Prof. mr Milorad Jerkan

Poštovani,
Željko, u principu sam protiv suplemenata koji se proizvode u nepoznatim farmaceuskim kućama. U toku dana vama je dovoljno 2gr po kg/tm, što lično mislim da možete da unesete preko hrane. Povećanje koncentracije proteina povlači sa sobom i povećanje drugih materija (ugljenih hidrata i masti) u organizmu. Savetujem vam da pogledate moj tekst u stetoskopu “ishrana sportista”, gde postoje tačni parametri uzimanja suplemenata u odnosu na telesnu masu. Na Vama je da odlučite da li ih uzimati ili ne.
Pozdrav

Poštovani,
Optimalno uzimanje kreatina u pripremnoj fazi je 5gr dnevno, 14 dana između treninga. Osnovno je da znate da pored ugljenih hidrata srazmerno morate da unosite i belančevine (osnovne gradivne jedinice ćelije). Nakon prve faze, tkz. punjenja, ponoviti nakon tri i šest meseci. U periodu kada ne uzimate kontinuirano kreatin, možete između težih treninga uzeti po 5gr, ali sa tim ne treba preterivati, najviše dva do tri puta nedeljno. Neki autori daju velike doze kreatina što može biti štetno. Budite obazrivi da odnos trijasa, ugljeni hidrati - masti – belančevine u organizmu ne budu poremećeni, jer onda dolazi do sagorevanja kreatina bez proizvodnje snage.
Pozdrav.

Poštovani,
Sa teretanom možete da počnete ali ne treba raditi vežbe sa velikim težinama, već vežbe definicije: više ponavljanja sa manjim težinama koje su optimalne za vas. U protivnom, intenzivan rad sa većim težinama će sigurno usporiti rast. Na drugo pitanje odgovor možete pročitati u sledećem odgovoru na pitanje u delu uzimanja, a što se tiče oštećenja uzimanjem prevelike doze ovih suplemenata sigurno će izazvati oštećenje na organima (posebno jetra, bubrezi i srce).
Pozdrav.

Poštovani,
Mora da ste u poslednje vreme treninge podigli na veći nivo opterećenja koji ne odgovara Vašim funkcionalnim mogućnostima. Za početak, vratite se treningu koji ste ranije radili a niste imali tegobe, ili pak napravite pauzu sa vežbama za ruke i radite druge ekstremitete.
Pozdrav.

Poštovani,
Najverovatni je došlo do pucanja troglavog mišića u predelu potkolenice (muskulus triceps sure). Najbolje je uraditi ehosonografski pregled i tačno utvrditi na kom delu mišića je došlo do pucanja i da li je stvoren hematom (u praksi se skoro uvek sreće). Do tada, hladiti 5 - 6 puta dnevno po 1-2 minuta, a nakon dva do tri dana uključiti masti bogate heperinom i kamforom uz kontinuirano hlađenje da bi se sprečilo veće krvavarenje u samom mišiću. Manje se krećite. Većina lekara predlaže imobilizaciju, ali lično smatram da ona nekad može da bude i štetna. Nakon pet do sedam dana početi sa fizikalnim tretmanom gde je prvih pet dana dominantna terapija laserom i magnetima. Nakon toga, uključuje se ultratzvuk, ifs etruje i vaccus. Nadam se vašem brzom oporavku.
Pozdrav.

Poštovana,
Posle uspešne artroskopije sportista se vraća sportskim treninzima nakon tri do četri nedelje. Slobodno idite na pripreme, a što se tiče maksimalnog treninga obavezno se javite specijalisti sportske medicine koji će doneti definitivnu odluku nakon pregleda Vašeg kolena.
Pozdrav

Poštovani,
Holesterol je beznačajno povećan, tako da nema nikakvih uticaja na opisane simptome. Kod Vas se radi najverovatnije o lošoj aerobno-anaerobnoj pripremljenosti. Počnite sa bazičnim fizičkim pripremama, a nakon toga dozirajte fizička opterećenja vašim stvarnim mogućnostima. Pojave koje su bile prisutne verovatno će prestati.
Pozdrav.


Pozdrav

Poštovani,
Bol u peti ( plantarni fasciitis) se javlja naročito ujutru odmah nakon ustajanja. Prvi korak je najbolniji, ali sa zagrevanjem pete bol prestaje da bi se sledećeg jutra opet javio sa utiskom kao da je kamenčić upao u cipelu. Plantarni fasciitis je upala plantarne fascije, ponekad pogoršana kvržicom na petnoj kosti. Ova povreda se kreće u rasponu od upale do kidanja plantarne fascije na petnoj kosti. Povreda je izazvana prenaprezanjem kod trčanja na duge staze, slabi svodovi stopala, nošenje neadekvatnih patika, promena podloga u trenažnom procesu, povećanje telesne mase i sl. Najčešće se ja vlja kod košarkaša, rukometaša, fudbalera, tenisera i dr.
lečenje: osnovni cilj je sprečiti krvarenje i stvaranje oteklina. Povređeno mesto hladimo sve dok postoji otok i inflamacija, s tim da nakon 24. - 48. Sati uključujemo i antiflogističke i antireumatske masti (sistem vazokonstrikcija-vazodilatacija) . Blokade ne preporučujemo i ako zbog „bržeg oporavka“, to se od lekara zahteva, jer time možemo da pogoršamo povredu sportisti i da dovedemo u pitanje nastavak sportske karijere. Velika greška je prerana dozvola povratku na sportsko borilište i mogučnost recidivne povrede koja se još teže leči. Fizikalna terapija: a) impulsna magnetoterapija, interferentne struje, b) vakusac, laser, magnetoterapija, kineziterapija, c) impulsni ultrazvuk, interferentne struje, kriomasaža, kineziterapija, d) magnetoterapija, interferentne struje, laser, kineziterapija.
Pozdrav.

Poštovani,
Daću Vam opširniji odgovor, jer rameni pojas je teško izlečiti, posebno kod kopljaša i vaterpolista:
Pokrete zgloba ramena određuju oblici zglobnih tela. Ovaj zglob je interakcija četiri bazična pokreta i to: elevacija (fleksija i abdukcija), rotacija (spoljašnja i unutrašnja), h orizontalna fleksija i ekstenzija i forsirane depresije (ekstenzija iz fleksije ili vertikalna abdukcija i abdukcija).
U sportovima kao što je bacanje diska kugle, koplja, kladiva, rukometu, košarci, vaterpolu i svim igrama sa loptom gde do izražaja dolazi biomehanički pristup bacanja, postoje četiri osnovne faze koje razlikujemo (po tullosu i kingu): inicijalni položaj, pripremna faza bacanja ili faza natezanja opruge, inicijalna akcija ubrzanja ili faza akceleracije i faza posle bacanja ili faza deceleracije.
Plivačko rame – karakteristična povreda ramena javlja se kod plivača gde dolazi do istegnuća, ili male naprsline supra-spinalnog mišića. Paralelno dolazi do istegnuća, ili naprsnuća rotatora isprepletane grupe mišića (i supra-spinalni mišić), tetiva i kapsule koja okružuje rame i daje mu stabilnost na kuglastom zglobu. Pored plivanja i vaterpola, plivačko rame se javlja kod košarkaša, rukometaša, tenisera, atletičara, (bacača) ragbista, a često srećemo kod zidara, slikara, kao i kod nekih fabričkih poslova i radova u kući.
Klinička slika: sindrom prenaprezanja ramena karakteriše se kroz četiri faze:
1. Faza – bolnost posle napora,
2. Faza – bolnost na početku zagrevanja, gubi se tokom igre i ponovo se javlja kod zamora,
3. Faza – bolnost i u miru i u naporu,
4. Faza – bolnost u mirovanju.
lečenje: konzervativno i to relaksacionim odmorom, fizikalnim procedurama, oralnim uzimanjem analgetika, antiflamatora i infiltracija lekova u bolno rame.
Sindrom posezanja – javlja se kod povrede rotatora sa pojavom otoka i jakim bolom. Bol je naročito izražen noću u gornjem i prednjem delu ramena. Slabost i bol pri pružanju ruke napred ili na gore, ograničen pokret ramena naročito kada se ruka drži u stranu.
Akutne povrede mišića ramena – ovo su muskulotendinozne povrede ramena sportista i tu spadaju prvenatveno povrede m. Deltoideusa, m. Trapezius-a tetive, m. Tricepsa i m. Pecctoralisa majora. Etiologija povreda je najčešće od direknog udarca ili ekcesivni pokret pri mehanizmu bacanja (vaš slučaj). Ove povrede su češće kod sportista sa posturalnim deformitetom. Statički položaj tela izaziva veliko trošenje mišića i ligamenata i tako vremenom nastaju povrede.
Akutne povrede deltoidnog mišića – je spoljašnji mišić ramena. Svojim mišićima ublažava koštani reljef i daje mu oblinu. Sastoji se od tri snopa: prednjeg, srednjeg i zadnjeg koji se međusobno razlikuju po pripoju, pravcu prostiranja vlakana i po svom dejstvu. Široko ga okružuje acromion, korakoid i velika kvrga humerusa, pa se tu dešava veliki broj povreda poserbno kod sportita na šuterskim treninzima. Na lokalizaciu povreda lezije možemo podeliti na tri grupe:
- Povrede prednjih snopova m. Deltoideusa – karakteristične su za kraj retropulzije inicijalne faze ubrzanja. Rezultat je suprostavljanju protivničkog igrača snažnoj antepulziji i abdukciji ruke koja baca loptu. Radi se direkno o hvatanju za ruku šutera dok se lakat još uvek nalazi iza ramena. Simptomi se odmah javljaju bolovi se pojačavaju a pun intenzitet postižu 10. Sati posle povrede. Kliničkom slikom dominira otok u prednjoj trećini deltoidnog mišića koji je vidljiv, nemoć, abdukcija u prednjoj ravni, i jasno ograničena osetljivost njegove prednje trećine. Lečenje se bazira na klasičnim metodama sportske traumatologije.
- Povrede srednjih snopova m. Deltoideusa – retko se dešava a suština povrede je abdukciji ramena protiv otpora u lateralnom planu. Početak je lagan, a klinički se manifestuju osetljivošću u srednjoj trećini deltoidnog mišića, pojavom bola i slabom abdukcijom u lateralnom planu. Lečenje identično povredama prednjeg snopa.
- Povrede zadnjih snopova deltoideusa – dešava se pri krajnoj antepulziji ruke. Mišić je potpuno rastegnut vulnerabilan. Ova povreda se javlja kod sportista koji nisu izvršili pravilnu pripremu za pucački trening tkz. „pucačka ruka“. Lečenje identično prethodnim sa dodatkom laseroterapije, impulsnog magnetnog polja i kombinacijom struja, a posle tri do pet dana uključivanjem ultrazvuka.
akutni “grč” u ramenu javlja se kod bacača, a suštinski se radi muskulotendinoznoj povredi m. Trapeziusa usled naglog istezanja aktivno zgrčenog mišića sa rascepom manjeg broja vlakana ovog mišića na uglu vrata.
Akutna povreda m. Triceps - a – najčešća povreda tetive duge glave ovog mišića su najmnogobrojnije u sportu gde dolazi do nagle deceleracije ruke na kraju bacanja. Kod naglog pokreta dolazi do avulzije njegovog scapularnog pripoja. Bol se prostire u posteriornom pazušnom naboru. Pri svakom bacanju bol se povećava. Princip lečenja: bazična terapija (mirovanje, medikamentozna terapija) , nakon toga fizikalna terapija sa dominantnošću lasero i magnetne terapije.
Pozdrav.

Poštovani,
Preporučujem da se javite specijalisti sportske medicine u najbližem mestu koji će Vam sigurno dati najprecizniju dijagnozu. Do tada koristite masti bogate kaforom, a od lekova neki miorelaksant. Pokušajte da idete na plivanje makar samo radili lagane pokrete istezanja lumbalnog i trbušnog dela tela.
Pozdrav