomoc posebnog leka ili flastera, uz dodatnu edukaciju i terapiju, razresite svoj problem na efikasan, sigurniji i manje "bolan" nacin.