Predlažem Vam da uradite magnetnu rezonancu kolena zbog preciznosti u postavljanju dijagnoze. Na osnovu anamneze koje ste mi dali postoji mogućnost da je pored ligamenta povređen i meniskus. Privremeno, dok ne uradite dijagnostička ispitivanja, možete početi sa fizikalnim tretmanom (laseroterapija, magnetno impulsno polje, tens-jačanje aktivnih stabilizatora kolena - mišića butine, a ako postoji otok uključititi vaccus terapiju). Pored toga, uzeti i medikamentoznu terapiju u vidu antiflogistika i analgetika kako bi ublažili upalu i bol. Savetujem Vam krio terapije (hlađenje povređenog mesta više puta u toku dana po 1-2 minuta na svakih jedan do dva sata), kao i antireumatske masti koje se aplikuju dva puta u toku dana (u podne i pre spavanja). Pošto imate bolove, koleno možete opterećivati isključivo izometrijskim vežbama, dok dinamičke vežbe nisu preporučljive. Vežbe sa bilo kojom težinom su kontraindikovane. Ako u međuvremenu bol ne prestane, pojavi se otok na kolenu i javi se hipotrofija mišića butine, savetujem Vam da odmah uradite artroskopiju kolena.

Kod bivših sportista do grčeva u listu najčešće dolazi zbog: a) povećanja telesne mase, b) smanjenog unosa vode ( 2,7gr vode vezuju 1gr glikogena), c) neredovne rekreativne aktivnosti, d) povećan nivo fizičke aktivnosti u odnosu na objektivne mogućnosti (potražite savet specijaliste sportske medicine koji će preporučiti nivo opterećenja koji je za Vas optimalan), e) poremećen balans elektrolita (smanjen nivo kalijuma u odnosu na natrijum. Kalijum ima svojstvo da zadrži vodu, dok natrijum odaje vodu iz organizma, tako da postoji mogućnost početnog stadijuma dehidratacije organizma koja može da izazove Vaše tegobe), f) poremećaj periferne cirkulacije. Savetujem da gore navedene konstatacije primenite u praksi i tegobe koje imate verovatno će prestati

Pojava sistolnog šuma je česta u vreme intenzivnog rasta (puberteta). Iskustva sportske medicine su da se ovi šumovi oko 16-te godine gube (funkcionalnog su karaktera) i deca bez smetnji nastavljaju sportsku aktivnost. Kod Vašeg deteta konsatovan je sistolni šum i diritmija . Sinusna aritmija (diritmija) je promenljiv iregularni ritam često uzrokovan oboljenjem koronarnih arterija, a oboljenje nastaje iz sinoatrijalnog čvora. Savetujem Vam da obavezno uradite ehokardiološki pregled srca, izvršite konsultaciju sa kardiologom oko aritmičnih promena: kada, koliko i pod kojim uslovima nastaju aritmije, a na osnovu toga opredeljujemo kvantitet fizičke aktivnosti. Dete u svakom slučaju mora da ima stalnu kontrolu lekara (bar u pubertetu) i doziranu fizičku aktivnost.

Predlažem Vam da se javite specijalisti sportske medicine da precizno postavi dijagnozu. Na osnovu Vaše anamneze povreda je nastala usled istezanja grupe mišića i to: primicač mišića (muskulus adductor longus), tkz.”držač prepone” (muskulus iliopsoas), kao i trbušno-abdominalnih mišića (muskulus rectus abdominalis). U prvoj fazi predlažem da dete ide nekoliko dana na plivanje, gde će raditi određene izometrijske vežbe. Paralelno sa tim treba uzimati medikamentoznu terapiju (miorelaksanti i analgetici). Nakon toga, potrebno je ojačati gore navedene mišiće. Ova povreda zahteva praćenje od strane specijaliste sportske medicine koji će dozirati fizičku aktivnost i proceniti povratak deteta na fudbalski teren. U praksi, ova povreda traje između dve i tri nedelje.

Najverovatnije se radi o povredi kolena koja je karektiristična za sportiste (fudbalere, atletičare, košarkaše) i decu u periodu rasta. Hondromalacija je bazalna degeneracija hrskavice locirana u dubokom sloju hrskavice i u početnom stanju ne zahvata površni deo hrskavice, tako da se teže dijagnostikuje. Na mestu nastanka povrede dolazi do razmekšavanja hrskavice gde palpacijom utvrđujemo ugibanje. U kasnijem stadijumu napredovanja povrede primećuju se plitke ili češljaste fascikulacije površine hrskavice, čime ona gubi na svojoj glatkoći i postaje rapava, bez sjaja, sa deskvamiranim kolagenim vlaknima. Hondromalacija se deli na primarnu - zavisi od konstitucionalne sklonosti i sposobnosti da se izdrži određeno opterećenje i sekundarnu - poremećaji nastaju usled traumatske promene mehanizma zgloba (labavost zglobnih ligamenata posle istezanja ligamenata, oštećenje meniskusa). Hondromalacija prolazi kroz četiri stadijuma: a) pojava otoka i razmekšavanje hrskavice, tkz. zatvorena honromalacija, b) u razmekšanim delovima pojavljuju se fisure, c) dolazi do fascikulacije patele, d) pojava erozivnih promena sa ogoljavanjem subhondralne kosti. Ovaj stadijum je i najteži i često se naziva artrozom, gde je operativni zahvat najčešće neophodan (odstranjenje patoloških promena zglobne hrskavice, a osnovni cilj je da se izvrši stimulacija regenerativnog procesa postojećih slobodnih tela u zglobu). Ujedno, operativni zahvat se vrši da bi se smanjila kompresija na patelofemoralni zglob. Kod lečenja izdvajam sledeće: a) smanjenje telesne mase, b) medikamentozno-fizikalna terapija, c) jačanje aktivnih stabilizatora kolena (mišića butine), posebno m.vastusa medialisa tkz “držača kolena”, koji sprečava tendenciju stvaranja lateralne dislokacije, d) izometrijske vežbe koje ojačavaju mišiće butine; u ovoj fazi se ne savetuju vežbe sa opterećenjem kolena, jer one štetno utiču na proces izlečenja, e) mnogi autori predlažu davanje intraartikularne injekcije, ali ja lično smatram da one ne doprinose bržem oporavku, pa Vam ih i ne preporučujem ( ne preporučuje se davanje kortikosteroida zbog lošeg uticaja na obim mukopolisaharida, koji su bitni za brži oporavak). Ako prihvatite moje preporuke, moguć je oporavak i povratak na fudbalski teren. Povratak mora biti postepen i doziran da ne bi opet došlo do “prenaprezanja kolena”.

Sportisti sa prolapsom mitralne valvule i sa normalnom regurgitacijom mogu učestvovati u sportu. Struktura normalne mitralne valvule u sportsko-medicinskoj praksi je beningnog karaktera i u ovakvim slučajevima je dozvoljena fizička aktivnost. Morfologija prolapsa mitralne valvule, gde je strukturalna promena jasna (strukturalno izmenjeni zalistak sa karakterističnim zadebljanjem i elongacijom) i gde je evidentno prisutna sistolna protruzija u levoj pretkomori veliki je rizik za bavljenje sportom. Sportska aktivnost se ne preporučuje kod: javljanja iznenadne sinkopalne krize koje za uzrok imaju aritmogeno poreklo, genetske predispozicije za iznenadnou smrt (bliži član porodice), pojave aritmije za vreme i posle vežbanja (tipa venrikularnih kompleksnih aritmija, kao i supraventrikularnih aritmija), pojave bilo kog vida mitralne regurgitacije. Vaše dete može da se bavi rekreativno sportom. Plivanje je naporan sport (pripada intenzitetu umereno statičkih i visoko dinamičkih vežbi, koje mogu negativno da deluju na kardiovaskularni sistem) i lično savetujem da se dete opredeli za aerobne sportove, odnosno sportske aktivnosti u okviru nastave fizičkog vaspitanja kroz dozirano praćenje pulsa od strane specijaliste sportske medicine i kardiologa.

Nema potrebe za brigu. Vaše dete trenira sportove ( u ovoj fazi rasta plivanje je dominantno) koji utiču na jačanje grudne muskulature. Veoma brzo rezultati trenažnog procesa daće pozitivne rezultate.

U poslednje vreme metodi rada artroskopijom su toliko usavršeni, da ne služe samo u dijagnostičke svrhe, već i za operativne zahvate meniskusa i ligamenta. Artroskopijom se pored povređenog meniskusa rade i određene repozicije ligamentarnog aparata. Artroskopski zahvat će apsolutno otkloniti sve Vaše tegobe. Želim Vam brz oporavak.

Povreda je takve prirode da je operativni zahvat neophodan.

Najverovatnije je prilikom operativog zahvata otklonjen zadnji rog medijalnog meniskusa koji je i blokirao koleno. Imajući u vidu da prednji ukršteni ligament prolazi ispod medijalnog meniskusa, često se sa povredom medijalnog meniskusa povređuje i prednji koji daje stabilnost kolenu. Dozirana fizička aktivnost je u početku neophodna. Savetujem Vam da uradite magnetnu rezonancu kojom će se doći do saznanja da li je prednji ukršteni ligament potpuno ili delimično iskidan. Vežbe za jačanje mišića butine (aktivne stabilizatore kolena) radite pod nadzorom stručnog lica. Bitno je da sačuvate definiciju mišića butine (da obim obe butine bude identičan). Lično smatram da možete da nastavite sa pravolinijskim trčanjem bez ikakvih problema, ali kod igranja tenisa budite obazrivi, posebno kod servisa i behend udarca u trku, jer tada najčešće i dolazi do povrede kolena. Nastavite sa jačanjem mišića butine, dozirajte fizičke aktivnosti i nastavite da se bavite rekreativno sportom do stepena prijatnosti. I najmanji bol, otok ili “šetanje”kolena ukazuje na ponovo povređivanje (odmah prekinite fizičke aktivnosti). Operacija u ovom trenutku nije neophodna, a i kasnije, ako se držite saveta i kontinuirano održavate tonus butnih mišića nećete imati problema.