Poštovani,
Imamo sina koji ima 7,5god ide u drugi razred. Od pre dve godine javio se problem sa mucanjem. On je kao mali imao velikih problema sa krajnicima i gnojnim anginama. Angine su bile tako česte i retko kada je bio duži period, a da nije bio pokriven antibioticima. Na predlog otorinolaringologa izvršena je operacija sva tri krajnika kada je dete imalo 6god. Zbog čestih poseta lekaru, čestih injekcija, vađenja krvi radi potrebnih analiza za operaciju, dete je bilo totalno uplašeno i na sami pomen lekara i slično on bi počeo da plače i od tada se mucanje intenziviralo. Kao mali nikada nije imao problema sa govorom ali od tog perioda kada je operacija bila u pripremi mucanje je postalo češće, intenzivnije. Posetili smo i logopeda, radio je vežbe koje nisu dale veliki efekat na poboljšanje njegovog govora. Ako bi mucanje prestalo na par dana, onda bi došli do izražaja pokretanje određenih delova tela (učestalo pomeranje ramena, glave, čestog treptanja i sl..) Prilikom testiranja kod psihologa radi upisa u prvi razred, rečeno nam je da je dete izuzetno talentovano za matematiku, inteligentnicija mu je na nivou deteta od 10 god. U razgovoru sa učiteljicom saznali smo da prilikom recitovanja raznih pesmica, prepričavanja i ostalog rada na času mucanje nije izraženo u velikoj meri. Primetili smo da je mucanje jačeg intenziteta kada se dete uznemiri i kada hoće nešto brzo da ispriča. Mucanja su češća kod samoglasnika.
Ostajemo u nadi za Vaš odgovor i savet za dalji tretman ili eventualnu terapiju kod našeg deteta.

Imam dečaka od sedam godina. U septembru je krenuo u prvi razred. Primetila sam da je počeo mnogo često da trepće.
Da li je to zbrinjavajuće, da li je u pitanju premor očiju ili nešto drugo.
Molim Vas da mi odgovorite.
Unapred zahvalna.

Poštovani,
moja ćerka (3 god) je do pre 10 meseci koristila cuclu za uspavljivanje. I od tad su nastale naše muke...Treba joj minimum sat vremena da se uspava, moramo da je držimo za ruku dok se uspavljuje, ne da nam da izađemo iz sobe dok se ne uspava, ne želi da spava sa svojom dragom igračkom, samo da smo mi pored nje, pogoto ja kao majka. I dok je polako sustiže san, ona se bori i ne da se, kao da na silu pokušava da ne zaspi. Više ne znamo na koji način da joj pokažemo da je već \'velika\" i da sama treba da se uspava, ali što je najgore od svega to toliko mučno izgleda. Čak smo i u nekim časopisima čitali da postoji takav neki strah. I u vrtiću pravi probleme oko spavanja.
Nadam se da ćete nam izaći u susret i pomoći da naš problem uspavljivanja lakše savladamo.

Moja ćerka koja ima 3 god ima neverovatan strah od vode. Kada je vreme za kupanje, uspaniči se i kada dođe do pranja kose nastaje haos, vrišti, beži iz kade... ni u more nije imala želju da uđe, dok su se druga deca brčkala u plićaku, moja ćerka je vešto slagala kockice 2 m od vode. Da napomenem i da obožava da joj malu kanticu napunimo vodom da bi brčkala nogice i prala kockice. Za druge je to smešno, ali za mog supruga i mene je jako zabrinjavajućće.Više ne znamo na koji način nismo uspevali da joj pokažemo da nema razloga da se boji vode, ali mislim da smo sve načine iskoristili. Nikada se nije ni kao mala plašila vode, niti da se uplašila, pala u vodu ili nešto slično. Svi nas teše da je to samo faza, ali kod nje ta faza traje već godinu dana. Ne želim na silu da uvlačim dete u vodu ili dok ona vrišti da joj perem kosu, ali nažalost ipak moram. Što se tiče tuširanja, to je već druga pesma i sa tim nema problema, ali pranje kose i da se \"možda\" makar santimetrom vode napuni kada to je već histerija...
Nadam se da će te nam Vi dati neki predlog kako da lakše predbrodimo tu \"fazu\" i da li je to samo faza?
Unapred zahvalni,
roditelji male kupačice :)

Imam sina 12.god. Noću, obično između 12 i 12:30, mada ne svaku, kao da je budan, otvorenih očiju sedne na krevet i nešto mrmlja ili priča, nekad i krene nešto da uzme, potpuno nesvesno, a ujutru se ništa ne seća kada ga pitam.
Interesuje me ima li tu razloga za brigu?

Imam dva sina u dobu puberteta i nemam trenutno \" problema \" . Međutim, interesuje me koji je najpravilniji i najbolji način da se taj period dečjeg odrastanja najbolje prebrodi?

Poštovani doktore,
Imam dete od 5 god. Pre 2.5 god. rodila sam drugo dete, koje je posle mesec dana preminulo, devojčica. Sin u zadnja dva meseca konstatno priča o tome i želi da zna gde je i kako bila i živela njegova sestra? O tome se pred njim nikad nije razgovaralo, izuziv kada smo mu objasnjavali da je nema više! Nikada je nije video!
Kako da mu objasnimo da prestane da priča o tome?
Hvala

Moj sin rođen februara 2002., nepravilno izgovara pojedine glasove (r,č,š,ž,dž). Kod logopeda ide  godinu dana i za to vreme je uspeo da ispravi samo (z) i (lj). Urađena mu je intervencija na podjezičnoj frenuli, ali rezultati izostaju. Pored toga ne prihvata govorne vežbe kod kuće, a na moje insistiranje ponavlja, ali se ne trudi pa tako, čini mi se, još više utvrđuje nepravilan izgovor. Deca u vrtiću (predškolskom) počinju da ga zadirkuju, on pati i povlači se u sebe.
Šta da radim?

Imam sina na 5 god. i 9 meseca. Ima problem sa govorom , ne govori, ali ima normalan glas i sluh. Često izgovara neke reči, kako mama, baba i sl,. ali ne i rečenice. Pesmice peva na svoj način (aa-a-aa-a , kao nana-na). Potpuno razume naš govor i ispunjava ono što tražimo od njega. Osim odsustva govora, zabrinjava nas i to što kad nešto hoće da uradi ili voli da gleda (najčešće automobile, motore i sl.) sav se uzbudi i ukoči i steže ruke i vene na vratu mu nabreknu. To se stezanje ne dešava u normalnim uslovima (nije nekontrolirano). Bili smo nekoliko puta kod neuropedijatra i on nam je svaki put rekao da će dete da progovori i da stezanje je uzrok hiperaktivnosi i velike želje za automobilima i sl. KTM je bio uredan. EKG i Eho srca takođe uredni. Ima velike tonzile i adenoidne vegetacije i retko diše na nos. Od rođenja ima strabizam. Porođaj je bio normalan. Kad je počeo da hoda (10 mes.) počeo je često da pada i da udara glavom na pod (mislimo da je to bilo zbog strabizma i dioptrije) zbog čega je prestao da hoda i da govori. Ponovo je prohodao u 14 meseci. Idemo kod logopeda i defektologa i oni kažu da ih on potpuno razume i da dobro napreduje u motorici ruku, jer pre nije imao finu motoriku.
Molim za Vaše mišljenje.
Unapred hvala.

Poštovani,
Imam dve devojčice (dvojajčane bliznakinje) od nepune 3 godine starosti. Dakle, rastu u potpuno istim uslovima, na isti način ih muž i ja vaspitavamo. Od samog rođenja pokazivale su različitosti u tom smislu što je jedna bila mirnija i umiljatija, a druga je prava mala prznica. U poslednjih par meseci stanje postalo alarmantno. Mala prznica na sve reaguje negodujući, hvataju je periodi besa, kada počinje da razbacuje stvari, da se otima, histeriše, napada sestru, gura je, čupa, udara. To isto radi i nama roditeljima. Bilo kakav oblik saradnje sa njom ostaje bezuspešan. Napominjem da je jako inteligentno i oštroumno dete i mnogo više zna od svojih vršnjaka, pa i od svoje sestre. Pored svega navedenog pokazuje i znake sebičnosti, tipa otimanja igračke od sestre, iako ima istu takvu igračku, ali ona želi baš tu koja je u sestrinim rukama. Ako joj ova ne da, nastaje fizičko maltretiranje, kada već moramo da se umešamo. Pokušavali smo da pričamo sa njom i da joj nekako usadimo u glavicu da to što radi nije lepo, a ako pokušamo da je zagrlimo i poljubimo, pri tim pričama ona se otima i počinje histerično da plače. Pokušavamo tada da je ignorišemo u nadi da će je proći. Međutim to se ne dešava, tada kao da upadne u neki delirijum, jeca i ponavlja jednu te istu reč i to može da traje i po sat vremena. Odvlačenje pažnje na nešto drugo ne pomaže. Svesni smo mi da je ovo jedini ispravni način vaspitavanja dece, ali smo zbog takvog njenog ponašanja prinuđeni da je ponekad udarimo po guzi. Onda iz predhodnog stanja upada u novo, kada neutešno plače i traži da je čvrsto zagrlimo i da se pomirimo, što i činimo. To mirenje je i dalje uz plač i traje dugo, nakon čega se malo primiri i obeća da će biti dobra. Taj period da je dobra traje vrlo kratko. Iscrpljeni smo i fizički i psihički.
Pitamo se da li je vreme da potražimo stručnu pomoć za našu devojčicu?
Molim Vas da mi odgovorite da li je ovo prolazna faza kod dece ili zaista nešto nije u redu sa nama ili sa našim detetom?