Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

Psihijatar / psihoterapeut

Telefon za zakazivanje
063/687-447

Telefon za zakazivanje

063/687-447
Prof. dr sci. med. Olivera Žikić, Psihijatar / psihoterapeut

Telefon za zakazivanje

063/687-447

Raspored rada doktora

Najraniji datum : 26.11.2024.
Prikaži kalendar >

Oblasti medicine

  • Psihijatrija

Specijalizacija

  • Psihijatrija

Ustanove u kojima radi

Grad

  • Niš

Jezici

  • Srpski
Pitajte doktora
Odgovori doktora

O doktoru

Prof. dr Olivera Žikić je specijalista psihijatrije i psihoterapeut. Svoje profesionalno radno iskustvo stekla je radom u privatnoj i državnoj praksi u Nišu.
Uže oblasti interesovanja prof. dr Žikić su:

Prof. dr Žikić Ima zvanje kognitivno bihejvioralnog psihoterapeuta. Jedan je od osnivača Srpskog udruženja kognitivno bihejvioralnih terapeuta, ujedno je i edukator i supervizor u okviru edukacije ove asocijacije.
Autor je preko 70 naučnih publikacija, redovno se usavršava na seminarima i kongresima u zemlji i inostranstvu.
Pregled kod prof. dr Olivere Žikić možete zakazati putem sajta Stetoskop.info ili pozivom na 063/687-447.

Obrazovanje:

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu od 1983 do 1989

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu od 1993 do 1998

Specijalizacija iz psihijatrije.

Radno iskustvo:

Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja, Niš

Šef odseka za neuroze.

Katedra za psihijatriju, Medicinski fakultet u Nišu

Profesor.

Zavod za mentalno zdravlje Kliničkog centra Niš

Psihijatar.

Članstvo:

Srpsko udruženje kognitivno bihejvioralnih terapeuta

Jedan od osnivača.

Evropska asocijacija bihejvioralno kognitivnih terapeuta

Član glavnog odbora.

Svetska asocijasija psihijatara

Član.

Raspored rada doktora


Cenovnik usluga


Naziv usluge RSD
Prvi pregled psihijatra
6,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.
Kontrolni psihijatrijski pregled
5,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Realni i nerealni strahovi

Realni i nerealni strahovi

Glavna karakteristika psihijatrijskih poremećaja je prisustv...
Fitnes vežbačice psihički zdravije i otpornije prema stresu

Fitnes vežbačice psihički zdravije i otpornije prema stresu

Kako stići do psihičkog zdravlja? Problemi sa spavanjem? Jed...
(kako) Mislim - Dakle (tako) Postojim

(kako) Mislim - Dakle (tako) Postojim

Kognitivna terapija predstavlja psihoterapijsku metodu koja...
Kognitivno bihejvioralna terapija

Kognitivno bihejvioralna terapija

Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) predstavlja pragmati...

Postavite pitanje

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Broj odgovorenih pitanja: 192

  1. Pogledajte celo pitanje: #4644

    Kako smanjiti mentalni stres, depresiju? Koje metode trebamo koristi da bismo smanjili stres,depresiju? Ponekad pre ispita ili prezentacije pred profesorima nekontrolirano osetim stres ili tremu, koje je najbolje resenje da smanjimo ove pojave?

    Odgovoreno: 25. 04. 2008.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Stres i depresija su dva razlicita stanja i imaju drugacije necine tretmana. Meni se ipak cini da vi nemate problema sa depresijom  i klasicnim stresom, vec da vise imate problem sa tremom i eventualno socijalnim strahovima. Medjutim, to sto imate tremu pre ispita ili prezentacije, ne mora uvek da bude bolesno stanje. Smatra se da ima elemente socijalne fobije ili socijalne anksioznosti jedino ako je trema toliko izrazena da vas onemogucava da funkcionisete (recimo da zbog toga izbegavate da izdjete na ispit, ili je toliko intenzivna da "zablokirate" tokom odgovaranja ili prezentacije). Ukoliko  je samo trema bez vecih posledica na izvodjenje to onda moze da bude i pozitivno jer vas usresredjuje na ono sto treba da odradite. U svakom slucaju ako vam smeta za pocetak procitajte vezbe disanja i relaksacije  koje su date na nasem sajtu ( http://www.stetoskop.info/psihologija-danas/vestina-relaksacije-u-borbi-protiv-stresa.html). Vezba dubokog disanja moze da pomogne u takvim situacijama, ali je predhodno jedno vreme vezbajte kuci da bi mogli da je ispravno primenite kada vam zatreba. Ako vidite da je to ipak veci problem koji se ovim metodama ne moze resiti, javite se psihijatru jer se mozda radi o socijalnoj anksioznosti ili fobiji.

  1. Pogledajte celo pitanje: #4643

    Postovana Dr Zikic, moja majka vec vise od 20 godina boluje od neuroze sa povremenim blagim depresivnim simptomima. U poslednjih nekoliko godina bolest se pojacala u smislu pojave strahova, vrtoglavice i bolova u skoro svim organima. Prilikom kontrola kod lekara ne postoje realni rezultati za ove bolove u organima vec je dijagnoza neuroza. Pije lekove lorazepam 2.5mg a demetrin je ukljucen od pre 1 meseca zbog pojave strahova zbog kojiih je i pala u nesvest.Ona je inace 60-to godiste. Molim Vas dali mi mozete dati neko uputstvo kako mogu da joj pomognem ili da mi preporucite neku ustanovu gde mogu da je odvedem da joj pomognu? Najvise se plasim da ova bolest ne dobije neki tezi oblik kao sto je depresija.
    Unapred zahvalan, spostovanjem Danijel S.

    Odgovoreno: 25. 04. 2008.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Najpre, depresija ne mora da bude teska psihicka bolest. Postoje mnogi oblici depresija a samo neki su hronicni. Pa cak i tada se moze naci terapija koja se mora uzimati stalno ali je u stanju da otkloni ili  smanji simptome bolesti. Znacajan broj osoba ima tz. rekurentnu depresiju, odnosno faze/epizode depresije izmedju kojih se sasvim dobro oseca. Takodje, moze da se desi da osoba ima samo jednu epizodu i da se bolest nikada vise ne vrati. Sto se tice dijagnoze "neuroza" to mi mnogo ne govori o cemu se tacno radi kod vase majke, s obzirom na to da postoje mnoge vrste neuroza. Nadam se da vasa majka ne pije svih 20 godina navedene lekove za smirenje, jer bi to moglo da znaci da su neki novi simptomi zapravo znak zavisnosti. Nisam u mogucnosti da vam kazem gde da odvedete majku jer mi niste napisali gde zivite. U svakom slucaju, u svakom vecem gradu (Beograd, Nis, Novi Sad, Kragujevac) imate Klinicki centar i Kliniku za psihijatriju gde mogu da urade detaljnu psihijatrijsku pretragu i da vam preciznije kazu o cemu se radi i sta dalje.

  1. Pogledajte celo pitanje: #4642

    postovana doktorice neznam da li je ovo pitanje za vasu oblast. isao sam ranije kod psihoterapeuta pa mi je mnogo pomoglo i mislim da mozete i vi da mi pomognete imam puno problema u zivotu ali cu vam nakratko objasniti na koje vi mozete da me posavetujete .ima 4 meseca da sam ostao seksualni invalid da nemogu vise nikad imati seksualni odnos i mnogo sam zabrinut ne zbog toga nego sto ne mogu nikad imati biolosku decu mnogo razmisljam za buducnost mislim kako cu ostati neozenjen kako ce da mi bude kad ostarim kako cu ziveti sam zaista i nece da se uda nijedna za mene jer nemogu snjom imati biolosku decu sad mi je palo na pamet da usvojim neko dete bez roditelja da zivim sa detetom ali mi je mnogo nezgodno obavestiti roditeljima da hocu da usvojim dete neznam poslje kako ce da reaguju na mene recite mi kako da priviknem roditelje da se sporazumemo da pristanu da usvojim dete recite mi da li ceda bude neki preokret ako zivim sa detetom mislim da cu biti jedini slucaj koji je !
    usvojio dete recite mi sta znaci biti staratelj nad usvojenim detetom hvala vam unapred

    Odgovoreno: 25. 04. 2008.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Imam utisak da niste iscrpli sva moguca druga resenja vaseg problema, mada i ovo vase resenje nije lose. Jedino nisam sigurna da mozete da usvojite dete, mislim da mozete jedino da im budete staratelj. Medjtuim, mozda bi trebali da razmislite i o tome da li sebe mozete da vidite u partnerskom odnosu ili braku sa zenom koja vec ima dece i kojoj nije dalje do radjanja. Postoje i zene koje nisu u mogucnosti da radjaju, tako da verujem da im vas problem ne bi smetao. Postoje i zene koje ne zele decu ili kojima jednostavno to nije toliko vazno. Ono sto zelim da kazem, da postoje zene kojima nije problem to sto niste u mogucnosti da imate decu sa njima. Isto vazi i za intimne odnose. Prema tome, shvatam vas problem, ali nisam sigurna da je tako neresiv kako ga vi u ovom trenutku vidite. Ako se odlucite za vase resenje problema, ne vidim razloga zasto vasi roditelji ne bi prihvatili bilo sta sto bi vas usrecilo i resilo problem. Uostalom ako ste punoletni, nije vam potrebna dozvola roditelja da vas zivot usmerite u pravcu za koji vi procenite da je najbolji i koji ce vas uciniti srecnijim.

  1. Pogledajte celo pitanje: #4641

    Draga doktorice,

    Imam 34 godine, a svi moji problemi poceli su 2000 godine, kad mi je na rukama umro otac, koji je bio stub i oslonac kuce i moja velika podrška. Mislim da sam tu noc doživjela šok i tada se nešto sa mnom desilo. Do tada sam bila štićena, a tada postajem glava porodice, pored starijeg brat i majke(ja ih izdržavam, radim 20 sati dnevno), koji mi nisu posle tog dogadjaja pružili pravu pomoć. Puno sam patila i kad već nisam mogla da se izborim sama pošla sam kod psihijatra. Ona mi je tada rekla da ne brinem , biće sve ok, da sam osjetljiva previše i da se strpim. Medjutim, kako sam ja sve više padala u bedaka ona mi je uključila pola tablete seroxata, i to sam pila nepunih godinu dana. Ostavljam seroxat, i posle 6 mjeseci, sad u još gorem stanju vraćam se kod doktorice, koja je i sama bila iznenadjena. Anksioznost, panicni
    poremecaj, blaga depresija, ona kaze i ja opet pocinjem po pola tablete seroxata, 2 god, do februara ove godine, kad prelazim na pola tablete svaki drugi dan. Skroz sam zbunjena, i dalje se ne osjecam kao prije 2000 godine,plašim se da ću se stalno vraćati seroxatu, i da necu moci ni djecu da imam, i jos milion nekih strahova, kao da od one mene stare ništa nije ostalo i da se nikad necu vratiti. Doktorica je nepristupačna i jako skupa(25eura sat vremena). Sta Vi mislite, kako dalje, kakva terapija,lijeci li se ovo, ili ce samo napredovati, ne znam, recite mi bilo sta.

    Unaprijed zahvalna

    Odgovoreno: 25. 04. 2008.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Tesko je odgovoriti na ovo vase pitanje, zato sto nemam potpunu sliku o vasim tegobama. Ako se radi o anksioznom poremecaju ili depresiji (ili i jednom i drugom poremecaju) postoji mogucnost da je razlog tome sto se svi simptomi nisu povukli veoma mala doza Seroxata. Njegova terapijska doza je 20 mg. Medjutim, mozda postoji neki razlog zbog koga vam doktorica nije povecala dozu, tako da ipak morate da porazgovarate s njom o tome. Ako se radi o anksioznosti i depresivnosti te tegobe se u najvecem procentu slucajeva lece. To znaci da mozete da budete bez lekova i da rodite dete, jer su mnoge zene pre vas imale isti problem i postale majke.  Postoji mogucnost i da se tegobe i nakon kompletnog povlacenja ponovo jave, ali je tada potrebno da se sto pre javite lekaru i zaustavite dalje nepredovanje tegoba. Takodje, morate malo da povedete racuna i o naporu koji ulazete, jer preveliki stres i zahtevi mogu osobu da dovedu do psihickih kriza.

  1. Pogledajte celo pitanje: #4639

    Poštovana,
    Imam 24 godina i po struci sam inženjer tehnologije. U poslednje vreme osećam da sam malo nervozniji i uveče nekada probudim se uz otežano disanje. Na studijama i školi bio sam odličan i sumnjama da je to depresija zbog toga što nemogu da pronađem lako posao, inače samo otac radi u porodici. Dali možete da mi kažete kako da smanjim depresiju ako je moguće.
    U napred hvala.

    Odgovoreno: 25. 04. 2008.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      To sto ste malo nervozni i ponekad se probudite iz sna i otezano disete, nisu tipicni simptomi depresije. Depresivne osobe su tuzne, neraspolozene, nisu u mogucnosti da se raduju i osete zadovoljstvo kao ranije, osecaju se umorno i iscrpljeno. Pored toga, imaju problema sa snom, apetitom, snizena im je volja, cesto osecaju krivicu, bezpomocnost i beznadeznost, nekima se vise ne zivi. Vi od toga niste nista opisali, tako da nisam sigurna da se kod vas radi o depresiji. Ako ste napeti mozete da vezbate i primenite vezbe disanja i relaksaciju (uputstva o ovim vezbama mozete naci na nasem sajtu u tekstu o progresivnoj misiscnoj relaksaciji http://www.stetoskop.info/psihologija-danas/vestina-relaksacije-u-borbi-protiv-stresa.html). Svaki problem koji duze traje moze da dovede do nekih izmena u psihickom stanju poput napetosti, loseg sna, napada straha i sl. Svakako da zabrinutost oko nalazenja posla moze, ali i ne mora da bude jedna od situacija koja kod coveka moze da dovede do pojave simptoma stresa. U slucaju da vam se stanje pogorsa (a mozda i pre toga) treba da se javite lekaru opste prakse ili eventualno psihijatru, da procene da li vam je potrban ili ne tretman.

Prikazano 16-20 od ukupno 192 pitanja




Zakažite pregled kod Prof. dr sci. med. Olivera Žikić