O doktoru
Dr Mirjana Durbaba je u Beogradu 1989. godine izabrana u zvanje Istraživača saradnika na Medicinskom fakultetu. Promovisana je u zvanje Primarijusa 1996. godine, Ministarstvo Zdravlja Republike Srbije. Nakon toga je 1997. godine izabrana u zvanje Naučnog saradnika na Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu. Pored dugogodišnjeg iskustva u državi, dr Durbaba se stručno usavršavala kao Stipendista Vlade Francuske, 1987.-1988. godine za specijalizacijom iz radiacione onkologije i brahiterapije na Institutu "Gustav Rusi" i Institutu "Kiri" u Parizu. Kao stipendista Republičkog Ministarstva za nauku Francuske 1989. godine se usavršavala u Centru "Žorž Fransoas Leklerk". Bila je saradnik u izradi protokola "Dijagnostika i lečenje Malignih tumora Instituta za onkologiju i radiologiju", Beograd, izdanje 1993. godine.
Obrazovanje:
Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu od 1970 do 1977
Osnovne studije
Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu od 1982 do 1984
Postdiplomske studije iz oblasti radiologije.
Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu od 1985
Magistraska teza: "Izbor optimalne tehnike radioterapije malignih tumora larinksa pomoću uredjaja telekobalterapije".
Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu od 1992
Doktorska disertacija: "Izbor metoda i tehnika posleoperacione radioterapije karcinoma vrata materice".
Radno iskustvo:
Institut za onkologiju i radiologiju, Beograd, odeljenje Radioterapije od 1984 do 1986
Lekar specijalista radiolog onkolog.
Institut za onkologiju i radiologiju, Beograd od 1986 do 1994
Šef odeljenja u službi za tumore maligne lokalizacije.
Institut za onkologiju i radiologiju, Beograd od 1994 do 2001
Načelnik odeljenja radioterapijske ginekologije.
Kabinet za radiologiju i onkologiju FMMS – Onkomedikus od 2001
Vlasnik.
GAK "Narodni Front", Beograd od 2003 do 2007
Konsultant za radiologiju i onkologiju.
Članstvo:
Komisija Ministarstava Zdravlja R. Srbije za izradu Strategije za Palijativno Zbrinjavanje od 2008
Član i podpredsednik komisije.
Konzilijum za tumore ovarijuma i maksilofacijalne regije, Institut za onkologiju i radiologiju Beograd od 1994 do 2001
Sekcija za radioterapiju SLD
Evropsko Udruženje za radiacionu terapiju i onkologiju – ESTRO (ESTRO/GEC)
Evropsko Udruženje ginekoloških onkologa - ESGO
Američko Udruženje kliničkih onkologa – ASCO
Balkansko Udruženje onkologa – BUON
Član/osnivač
Udruženje za Menopauzu i Andropauzu
Član/osnivač
Jako je teško reći u kavom je riziku plod za razvoj anomalija obzirom na izloženost zračenju iz prostog razloga što se ovaj rizik zasniva ne samo na činjenice da ste snimani (odnosno primili neku dozu zračenja) , već i drugih značajnih faktora aparature (anlogni/ digitalni rendgen aparat, rasapno zračenje itd) i tehike snimanja. U svakom slučaju ginekologa, koji vodu vašu trudnoću, upoznajte sa ovom činjenicom da bi vas na vreme uputio da radite testove kojima se mogu otkriti genatske anomalije ploda.
Pozdrav
Radiologi ili internista koji vam je radio uz, morao je da stavi zaključak na izveštaj koji ste dobili, samim tim imate i dijagnozu. Kako je uz veoma subjekitvna dijagnostička metoda pregleda i zavisi od mnogih faktora u trenutku njenog izvodjenja, dati neki zaključak na osnovu tudjeg izvodjenja ove dijagnostičke procedure koja se odvija u realnom vremenu je izuzetno teško i profesionalno nekorektno.
otuda, ako nemate zaključak na kraju pregleda, obratite se lekaru koji je izvodio pregled i pitajte ga za mišljenje ili ako niste zadovoljni ponovite pregled kod drugo lekara koji će vama dati zaključak (dijagnozu) . Dijagnoza bolesti se ne postavlja na osnovu samo uz pregleda već na osnovu kompletnog uvida u vaše zdravstveno stanje i moguće promene na organu u sklopu nekog oboljenja.
Pozdrav
Promene koje opisujete su degenerativne i najčešće u skladu sa godinama života, narovno da na njih utiču i mnogi drugi činiioci. Ukoliko ste bez tegoba nema potrebe da bilo sta peduzmete osim redovnih vežbi i šetnji, ako su tegobe prisutne obratite se spec. Fizikalne medicine, oni će vas uputiti na vežbe koje ćete raditi i lekove koje bi primali.
Pozdrav
Nadam se da ste se već obratili dečijem lekaru koji se bavi endokrinologijom koji će uraditi sve što treba da bi se kod deteta isključio tumor u predelu hipofize ili neki drugi pormećaj, jer kada je u pitanju hipofiza treba voditi računa i o drugim želzdama sa unutrašnjim lučenjem, genetici itd promene na kostima se samo uklapaju u poremećej funkcije hipofize i na njih se može uticati ukoliko se utiče na funkciju žlezde. Promene su posledica promene u radu žlezde a ne uzrok.
Pozdrav
Ništa strašno, degenerativne promene koje se javljaju tokom životi i povezene su nasledjem ali i načinom života, profesiom i telesnom težinom. Ukoliko iamte tegobe javite se specijalisti fiziaklne medicine.
savet: više se hodajte idite u šetnje do 6 km dnevno.
Pozdrav
Prikazano 1-5 od ukupno 34 pitanja