Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

Kada se coveku javi strah, uglavnom nije bez sadrzaja. Uvek postoji procena da Vam preti neka opasnost koja ne mora da bude u smislu zivotne ugrozenosti (recimo, kod socijalne fobije je strah od tudje negativne procene i socijalnih posledica - odbacivanja, ismejavanja,omalovazavanja i sl). Ono sto je bitno da se odredi je od cega vas je strah kada ostanete sami - da li je to osecaj da vam preti opasnost od ljudi koji zele da vam naude, ili smatrate da ce Vam se nesto strasno desiti na zdravstvenom planu i da nece biti nikog da Vam pomogne i sl. Od toga o kakvim se strahovima radi, zavisi i dalje lecenje. Obzirom da to dugo traje i da je pocelo da Vam komplikuje zivot, potrebno je da se ipak javite lekaru - psihijatru, radi detaljne procene i utvrdjivanja dijagnoze. Niko bas nije voljan da pije lekove, ali nismo u mogucnosti da lecimo odredjena stanja na drugaciji nacin. Ako se lekovi daju na propisan nacin i pacijent bude pod kontrolom lekara, lekovi bi trebalo da Vam odagnaju tegobe. Lekovi za smirenje poput benzedina, apaurina, diazepama, bromazepama, traneksa, lorema i lorazepama su izuzetno dobri lekovi ako se koriste kako je medicinski propisano. Tada se nece razviti zavisnost. Ali ako ih uzimate dugo, ako stalno podizete dozu, ako ne konsultujete lekara nego se sami "lecite", e onda uglavnom nastaju problemi zavisnosti koje je kasnije tesko resiti. Ako niste skloni poslednjem, onda se nemate cega plasiti.

Subjektivni dozivljaj nedostatka vazduha, uzdisanje, pritisak u grudima, duboko disanje ili brzo i plitko, se veoma cesto javljaju kao simptomi pojedinih psihickih poremecaja. Najkarakteristicniji su za panicni poremecaj, za stanja pracena anksioznoscu ali mogu da budu prisutni i u sklopu somatizacionih poremecaja. Vasa spirometrija nije bas najbolja i ako niste uradili dodatna ispitivanja koja bi potvrdila tezu da je to psihogeno, potrebno je da to uradite i eventualno ponovite spirometriju. U svakom slucaju, javite se i psihijatru koji ce od Vas zatraziti mnogobrojne dodatne odgovore i opise tegoba sto ce mu pomoci da adekvatno proceni o cemu se radi. U vasem pismu ima elemenata i za psihogeno i za somatsko.

Poštovani,

Najpre se javite endokrinologu da proceni da li ne postoji neko oboljenje, što verovatno nije slučaj ako se znojenje javlja samo u odredjenim situacijama. Ukoliko je sve u redu javite se psihijatru da proceni da li ima elemenata za psihijatrijsku bolest i da li je treba, i kako lečiti.

Neuroza je pojam pod kojim podrazumevamo veci broj oboljenja, a svako od njih ima svoju klinicku sliku, drugaciji tok i trajanje. Cak i da se radi o istoj bolesti, kod nekog moze da traje par meseci, kod drugog par godina a kod nekog moze da predje u hronicni oblik i da traje sa vecim ili manjim varijacijama do kraja zivota. Obzirom da ste mi spomenuli samo par tegoba, nisam u mogucnosti da vam kazem da li je kod Vas u pitanju opsesivno kompulzivni poremecaj. Od ove komunikacije sa psihijatrom ocekuje dominantno pojasnjavanje nekih termina ili podatke o nekoj bolesti koja je vec dijagnostikovana. Klonite se postavljanja dijagnoza putem interneta jer postoji OGROMNA VEROVATNOCA da se ne radi o dobrim procenama obzirom da je za to potreban pregled i razgovor uzivo sa pacijentom koji uglavnom traje izmedju 30-60 min. U komplikovanijim slucajevima je potrebno i duze uz dopunska ispitivanja. Jos nesto. Napisali ste da od januara uzimate terapiju, ali i ne i koje godine. Iskreno se nadam da je to januar 2008. Ako je drugacije, porazgovarajte sa Vasim psihijatrom o iskljucenju anksiolitika. Ako se radi o opsesivno kompulzivnom poremecaju, od Amizola bolje deluju lekovi iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina i pored njih Anafranil. Iako se stalno pominje psihoterapija, najveci procenat pacijenata se ipak leci lekovima, tako da cinjenica da nemate u okolini psihoterapeuta ne bi trebalo da ima posebno negativan efekat na Vase lecenje ukoliko se primeni adekvatna medikamentozna terapija.

Nisam sigurna kako da Vam odgovorima na ovo pitanje, ali, da je moglo za tih par godina spontano da prodje - vec bi proslo. Moze da prodje ali sa tacno odredjenim promenama, a ne sa bilo kojim, sto nas ponovo vraca na potrebu strucne pomoci psihoterapeuta koji ce Vam objasniti koje promene su korisne i kako cete ih sprovesti. Ako odete do psihijatra (sto licno mislim da Vam je potrebno radi procene Vaseg stanja) i ako se radi o anksioznosti i socijalnoj fobiji, onda je moguce to razresiti na tri nacina - samo lekovima, samo psihoterapijom, kombinovano lekovima i psihoterapijom. U tom slucaju je indikovana bihejvioralno kognitivna psihoterapija. Na lekaru/psihijatru je da proceni Vase stanje i da Vam kaze koja ili koje su od ove tri terapijske medote za Vas najbolje, da Vam objasni njihove prednosti i mane, a da Vi, ukoliko ima mesta za izbor, odlucite sta smatrate da bi Vam najvise prijalo. Nemojte da izbegavate lekove ako su potrebni, oni su tu da pomognu i da Vam smanje patnju.