Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

Postovana.Ima 27 god.Od fizickih simptoma ima :nedostatak vazduha(vise osecaj neke nelagoda u donjem delu grudnog kosa vise sa leve stane),aritmije,podocnjake,malaksalost uglavnom samo nogu,bolovi u donjem delu stomaka(ne toliko cesto),poigravanje ocnog kapka.Od psickih :jake nervoze i stalno uverenje da bolujem od neke bolesti.Od analiza uradio :ekg,ultrazvuk stomaka,analiza krvi i mokraca i pulmoloski pregled.Sve uredu sem sto su mi nasli da sam alergican na da sam alergican na prasinu,grinrj,polen.E sad ono sto me najvise zanima.U zadnje vreme posle nocnih izlazaka i konzumacije alkohola i cigareta (ne u nekim preterano velikim kolicinama),ja se jako tesko oporavljam cinimi ise da mi "mamurluk" traje mngo duze i mnogo gore.A cigarete koje sam konzumirao do sada do desetak. kom na dan,sad su mi postale odbojne(kao da mi se vise netraze),zapalim cigaretu samo petkom np. a posle mi se cini da se sedam dana oporavljam od njih.Zanima zasto coveku koji je pusac odjrdnom prestan!
u da se traze cigarete i koji su moguci uzroci tome(fizicki i psihicki).Hvala unapred.

Postovanje.Imam 22 godine, student sam.Rodjen sam u Mostaru, od oca alkoholicara i majke doktora.Kao dete, iz prica bliznje familije(baka,deka), saznao sam da sam prisustvovao nemilim scenama fizickog zlostavljanja, sada pokojnog, oca nad majkom.Kako sam nacuo, procitao i sopstvenom mogucnoscu shvatanja izbistrio, interesuje me koliko je, i ukoliko jeste u kojoj meri, izprojektovano prvobitno secanje na oca, rdjavog il' valjanog, na percepciju boga i stvari koje se ticu pojma savesti i NAD JA domena?..hipohondor sam..odrastao uz bezosecajnog ocuha..emotivan..cini mi se da imam krizu identiteta..pored koje, ili uz koju, bolove u ledjima(sakralnom delu), u abdomenu, aritmije i anksioznost po definiciji..no, moj glavni akcenat je na gore postavljenom pitanju a sve ostalo je cisto kako bih, kol'ko je to ovim putem moguce, iole predocio sklop mojih okolnosti koje su, cini mi se, dovele do toga da ja danas, sa 22 godine, ocajavam i vreme provodim u camotinji bez ijednog pravog(ako!
uopste postoje pravi?) elementa za takvo sto, sto je greh samo po sebi...(namerno belezim sled misli koji je inace takav, te je pitanje sad upotpunjeno...)HVALA!

Postovana Profesorice! NADAM SE DA CETE MI SKORO ODGOVORITI! STVAR JE VEC HITNA! Vec sam Vam pisao, ali nisam dobio odgovor na drugo pismo. Na prvo jesam i poslusao sam Vas, sto se tice citanja clanka o alkoholizmu, itd. Da Vas podsetim, radi se o mom ocu. On je 1949. godiste i postao je problematican, otkada je ostao bez posla i kuci. Jako je mrsav, (mada u licu malo bolje izgleda, bar po nama) svojevremeno je i dosta pio. Otrpilike od proslog maja nema pristup alkoholu i od tada je nepodnosljiv. Trazi cigare od slucajnih prolaznika, nece nista da radi, samo hoce da jede, pije i pusi cigarete. Celoj porodici kida zivce i bukvalno nam unistava zdravlje. Vodili smo ga na razne preglede i fizicki je potpuno zdrav. Jos je ostao CT pregled i irigografija. Neki poznanici su spomenuli da ne bi bilo lose da mu se proveri i stitna zlezda. Ipak, najveci problem je psihicke prirode. Stalno je nemiran, anaksiozan, dosadan, prati mamu u stopu i ne da joj mira. Stalno nesto trazi, uglavnom cigare i da jede. Uopste nije uvidjajan prema drugima, jednom recju, ne ponasa se kao normalan covek. Ono sta radi, sce zbrza i uglavnom uradi lose i napravi stetu. Kada mu nezto kazemo da ne radi, on ce kao za inat uraditi suprotno, kao malo dete. Inace, nebitnih stvari se seca odlicno i bez problema (tipa resavanje ukrstenica, kvizovi, i slicno). Kada je ostao kuci niko ga nije terao da trazi posao, samo da oko kuce uradi osnovno, a toga nema puno. Ponekad nas i vredja, kad je takve volje. Sta Vi mislite? Vi pretpostavljate da je alkoholizam. Kako ga leciti i gde ga leciti (mi smo u Temerinu, blizu Novog Sada)? Moze li kucno lecenje, ali da nas ne ubija u zivce i zdravlje? Uzima Bilobil kapsule (KRKA), B komplex vitamine (KRKA) i biljne lekove za smirenje (kantarion) (TG FARM). Ali to su sve biljni preparati. Hvala Vam unapred na pomoci! Pozdrav!

Poštovani, molim Vas da mi pomognete vezano za depresiju, imam strašnu depresiju, jednostavno osjecam se strasno lose, neraspolozeno za zivot, ne vidim smisao itd., obicno je najizrazenija ujutro kad ustanem. Prije nekoliko godina sam imao problema za panicnim poremecajem i opsesivnim poremecajem, imao sam strah iz izlaska medju mase i imao sam strašne opsesivne misli itd. isao sam neuropsihijatru i lijecio se terapijom prvo seroxat, pa zoloft, i na kraju kad se poboljsalo stanje uzimao sam Anafranil(klomipramin). Više nakon toga nisam imao strah od masa niti opsesivne sulude misli. Medjutim, nakon evo dvije godine imam jake depresije,pogodi me svaka sitnica i dovodi do kriticnog stanja,primjetio sam da kada imam problem nekakav strasno sam pesimista i kad se sve dobro zavrsi opet sebi nadjem drugi problem, kao da sam sebi uvijek iskopavam probleme koje me tjeraju na "dno". Naj vise sam "pao" kada sam nedavno imao zdravstveni problem, a uskoro se trebam vjencat i vjerovatno ce biti problema oko plodnosti, isao sam ljekarima i rekli su da je sve ok al mene opsjedaju misli da ce biti najgore,itd, itd...... Imam posao,djevojku,dobre prijatelje itd, drustven sam,... ali opet sam u katastrofalnom stanju. Smatram da se ne mogu sam izboriti sa ovim i da mi treba terapijska pomoć. Pokusavam sam rijesiti problem,već dugo uzimam Lexilium,koji me privremeno smiri ali vjerovatno sam i o njemu postao ovisan. Molim Vas da me uputite sta da radim, nema sanse da idem kod ljekara u mom gradu jer je sredina takva da bi me odmah proglasili ludjakom kada bi me neko vidio kod psihijatra. Ostalo mi je od prosle terapije nekoliko kutija lijeka Anafranil(klomipramin)25mg. Mozete li mi reci dali je taj lijek "dobar izbor" i dali mogu samoinicijativno poceti ga uzimati, Vjerovatno ce odgovor biti da se ipak obratim lijecniku ali ako moze malo savjeta kako da sam sebi pomognem Unaprije zahvalan,

Pozdrav! Imam jedan problem za koji mislim da je psihicke prirode, zapravo sigurna sam. Imam 27 godina i nekoliko puta mi se desavalo da kad sam pod psihickom presijom dobijem nesnosan bol u ledjima duz kicmenog stuba. Postepeno se pojacava, da na kraju ne mogu ni da hodam od bola, niti da sedim. kao da je grcenje misica. Lezanje na ledjima pomogne malo, dovoljno da mogu da hodam jos 10ak minuta, pa opet da legnem. Ova psih.tenzija je skoro nesvesna, ja se u tom trenutku osecam u glavi dobro, nisam neraspolozena, (naprotiv), ali sam u nekom iscekivanju, zurbi ili sta vec... Koji bih lek mogla da uzmem u slucaju da mi se ovo ponovo desi? Plasim se da bi moglo da mi se desi dok sam na putovanju po Aziji, posto putujem sama na mesec dana i sve od mene zavisi... Hvala puno!