Najčešće na sportskim terenima srećemo povrede izazvane tkz.grčom-spazamom mišića. Do grča mišića (bola u mišićima) dolazi kada se mišić naglo i jako kontrahuje. Bol mišića je izazvan potrošnjom rezervi kiseonika i glikogena (ugljeno-hidratni izvor energije). Do bolova u mišićima dolazi još usled debalansa elektrolita, ili kada u organizmu nema dovoljno vode da dođe do oslobađanja otpadnih materija. Bol je od lakog do jakog intenziteta. U zavisnosti od jačine bola (spazma mišića) lekari predlažu i određene medicinske procedure. Vama predlažem sledeće: a) uzimanje hrane bogate ugljenim hidratima i srazmerno unošenje preoteina i masti odnos je 4:2:1,5, b) uneti onoliko vode koliko pri fizičkom naporu potrošite (2,7gr vode vezuju 1gr glikogena) c) dozirano uzimanje vitamina i minerala, d) javiti se specijalisti sportske medicine da Vam odredi funkcionalno aerobni status prema kome ćete i dozirati fizičke aktivnosti, e) u početku idite na plivanje, koristite lagane šetnje, i vežbe istezanja koje Vam prijaju. Očekujte za desetak dana poboljšanje Vašeg zdravstvenog stanja.

Planinarstvo je vrsta sporta koja traži dobro zdravstveno stanje i odličnu fizičku pripremljenost. Sve dok potpuno ne sanirate esserihiju cooli (iako je to dosta teško, jer se ona posle svake jače prehlade kod osoba koje su je imale i nisu je u potpunosti izlečile ponovo se javlja), ne savetujem Vam fizičke aktivnosti. Promene u bubregu (kamen ili pesak) kod većih fizičkih napora mogu biti aktivirani pa je i to još jedna od kontraindikacija za bavljenjem planinarstvom. U svakom slučaju potreban je jedan higijensko-dijetetski način života, kao i uzimanje medikamentozne terapije prema antibiogramu kako bi otklonili eserihiju, a što se tiče kamena u bubregu treba videti kog je sastava i pokušati ili lekovima ili operativnim putem otkloniti. Sada Vam preporučujem umerenu fizičku aktivnost (lagani đoging, plivanje, brzi hod), ne bi trebali da nosite teške stvari do otklanjanja gore navedena oboljenja. Ovo nikako ne znači Vašu sportsko-rekreativnu pasivizaciju, već nasuprot tome traži doziranu fizičku aktivnost sa usaglašenim higijensko-dijatetskim načinom života.

Grč mišića je izazvan potrošnjom rezervi kiseonika i glikogena ( ugljeno-hidratni izvor energije). Najčešće do grčeva mišića dolazi usled debalansa elektrolita, ili kada u organizmu nema dovoljno vode koja vezuje glikogen i dolazi do stvaranje mlečne kiseline koja je glavni uzrok grčeva, posebno u predelu lista noge. Savetujem Vam da u Stetoskopu pročitate članak o nadoknadi tečnosti kod sportista koji sam napisao. Mnoge stvari biće vam jasnije.

Postoji mogućnost da se bolovi u kolenu javljaju zbog ubrzanijeg rasta koji je karakterističan za ovaj (adolescentno-pubertetski) period, posebno kod devojčica. Nesrazmernost u snazi aktivnih stabilizatora kolena (mišića butine) i intenzitet treninga najčešće daju simptome koje ste Vi opisali. Ako nije bilo neke povrede na samom treningu nemate potrebe za brigu. Bitno je da se ojačaju aktivni stabilizatori kolena, mišići butine, i da u ovom periodu trenažni proces bude strogo doziran mogućnostima Vašeg deteta, a to će vam najbolje odrediti specijalista sportske medicine posle testa kojim se određuje funkcionalno-aerobna sposobnost sportiste.

Obavezno se javite lekaru. Poatoji mogućnost da se radi o bezazlenom istegnuću intravertrtebralnih i paravertebralnih mišića. Uz adekvatnu terapiju ova povreda prolazi za nekoliko dana. Ukoliko lekar smatra da su potrebne dopunske analize (radiološki pregled kičme) obavezno uradite. Vreme je bitan faktor za saniranje ovakvog vida povrede.Počnite sa uzimanjem medikamentozne terapije koju Vam predloži lekar. Ako nema poboljšanja za 3-5 dana dobro bi bilo uključiti i fizikalnu terapiju.

Sami ste našli uzrok bola koji ste imali. Ako želite da radite ponovo potisak sa ravne klupe radite sa manjim težinama (do 60kg), ali sa većim brojem ponavljanja, u cilju stvaranja bolje definicije brahijalne regije. Bol koji je ranije bio prisutan potiče od neadekvatne težine sa kojom ste radili. Korigujte to.

Možete da se bavite sportom, bez ikakvih problema.

Obavezno se javite specijalisti sportske medicine da Vam uradi test opterećenja. Ovim testom se određuju Vaše aerobno-funkcionalne sposobnosti, a paralelno sa tim izvršiće se i kontrola kardiovaskularnog sistema. Ako test pokaže da je stanje srca dobro, neophodno je dozirati trening prema Vašim mogućnostima i rezultatima koje ste postigli prilikom testiranja. U slučaju da se konstatuju patofiziološke promene na na kardiovaskularnom sistemu obavezno se javite kardiologu na detaljni pregled srca. Simptome kojie ste naveli često srećem kod sportista koji pre trenažnog procesa konzumiraju više hrane nego obično. U svakom slučaju kontrola kod specijaliste sportske medicine ili kardiologa Vam je neophodna, a mesta za paniku nema.

Maksimalni primitak kiseonika, ili aerobni kapacitet, je ona veličina primitka pri kojoj dalje povećanje radnog opterećenja ne dovodi do njegovog povećanja. Aerobna sposobnost je sposobnost organizma da aerobnim metaboličkim procesima (oksidativnom razgradnjom ugljenih hidrata i slobodnih masnih kiselina) stvara energiju potrebnu za fizički rad. Kod aerobnog treninga, u Vašem slučaju, puls bi trebao ba se kreće između 120-150 otkucaja u minutu (gornja granica aerobnog pulsa kreće se individualno, ali neka granica koju generalizovano prihvatamo je frekvenca od 170 otkucaja u minutu). Anaerobni sistem čine kreatin fosfat i adenozintrifosfat koji su u mišićima u relativno malim količinama. Ovaj sistem (mišićni rad bez prisustva kiseonika) može snabdevati telo energijom vrlo kratko vreme. Ako se rad sa maksimalnim naporom (frekvenca pulsa preko 170) produži na više od 10 sekundi, energija će se više crpiti iz laktatnog sistema (ako dotok kiseonika nije dovoljan, glukoza se pretvara u laktatnu kiselinu i stvara adenozintrifosfat. Stvaranje adenozintrifofata zavisi od energije smeštene u mišićima u obliku šećera - glukoze). Akumulacija laktatne kiseline i kiseonički dug ograničavaju sportistu i izazivaju bol i iscrpljenost. Maksimalni napor u anaerobnom statusu (bez prisustva kiseonika) od 1 - 3 minuta, uglavnom crpi energiju iz laktatnog sitema. Razlika između ova dva sistema je u tome što aerobni sistem traje duže od tri minuta (mišićni rad se odvija uz prisustvo kiseonika), a anaerobni sistem traje od 1 - 3 minuta (mišićni rad se odvija bez prisusuva kiseonika).

Dijeta nije adekvatan termin koji Vi upotrebljavate za “skidanje” kilaže. Pre bih koristio termin pravilna regulacija metaboličkih procesa u organizmu. U stadijumu kada želite da prirodnim putem smanjite telesnu masu za 5 kg nije preporučljiv odlazak u teretanu. Po stabilizaciji telesne mase (dolazak na željenu telesnu masu) možete početi sa plivanjem, laganim trčanjem i istezanjem celog tela, tri puta nedeljno, a osnovni cilj je da ojačate mišićnu muskulaturu. Ako uspešno održite telesnu masu, nakon tri meseca možete krenuti u teretanu gde će Vam se odrediti vrsta, intenzitet, ponavljanje i trajanje vežbi. a preporučujem Vam vežbe za definiciju tela. Suština je da regulišete metaboličke procese u organizmu koji će trajno rešiti Vaše probleme sa povećanom kilažom.