Svesna sam svog problema tj. bolesti cupanja dlaka.Svesna sam da to radim
kada sam napeta, nervozna, i ne mogu da se kontrolisem. Za razliku od pre
u velikoj meri sam to smanjila ali jos mi je ostala navika. To traje vec
duzi niz godina, sada mi je dvadest a od toga je vec proslo sigurno sest,
sedam. Ne mogu da se setim nekog stresnog dogadjaja jer u svom detinjstvu
ih stvarno nisam imala kao ni sada. Mislila sam da je to nesto poput
grickanja noktiju ili vec neceg sl. sto deca rade u tom razdoblju pa ih
prodje ali mene nije nikad u potpunosti. Posavetujte me kako da se izlecim
i reci te mi kuda ova bolest vodi.
Hvala
Kao prvo, trihotilomanija nije 'losa navika" vec bolest, tako da najcesce treba pomoc lekara, psihijatra. Da bih Vam dala adekvatan savet kako da prevazidjete bolest,potrebni su mi jos mnogi podaci o Vasoj bolesti. Medjutim, sustina je da se morate uzdrzati od daljeg cupanja dlacica. Uglavnom postoje par mesta sa koga se cupaju dlacice, ali to nije uvek pravilo. Ako je tako pocnite da se odupirete potrebi da iscupate dlacicu sa onog mesta gde Vam to predstavlja najmanji problem (odnosno, izazove najmanju napetost ako odbijete da dlaku izcupate). Traba da znate da je u pocetku najteze, ali ako izdrzite taj deo i ne podlegnete impusu da izcupate dlaku, u daljem toku bi trebalo da bude sve lakse i lakse. Napetost ce biti sve manja i manja i trajace sve krace. Takodje treba da znate da ako par dana uspete da ne cupate dlake, a onda to ponovo uradite, kao u igri "Ne ljuti se covece" bivate izbaceni iz dalje "igre" i vracate se na pocetak, na startnu poziciju. Postoje jos mnoge druge stvari koje treba uciniti, ali je tesko u odgovoru opisati citavu metodu i principe. Ako ne uspete na ovaj nacin sami, ili ako je vasa napetost nakon sto ste se uzdrzali da izcupate dlaku prevelika tako da niste u mogucnosti da izdrzite, tada je potrebna pomoc lekova psihijatra.
Pitanje broj: #3594
Svesna sam svog problema tj. bolesti cupanja dlaka.Svesna sam da to radim kada sam napeta, nervozna, i ne mogu da se kontrolisem. Za razliku od pre u velikoj meri sam to smanjila ali jos mi je ostala navika. To traje vec duzi niz godina, sada mi je dvadest a od toga je vec proslo sigurno sest, sedam. Ne mogu da se setim nekog stresnog dogadjaja jer u svom detinjstvu ih stvarno nisam imala kao ni sada. Mislila sam da je to nesto poput grickanja noktiju ili vec neceg sl. sto deca rade u tom razdoblju pa ih prodje ali mene nije nikad u potpunosti. Posavetujte me kako da se izlecim i reci te mi kuda ova bolest vodi.
Odgovoreno: 06. 03. 2008.Hvala Kao prvo, trihotilomanija nije 'losa navika" vec bolest, tako da najcesce treba pomoc lekara, psihijatra. Da bih Vam dala adekvatan savet kako da prevazidjete bolest,potrebni su mi jos mnogi podaci o Vasoj bolesti. Medjutim, sustina je da se morate uzdrzati od daljeg cupanja dlacica. Uglavnom postoje par mesta sa koga se cupaju dlacice, ali to nije uvek pravilo. Ako je tako pocnite da se odupirete potrebi da iscupate dlacicu sa onog mesta gde Vam to predstavlja najmanji problem (odnosno, izazove najmanju napetost ako odbijete da dlaku izcupate). Traba da znate da je u pocetku najteze, ali ako izdrzite taj deo i ne podlegnete impusu da izcupate dlaku, u daljem toku bi trebalo da bude sve lakse i lakse. Napetost ce biti sve manja i manja i trajace sve krace. Takodje treba da znate da ako par dana uspete da ne cupate dlake, a onda to ponovo uradite, kao u igri "Ne ljuti se covece" bivate izbaceni iz dalje "igre" i vracate se na pocetak, na startnu poziciju. Postoje jos mnoge druge stvari koje treba uciniti, ali je tesko u odgovoru opisati citavu metodu i principe. Ako ne uspete na ovaj nacin sami, ili ako je vasa napetost nakon sto ste se uzdrzali da izcupate dlaku prevelika tako da niste u mogucnosti da izdrzite, tada je potrebna pomoc lekova psihijatra.
Pregledajte odgovore po oblastima