Poštovana,

Promene raspoloženja, vrlo često po tipu depresije, česta su pojava nakon infarkta miokarda. Postoji mogućnost da se zbog toga moraju propisati antidepresivi. U dužim praćenjima, u više studija, se pokazalo da uvođenje antidepresiva nakon infarkta miokarda povoljno deluje i na opšte psihičko stanje, ali i na stanje kardiovaskularnog sistema. Lekar mora odrediti lek, uz napomenu da ima antidepresiva koji mogu da se bezbedno koriste sa antiagregacionim lekovima.
O preparatima na biljnoj bazi nema tako pouzdanih podataka.

Pozdrav

Poštovana,

Bilo bi dobro da se detaljnije ispita koji problemi spavanja postoje i da se utvrdi da li je, i kako, potrebno intervenisati.
Nije preporučljivo da duže uzimate lekove tipa Bensedina, Leksilijuma i slično, jer se spavanje može dodatno pogoršati. Postoje druge metode i o tome treba pitati stručnjake.
Možete se obratiti doktoru Pejović, na klinici za psihijatriju KCS u Beogradu, uz uput i zakazivanje pregleda.

Pozdrav

Poštovana,

Bromazepam je trenutno bio koristan, ali dejstvo ne traje dugo i ovim lekom se ne rešava mnogo, može se čak i stvoriti potreba za većom dozom, a zatim ni ta doza ne bude dovoljna, itd. Bromazepam i slični lekovi smeju da se uzimaju do 4 nedelje, ne više od toga i ne bi trebalo da ih koristite samoinicijativno.
Ako već pominjete ops-komp. poremećaj, bilo bi dobro da imate terapiju za taj poremećaj (najcesce lekovi iz grupe ssri ili snri), a za epizode depersonalizacije i derealizacije konsultaciju sa lekarom koji Vas već vodi oko toga šta ih je uzrokovalo i koje su odgovarajuće mere da se to leči (eventualno i dodatna dijagnostika).
Ako se do sada niste javljali, bilo bi dobro da se uradi najpre dijagnostika i stručno odredi terapija.



Pozdrav

Poštovana,
Stanje koje opisujete je složeno i zbog toga bi bilo važno da umesto samolečenja, pomoć potražite kod stručnjaka. Ne samo što postoji psihološki disbalans, već očigledno imate i somatske teškoće, što znači da ceo organizam treba pažljivo i postepeno stabilizovati, a posebno jer ste potrebni Vašem detetu Za zdravlje se, u mesecima i godinama koje dolaze, morate boriti na najefikasniji i najbezbedniji nacin. Molim Vas da nikako ne uzimate lekove na svoju ruku, već da to prepustite stručnjaku i da se što pre javite u dom zdravlja kako bi dobili odgovarajući uput.
Pozdrav

Poštovani,

Nemate razloga da strepite od zavisnosti, tj. apstinencijalne krize nakon prekidanja benzodiazepina po shemi koja je preporučena, jer je ispravna. Posto je antidepersiv u međuvremenu preuzeo ulogu koji je u pocetku imao lek Bromazepam, slobodno nastavite kako je lekar savetovao i pođite na kontrolu kao što je zakazano.

Pozdrav

Poštovani,

Najpre, pitanje je šta je “marihuana”?

Radi se o psihoaktivnoj supstanci, koja deluje preko dve komponente: cbd i thc. Dejstva ove dve komponente su dosta razlicita.

Drugo, koliko vrsta “marihuane” postoji?
Postoji indijska konoplja, a postoji i skank, ali i mnogo varijatni izmedju. U ‘marihuanama” dostupnim “na ulici” odnos te dve komponente je vrlo razlicit, toliko da je u nekim oblicima 2: 8, a u drugim 8: 2. Cbd: thc

Ko je upoznat sa time šta tačno uzima, pa može da tačno predvidi efekte?
Niko, jer ilegalne supstance je nemoguće kontrolisati. Ni lekovi, kao visoko kontrolisane supstance, nisu uvek isti, događa se da na primer jedna serija antibiotika iz jedne fabrike lekova bude manje koncentrovana, od druge. O tome koliko se pojedine “serije” pojedinih “marihuana” iz određenih “fabrika” razlikuju niko na svetu ne može dati tačan odgovor!
Šta tačno neko kupi "na ulici", nikad ne može znati. . .
To, u suštini, znači da je i efekat “marihuana” (u množini!) , kratkoročni a posebno dugoročni, vrlo različit i u suštini teško predvidljiv.

Šta se ipak zna?
Zna se da smo svi različiti, da jednima na primer Penicillin izleči infekciju, a drugima izazove penicilinski šok, nekada i fatalni ishod. Ujedno, nekada nam Penicillin izleči infekciju, a kasnije može da se dogodi da on bude neefikasan, da nam treba drugi ili dodatni antibiotik…
Kao što se mi razlikujemo prema osetljivosti na Penicillin, tako se razlikujemo i prema sklonosti da se plašimo, da nam varira raspoloženje, volja, da pamtimo i logički mislimo, da nam se pojavljuju sumnje ili halucinacije. To znači da će jednima smeša “marihuana” koje su jedno vreme uzimali, kupujući ko zna šta, donekle smetati, (u suštini, ne preterano) , a drugima će biti otrov za mozak. Kad ovo govorim, mislim na osobe koje još uvek nemaju nikakav jasan psihijatrijski problem, već uzimaju drogu rekreativno.

No, važno je znati da nije sve jedno kada se sa marihuanom počne. Ako je to u 13-14 godina, kada se mozak intenzivno razvija i ima jednu moc odbrane od otrova, efekti nece biti isti kao kada se počinje i uzima kasnije, kada se mozak manje intenzivno menja i kada mu je moć odbrane drugačija. Ujedno, nije isto ako se uzima 1-2 puta godišnje u par godina, ili 1-2 puta nedeljno u tih istih par godina…
No, u svakom slučaju u pitanju je blaža ili jača zatrovanost receptora u mozgu.

Koje su manifestacije te zatrovanosti?
Manifestacije su pojava napetosti, strahova, povišenog ili sniženog raspoloženja, promene potrebe za snom, hranom, promene volje, ali i nerealni doživljajii i paranoja. Kao i svako trovanje, kad se ukloni uzrok, psihičke promene se povlače, ali zna se da posle dužeg uzimanja marihuana mnogi ljudi manifestuju amotivacioni sindrom, jednu vrstu tuposti, pada raspoloženja, volje, motivacije i da to može da traje mesecima, ćak i godinama. Kod manjeg broja ljudi, međutim, može se dogoditi da se pojave sumjičavost, ideje proganjanja, poremećaj rerzonovanja, čudna razmišljanja, pa čak i halucinacije. Ove promene mogu da se dogode i više meseci, pa čak i godina, od poslednjeg uzimanja droge…

Zaključak
Kombinacije u vezi sa tim kakvo je bilo uzimanje marihuane u rekreativne svrhe kod jedne osobe tokom života su bezbrojne (kombinacije vrsta same supstance koja je unosena, načina kako je korisena, učestalosti, doza) . Zbog toga, kada se proučavaju svi efekti, posebno dugoročni, u naučnim studijama postoji mnogo prepreka da se egzaktno dobije definitivni, jedinstven odgovor. Dosta smo saznali, a dosta još ostaje da se sazna. Odatle polemike. One su opravdane.

No, na Vaše pitanje - pomaže li (ili odmaže) marihuana kod anksioznosti, depresije i psihijatrijskih problema (koji već postoje, pretpostavljam da ste to mislili) , odgovor je – odmaže, i to u velikoj meri, jer pored jedne bolesti tj. poremećaja u radu moždanih ćelija, stvara se i dodatni poremećaj tim isti ćelijama, a i šire, što može imati samo negativni efekat na pojedinca.

zato je to loše…


Pozdrav

Poštovana,

Ako neko ima, kao sto kažete, česte napade, jednom i sa penom na ustima, a ranije je postojao utisak da je neko drugi, da živi u nekom svom svetu, da živi tudji zivot, bilo bi neophodno da se uradi pregled lekara, snimanje eegom, i da se što pre javi i uspostavi odgovarajući vid lečenja.
Da li je blaži ili manje blag oblik poremećaja mora utvrditi stručno lice, uz dijagnostičku proceduru kojom se isključuju ostali mogući uzroci ovih stanja. Predlažem da se što pre javi lekaru u domu zdravlja, koji će uputiti na odgovarajuće specijalizovane službe.
Pozdrav

Poštovana,

U pitanju je psihoorganski sindrom, dakle promene u ponašanju koje su posledica, najverovatnije, promena u mozdanim strukturama. Bilo bi važno da se pregleda kod psihijatra / neuropsihijatra ili i neurologa i da se započne sa odgovarajućom terapijom.
Pozdrav

Poštovani,

Zavisnost od kokaina ne razvija se nakon početne upotrebe / prvog korišćenja.
Pozdrav

Poštovana,

Mozete se javiti lekaru radi ispitivanje prirode poremećaja spavanja i sprovođenja odgovarajućeg lečenja.
Na klinici za psihijatriju kcs u Beogradu, poremećajima spavanja se bavi Dr Slobodanka Pejović Nikolić, potrebno je da nabavite uput.

Pozdrav