Poštovani doktore, Imam dete od 5 god. Pre 2.5 god. rodila sam

Poštovana, postoji jedna nelogičnost u vašem pismu, tačnije paradoks, da se \"o tome nikada nije pred njim razgovaralo (NIKADA), osim kada ste mu OBJAŠNJAVALI da je više nema (možda to traje čak 2 meseca, što je kontradikcija u odnosu na \"nikad\"). Možda vama ovaj paradoks ne izgleda kao ozbiljna umna zagonetka, ali da li je tako i u umu petogodišnjeg dečaka? Ako želite da prestane da priča o nekome koga nije video niti emocionalno se vezao, onda treba ispraviti paradoks. Prestanite da objašnjavate. Što ste izobjašnjavali, objasnili ste, dalje nemojte. Nema potrebe za pričama o odlasku na nebo i večnim snovima, jer se tako deca samo još više zbunjuju, a nadovezuju se još komplikovanija pitanja na koja možete još zbunjujuće da odgovorite. Deci sa 5 godina je najëšće jasan pojam biti živ i biti mrtav i šta to podrazumeva, ali im je još važnije da im se kaže da oni za nisu krivi, a važno je jer je svojstvo mišljenja u tom uzrazstu da sve pojave oko sebe dovodi u vezu sa sobom. Bilo je još sličnih pitanja, pa vas molim da pregledate po arhivi ukoliko vam je potrebno još dodatnih objašnjenja. Srdačan pozdrav