Dr Marija Vukelić

Genetičar

Telefon za zakazivanje
063 687 460

Telefon za zakazivanje

Dr Marija Vukelić, Genetičar

Telefon za zakazivanje

Oblasti medicine

Specijalizacija

Grad

Jezici

Raspored rada doktora

Telefon za zakazivanje
063 687 460

Postavite pitanje

Broj odgovorenih pitanja: 96

  1. Poštovani dr.
    Interesuje me kako se nasleđuje sklonost ka blizanačkoj trudnoći. Konkretno u mom slučaju, moja prababa po majci je 2 puta rađala blizance, baba po majci takođe 2 puta. Zatim moj stric ima bliznakinje i njegova ćerka ima blizance. Sa muževljeve strane, on ima rođene sestre koje su bliznakinje i njegova tetka, sa očeve strane, ima bliznakinje. Mi imamo jedno dijete, pa me interesuje kolike su šanse da idući put imamo blizance i da li to uopšte mora da znači?
    Hvala

    Odgovoreno: 10. 06. 2009.
    • Dr Marija Vukelić

      Poštovani,
      vaše rodoslovno stablo je veoma interesantno, ali geni koji leže u osnovi ove pojave nisu još uvek determinisani. Takođe, mehanizam nastanka jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca je potpuno različit.
      Pozdrav

  1. Poštovani doktore
    molim vas za odgovor na sledeće pitanje: moj otac je umro od sklerodermije, pa me zanima da li je ta bolest nasledna (uopšte)?
    Unapred zahvalan!
    Sima Simić

    Odgovoreno: 09. 06. 2009.
    • Dr Marija Vukelić

      Poštovani,
      uloga naslednih faktora u nastanku sklerodermije do danas nije razjašnjena.
      Pozdrav

  1. Poštovani,
    imam 40 godina, i imam jedan neobičan problem s kojim živim veći dio svog života. Jedna strana tijela (desna) mi je manja od druge (lijeve); noga, ruka, šaka, stopalo, uho, lice, prsti, grudni koš i sve ostalo. Po mojoj procjeni razlika u veličini organa desne i lijeve strane moga tijela je oko 5%. To sam prvi put primjetio u svojoj 10-toj godini života. Nemam nekih većih problema zbog toga, najizraženije je ipak u nozi koja je, samim tim što je manja, ujedno i kraća za nekih 15mm, te sasvim malo (skoro neprimjetno) šepam. Što se tiče ostalih organa problem je uglavnom estetski, (mada se postojeća asimetrija teško i primjećuje). Nekoliko puta u svom životu sam taj svoj problem (poremećaj) usputno (boraveći kod doktora iz drugih razloga) pomenuo doktorima, ali oni su uvijek preko toga prelazili kao da je to neka uobičajna svakodnevna pojava i nimalo se za taj moj problem nisu interesovali niti su se na njemu zadržavali. Ja poznajem dosta ljudi koji imaju kraću nogu (butnu kost), neke ljude koji imaju kraću ruku ili neki drugi organ, ali da im je čitava jedna strana tijela manja ili veća od druge, takve ne poznajem. Molio bih vas ako bi mi vi mogli nešto reći o toj pojavi. Koja je tačna dijagnoza? Šta bi mogao biti uzrok, i koliko je to česta pojava? I što mi je najbitnije da li ima veze sa genetikom i može li se očekivati nešto slično kod mojih potomaka?
    Unaprijed zahvalan

    Odgovoreno: 09. 06. 2009.
    • Dr Marija Vukelić

      Poštovani,
      asimetrija leve i desne strane tela je normalna pojava. Kod nekih ljudi je to više ili manje izraženo pa se i ne primećuje. Na simetriju utiču mnogi faktori kao što su tok porođaja, povrede, preležane bolesti, prinudni položaj u periodu rasta i razvoja, životne navike, vrsta fizičke aktivnosti. 
      Pozdrav

  1. Poštovani,
    Od mog momka rođeni ujak (rođeni brat njegove majke) ima dete sa daunovim sindromom. Kod mene u porodici nema takvih slučajeva. Kolika je verovatnoća da naše dete bude takvo? Da li postoji način da se genetskim istraživanjem (pre trudnoće) utvrdi da li spoj naših gena može da dovede to toga? Da li se takvi testovi mogu raditi u trudnoći i šta ukoliko se utvrdi da će dete biti sa daunovim sindromom? Uskoro planiramo bebu i sve mi je važno ali život takvog deteta je strašan iza njega i za roditelje. Mislim da, kad se trudnoća već desi i ako se tako nešto pokaže, nije ljudski ubiti plod zbog toga što unapred znaš. Strašno mi je svakako i volela bih normalnu bebu.
    Hvala unapred

    Odgovoreno: 09. 06. 2009.
    • Dr Marija Vukelić

      Poštovani,
      za sada najpouzdaniji način da utvrdite da li je plod nosilac hromozomskih aberacija je prenatalna dijagnostika (horiocenteza, amniocenteza i kordocenteza). Jedina mogućnost da se vidi da li će budući plod biti nosilac ili ne hromozomskih aberacija je preimplantaciona dijagnostika. Metoda se izvodi samo u sklopu vantelesne oplodnje kada se na stadijumu embrionalnog razvoja od nekoliko ćelija uzme jedna ćelija i ona povrgne testiranju. U Srbiji (koliko sam informisana) se ta vrsta testiranja ne izvodi.
      Pozdrav

  1. Poštovana,
    Radila sam kariotip moj je xx, na moj soprug je xy, kad sam ostala bremena nisam znala bila sam kod ginekologa vaginalno me pregleda i potom počeo da teče kafeavo belo pranje potom su mi dali da pijem dabroston a nisam imala nikakvih problema niti da krvarim, niti spontan pobačaj da li sve to ima uzork da moje djete se rodi sa bolest trisonomija 18 nakon toga je umro Pozdrav i hvala vam puno najbolji ste

    Odgovoreno: 07. 06. 2009.
    • Dr Marija Vukelić

      Poštovani,
      rađanje deteta sa edvardsovim sindromom nema nikakve veze sa ginekološkim pregledom na kome ste bili.
      Pozdrav

Prikazano 71-75 od ukupno 96 pitanja




Zakažite pregled kod Dr Marija Vukelić