Prof. mr Milorad Jerkan

Poštovana,
Kod Vas je u samom postupku lečenja sve bilo pogrešno. Od samog “nameštanja” zgloba, pa kasnije stavljanje gipsa i fiksiranje zgloba bandažom uticalo je na stvorenu kontrakturu skočnog zgloba. Vremenom ste aktivnim trenažnim procesom eliminisali kontrakturu, otok i bol po nekad su prisutni i po nekoliko meseci dok ne ojača ligamentarni aparat. Nema potrebe za brigu. Bitno je da treninge radite a periodični bol vremenom će prestati.
Pozdrav

Poštovani,
Uključite odmah fizikalni tretman i to: laser, magnetno impulsno polje ultrzvuk i vaccus. Od masti bih Vam predložio masti bogate kamforom. Savetujem da obavezno idete na relakscionu sportsku masažu posle korišćenja bazena gde ne treba plivati već raditi blage pokrete kako bi popustio spazam mišićne muskulature ramenog dela. Jačajte rame jer ako to ne učinite ponovo će doći do povrede.
Pozdrav.

Poštovani,
Povredu koju ste opisali u sportsko-medicinskoj praksi najčešće se tretira kao „ atletska potkolenica“ koja se javlja u predelu cevanice i to najčešće kod atletičara, a nastaje usled dugotrajnog trčanja na različitim podlogama i usled preteranog opterećenja i prekomerne težine. Moguća je pojava rascepa cevanica, a javlja se i kod amatera i kod profesionalaca, a može da nastane i kod trčanja i hodanja. Dominira bol, povremena utrnulost, a ponekad i otok prednje strane potkolenice (mogu da se jave periostitis, tendinitis i entezitis). Rascep cevanice može da nastane od veoma malog naprsnuća mišića potkolenice, frakture od preopterećenja kosti potkolenice, upale membrane koja obavija kost, ili prerazvijenosti nožnog mišića.
Povrede mišića zadnje lože potkolenice – povrede m. gastrocnemiusa nisu česte i pripadaju grupi povreda hiperekstenzorne prirode. Radi se o istegnućima visoke lokalizacije zbog čega je poremećena funkcija kolena pa je u takvim slučajevima potrebno isključiti intrasticijalne povrede kolena. Nekada se povrede dešavaju iznenadnom forsiranom dorzifleksijom stopala. Nekada je osetljivost izražena pozadi na femoralnim kondilima. Karakteristika ove povrede je otežan ili nemogući hod na prstima. Kada je u pitanju teža povreda palpira se otok. U povrede mišića potkolenice ovog tipa ubrajaju se ostificirajući miozitis, povrede m. soleusa, a dešavaju se u punoj takmičarskoj formi. Kod sportista kod kojih se javljaju recurentne bolne epizode lokalizovane na m. Soleusu savetuje se pravilna tehnika trčanja sa lakom unutrašnjom rotacijom, čime se smanjuje naprezanje m. Soleusa. Dao sam vam opširan odgovor u cilju da shvatite ozbiljnost povrede i da se odmah javite specijalisti sportske medicine da bi uključio fizikalni tretman (lasero terapija, ultrazvučna terapija, magnetno impulsno polje i diodinamik). Želim Vam brz oporavak.
Pozdrav

Poštovani,
Uradite ehosonografski pregled srca. U zavisnosti od vrste prolapsa specijalista sportske medicine će proceniti da li je sportista sposoban za sportske aktivnosti. Što se tiče prvog dela pitanja, savtujem Vam da se konsultujete sa infektologom.
Pozdrav

Poštovani,
Ravna stopala ( planta pedis) do 14-te godine mogla bi da se koriguju redovnim stručnim vežbama. Konstatacija doktora da su nekim rasama ravna stopala normalno stanje je netačna. U tim godinama ravna stopala ne mogu da se izleče, ali mogu da se ublaže tegobe i to ulošcima za obuću ( supinacioni klin), koje će napraviti stručno lice na osnovu uzimanja plantograma (otiska stopala). Očekivati je da se vremenom pojave i bolovi u predelu potkolenice ako ne dođe do određenih korekcija koje sam gore predložio. Težinu koju podiže apsolutno je protiv njegovog zdravlja i savetujte ga da se javi specijalisti sportske medicine na komletan pregled. Tu će dobiti precizne podatke kako treba raditi u aerobnom (za njega izuzetno poželjnim) treningom, odnosno u anaerobnom treningu. Precizno treba odrediti sa kojim težinama može da radi, a da ne naruši zdravstveno stanje. Najčešće dolazi do promena na kardiovaskularnom sistemu i lumbalnom delu kičmenog stuba, a i bol koji ima u stopalima se pojačava. Osnovno je ubediti ga da se javi sportsko-medicinskoj ustanovi na pregled i dalji tretman.
Pozdrav.

Poštovana,
Vi ste potpuno zdrava osoba. Slobodno nastavite sa doziranim vežbanjem. Verujem da će vam prijati. “škljocanje” ili loše “podmazivanje” zgloba kuka najverovatnije se javlja usled smanjene tečnosti koja se nalazi u zglobu, a služi za normalno funkcionisanje zgloba. Terapija vam trenutno, sem fizičke aktivnosti, nije potrebna.
Pozdrav

Poštovani,
Sportsko srce je i pored brojnih postojećih znanja fenomen nedovoljno istražen, kako u anatomskom i funkcionalnom smislu, tako i sa aspekta njegovog odnosa prema zdravlju. Ono često podrazumeva sivu zonu između zdravlja i bolesti, dakle područje nepoznato i podložno različitim tumačenjima, a dokaz da je to tako su iznenadne smrti sportista koje se često dešavaju.
Definiše se kao skup morfoloških i funkcionalnih karakteristika srca koje se razvijaju tokom vremena pod uticajem sportskog treninga. Odlikuje se povećanjem srca u celini, sa povećanjem njegovih šupljina i debljine srčanog mišića, kao i povećanjem ekonomičnosti srčanog rada u miru i u uslovima fizičkog opterećenja sa proširivanjem njegovih maksimalnih funkcionalnih kapaciteta.
Najveće promene dimenzija srca daju sportovi kao što su biciklizam, plivanje, veslanje i vožnja kajaka. Za razliku od njih, sportovi kao što su trčanje i ronjenje imaju mali uticaj na dimenzije srca. Važno je spomenuti da 80% sportova daje promene i dijametra i debljine zida leve komore.
Morfološke, funkcionalne i elektrofiziološke promene karakteristične za sportsko srce:
Morfološke adaptacione promene karakteristične za sportsko srce su različite za različite tipove fizičkog opterećenja. Kod kontinuiranog dinamičkog vežbanja, koje karakterišu ritmičke izotoničke kontrakcije velikih mišićnih grupa, a čiji je rezultat vidljivo kretanje u prostoru, mišići se ponašaju kao mišićna pumpa, vraćajući krv u srce, najviše ga opterećujući volumenom krvi koja u njega pristiže (primeri ovakve fizičke aktivnosti bili bi trčanje, plivanje i vožnja bicikla). Najupadljiviji je nalaz povećanog volumena srca, sa posledičnim povećanjem debljine zida. Za razliku od dinamičkih sportova, statički sportovi koji se karakterišu produženim izometričkim mišićnim kontrakcijama visokog intenziteta, te ne dovode do vidljivog pomeranja tela, ali zato rezultuju znatnim povišenjem srednjeg arterijskog pritiska usled pritiska kontrahovanog mišića na zid krvnog suda i opterećuju srce pritiskom u cirkulatornom sistemu (primer: dizanje tegova). Rezultat ovoga je povećanje debljine srčanog zida i ono nije praćeno povećanjem dijametra srčanih šupljina. Važno je napomenuti da je usled ovoga kod dinamičkih sportova ukupni radni kapacitet organizma, u smislu izdržljivosti, znatno veći nego kod statičkih sportova koji predominantno razvijaju snagu pojedinih mišićnih grupa. Ovaj radni kapacitet organizma, ili aerobna sposobnost, meri se potrošnjom kiseonika pri maksimalnom naporu.
Elektrofiziološke promene karakteristične za sportsko srce podrazumevaju promene ritma srca, kao i promene provođenja, što se manifestuje promenama u ekg-u. Usporen srčani rad je prisutan kod preko polovine svih sportista koji treniraju dinamičke sportove. Zabeležena je frekvenca od čak 25 udara u minuti (normalna vrednost za zdravu sedentarnu populaciju je od 60 – 100 udara u minuti) . Takođe, kod sportista su uobičajene i neke vrste aritmija i blokovi u provođenju, koji se uglavnom gube tokom fizičke aktivnosti. Takođe, prekid treniranja ponekad vodi normalizaciji srčanog rada i nalaza u ekg-u. Osovina srca je često pomerena udesno, a i ukupna voltaža talasa na ekg – u je kod sportista veća.
S obzirom da je iznenadna srčana smrt u sportu veliki problem, veoma je važno da se otkriju zdravstveni poremećaji još na početku bavljenja fizičkom aktivnošću, jer se veliki broj tih poremećaja pogoršava tom aktivnošću, neki garantuju veoma loše sportske rezultate, a neki dovode do iznenadnih smrti. Kako su najčešći uzroci iznenadnih smrti kardiološkog porekla, važno je za sportske lekare da dobro poznaju karakteristike sportskog srca, te da prepoznaju eventualno maskirano oboljenje koje u sportu može imati fatalne posledice. Kao rešenje za sprečavanje mogućnosti iznenadnih smrti sportista nameće se sprovođenje obaveznih pregleda sportista, kako pre početka bavljenja sportom, tako i tokom perioda treniranja i takmičenja.

Pozdrav

Poštovana,
uradite magnetnu rezonancu da bi se precizno postavila dijagnoza. Ako postoje promene na snimku koje su štetne za sportsku aktivnost, treba izlečiti povredu pa tek onda se vratiti sportu. Umaranje za vreme fizičkog opterećenja najverovatnije dolazi usled nesrazmerno doziranog kvantiteta treninga (učestalost, intenzitet i trajanje treninga). Ova tri segmenta treninga treba dozirati objektivnim mogućnostima vašeg deteta. Ako se ovo ispoštuje smetnje pri fizičkom naporu neće biti. Test funkcionalno aerobno - anaerobne sposobnosti možete uraditi kod specijaliste sportske medicine.
Pozdrav

Poštovani,
javite se specijalisti sportske medicine koji će vam predložiti adekvatan fizikalni tretman. Povredu koju ste opisali je karakteristična za skočni zglob i nema potrebe za brigu. Nemojte da idete kod nestručnih ljudi da vam “pomognu” u lečenju povrede, može da biti mnogo gore nego što jeste. Od fizikalne terapije preporučio bih: lasero terapiju, magnetno impulsno polje, vaccus, interferentne struje i korišćenje bazena gde se rade vežbe za jačanje povređenog skočnog zgloba. Kod ovog zgloba otok nekad traje i mesecima, ali funkcija je u većini slučajeva očuvana i takmičar je sposoban za sportske aktivnosti.
Pozdrav

Poštovani,
imate idelne antropometrijske parametre (skladnost telesne mase i telesne visine). Nema potrebe za uzimanjem suplemenata. Vaši treninzi su dobro dozirani, a konstitucija je idelna, pa bi uzimanje preparata (posebno nestručno) imalo veću štetu nego korist. Pravilno se hranite i uzimajte tečnost (pogledajte u stetoskopu, o tome sam pisao). Ravna stopala vam sigurno otežavaju postizanje boljih rezultata, pa vam savetujem da se javite u najbližem dispanzeru za medicinu sporta, gde će odrediti tačno koje “uloške” treba da nosite. Puno uspeha.
Pozdrav