Prof. dr Nađa Marić Bojović, Psihijatar, Beograd

Oblasti medicine

Psihijatrija

Specijalizacija

Psihijatrija

Grad

Beograd

Jezici

Srpski
Engleski

Pitajte doktora

Odgovori doktora

O doktoru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

Radno iskustvo:

Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor i savetnik.

Institut za mentalno zdarvlje

Članstvo:

Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak

Član.

Društvo za biološku psihijatriju

Predsednik.

Savet Udruženja psihijatara Srbije

Član.

Raspored rada doktora

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Postavite pitanje

Tekst pitanja * Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Kategorija pitanja *

EMAIL ADRESA*

Broj odgovorenih pitanja: 104

Izbacivanje benzodiazepina iz organizma
Pitanje broj: #157083

Poštovani,

Kako da najbrže i najsigurnije izbacim benzodiazepine iz organizma? Prestala sam da ih pijem, ali uz terapiju koju pijem Lamiktal, odnosno Lamal, Taita 60 mg i Sanval po potrebi koji ugalvno izbegavam da pijem jedino kad stvarno ne mogu da zaspim i Buprenorfin od 2x2mg ujutru. Ponekad na testu u roku od nedelju dana se znatno poveća koncentracija bezodiazepina iako ga ne pijem svakodnevno i nikada više od jedne tablete od 10mg i bude oko 280 000 najviše, a ponekada spadne naglo i do 4 000. Šta može da prouzrokuje tako nagli rast ili pad? Lekari koji me leče se čude i uglavnom mi ne veruju kada im kažem da sam recimo za nedelju dana popila dva diazepama a u zadnjih 14 dana nisam ni jedan.

Odgovoreno: 24. 06. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Koncentracije leka u krvi zavise od mnogo faktora, i mogu da osciluju. Ujedno, zavise i od mesta gde se rade, kao i od vremena uzimanja uzorka. U svakom slučaju nema potrebe da pratite koncentracije, već je važno samo da postepeno kompletno ukinete sve benzodiazepine, pa i Sanval. Postoje tehnike higijene spavanja koje mogu da pomognu da se san stabilizuje, o tome treba porazgovarati sa Vašim lekarom.
  
  Pozdrav

Čupanje obrva i trepavica
Pitanje broj: #157089

Poštovani,

Imam 15 godina. Moj problem je da čupam trepavice od 9-e godine, a sada i obrve. Više nemam ni jednu. Molim Vas da mi pomognete. Mnogi mi se smiju, dok drugi misle da imam rak.

Odgovoreno: 24. 06. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovani,
  
  Ovaj vid poremećaja spada u diskontrolu impulsa (trihotilomanija) i neophodno je da se leči psihoterapijom, kod specijalista psihijatra ili psihologa koji je obučen za rad sa decom i omladinom. Nekad je moguće da bude pozvana i porodica, da bi se što bolje ušlo u srž problema i rešili uzroci pojave ovih impulsa.
  
  Pozdrav

Problem sa feminiziranosti
Pitanje broj: #157135

Poštovani,

Od rođenja imam problem sa feminiziranosti. Molim Vas koju terapiju da pijem, šta treba da uradim jer to mi jako smeta i predstavlja problem?

Odgovoreno: 24. 06. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovani,
  
  Ne postoji specificna terapija tj. lek za feminiziranost. Ukoliko imate napetost, sniženo samopouzdanje i teškoće u socijalnim kontaktima, to je dobar razlog da potrazite pomoć psihologa i kroz psihoterapiju poboljšate svoje psihičko stanje i efikasnost u oblastima koje su Vam važne.
  
  Pozdrav

Dijagnoza f33.2
Pitanje broj: #157315

Poštovani,

Moj muž ima dijagnozu f 33. 2, liječi se od 2012. i ne može u invalidsku penziju u Banja luci. Ima još hemoroide, helico bakteriju i još raznih smetnji, gastritis. Ovdje je radio 22 godine i 6 mjeseci. U Austriji oko 5 ili 6 god. Ne znam šta dalje, samo da ima za lijekove, bar da mu daju tuđu njegu i pomoć. Da li ima bar na to pravo?

Odgovoreno: 24. 06. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovana,
  
  Sa ovom dijagnozom (f 332) i sa ostalim smetnjama koje pominjete nije uobičajeno dobiti invalidsku penziju, a još manje tuđu negu i pomoć.
  Sva ova stanja mogu i treba da se leče, a ukoliko je poremećaj raspoloženja nelečiv lekovima, postoje i druge ne-farmakološke metode i o tome treba razgovarati sa psihijatrom koji leči Vašeg muža. Najvažnije je da se njegovo stanje popravi.
  
  Pozdrav

Napadi panike
Pitanje broj: #157158

Poštovani,

Da li su navedeni simptoma posledica nekog psihičkog poremećaja? Pre 10 meseci mi je iznenada pozlilo dok sam sedeo kod kuće. Simptomi: slabost u nogama, jeza, treperenje u vidnom polju, osjećaj vrtoglavice, nesvjestice, osjećaj da ću umrijeti. Strašan osjećaj straha. Od nalaza sam radio kks, dopler krvnih sudova vrata, nalaz na šećer, kreatinin, nalaz na helico bakteriju i hormone štitne žlezde. Sve je bilo u granicama normalnog, sem hormona štitnjace, kojom prilikom mi je konstatovana hipertireoza-hašimoto. Uzimam terapiju Favistan, Propanolol, Selen već 10 meseci, sa prekidima po preporuci lekara, ali simptomi koje sam gore naveo nikako da nestanu. Stalno mi se javljaju napadi slabosti u glavi, vrtoglavice, osećaj da ću umreti i zbog svega sam se zatvorio u kuću. Ne izlazim zbog straha od novih napada. Nekad se dešavaju takvi napadi svakodnevno, a nekad nestanu po 20 dana, pa se vrate. Pokušao sam da pijem i Xalol i Eglonyl, ali bezuspešno. Moj endokrinologom kaže da je stvar u mojoj "psihi" i da posetim psihijatra. S obzirom da mi ovo jako narušava kvalitet života molim Vas za savet. Imam 35 godina, pušač sam već 8 godina, nisam gojazan.

Odgovoreno: 24. 06. 2018.
- Prof. dr Nađa Marić Bojović
  
  Poštovani,
  
  Moguće je da postoji istovremeno i poremecaj rada štitne žlezde i anksiozni poremećaj (tipa paničnog poremećaja). Pošto ste već verovatno stabilizovali štitnu žlezdu, dobro bi bilo da se razmotri i dodatna terapija (psihoterapija+psihofarmak), ali se svakako treba javiti psihijartu i planirati dalji tok lečenja.
  
  Pozdrav

Prikazano 6-10 od ukupno 104 pitanja

Prof. dr Nađa Marić Bojović