Prof. dr Goran Marjanović

Prof. dr Goran Marjanović,

Oblasti medicine

  • Opšta medicina

Grad

  • Beograd

Jezici

  • Srpski
Pitajte doktora
Odgovori doktora

O doktoru

Asistent za Klinički imunologiju i Alergologiju, na katedri Interne medicine na Medicinskom Fakultetu u Nišu. Doktorsku tezu pod naslovom " Biološki i klinički faktori prognoze kod bolesnika sa "B Non Hodgkin's" limfomima"odbranio 2005. godine. Polje interesovanje su mu imunološki poremećaji u limfoidnim neoplazmama, a posebno hroničnoj limfocitnoj leukemiji i Non Hodgkins Limfomima i dijagnostički i posebno klinički aspekti tumora limfnih tkiva. Član je evropskog udruženja medicinskih onkologa- ESMO i Balkanske unije Onkologa (B.U.O.N)

Raspored rada doktora

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Limfomi – ima li nade?

Limfomi – ima li nade?

Limfomi su maligne bolesti koje počinju u limfatičnom sistem...
Non Hodgkins (Hočkin) limfomi

Non Hodgkins (Hočkin) limfomi

Pod ovim nazivom obuhvaćena je veoma brojna i raznovrsna gru...
Kako živeti sa limfomom

Kako živeti sa limfomom

Svaka osoba koja se suočava sa činjenicom da boluje od limfo...
Anafilaktički šok

Anafilaktički šok

Teško je izdvojiti čoveka koji tokom svog života nije imao b...

Postavite pitanje

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Broj odgovorenih pitanja: 447

  1. Pogledajte celo pitanje: #10525

    Ja sam bolovala od zutice tipa B posle cetiri meseca HbsAg opet je bio negativan. Da li je moguce da dobijem opet hepatit B?

    Odgovoreno: 11. 09. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Oboleli sa Hepatitom B cesto yauvek ostane nosilac, odnosno bolest ostaje pritajena u njemu. Moguce je u izvesnim sitacijama da se ta pritajena bolest reaktivira. Do reaktivacije dolazi u ekstremnim situacijama kada jako padne imunitet recimo posle zracne i citostatske terapije oboleh sa razlicitim malignitetima, posle transplantacije itd..U obicnim situacija i sa normanlim rezimom zivota reaktivacija nije cest slucaj

  1. Pogledajte celo pitanje: #10294

    Molim Vas da mi kazete kolike su sanse da moja djeca imaju porfiriju, s obzirom da sam je ja imala izmedju 18 i 21 godine. Napominjem da ju je imala i moja majka i jedan dalji rodjak. Meni je receno da ce tegobe prestati posle prvog porodjaja, tako je otprilike i bilo. Hvala od srca

    Odgovoreno: 04. 09. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Postovana, Porfirija je posledica genetskog ostecenja u sintezi i funkciji pojedinih enzima u nasem telu i to ostecenje se obavezno prenosi i na potomstvo. Pitanje je samo da li ce se taj poremecaj manifestovati kao bolest ili ne. Postoje 2 velike grupe porfirija. Prvu cine takozvane hepaticne a druge takozvane eritrocitne porfirije. Posto niste precizirali o kojoj je tacno rec, mogu vam reci da se 4 od 5 hepaticnih varijanti u varijabilnom procentu ispoljava kod potomstva a u samo u jednoj se cesce javlja kao takozvano recesivno prenosenje. U ovu prvu grupu spadaju akutna intermitentna porfirija, porfirija kutanea tarda, hereditarna koproporfirija....) Iz vasih podataka ne stice se utisak da imate neku iz druge grupe eritrocitnih porfirija. Eritrocitne porfirije se ispoljavaju na sledeci nacin: Eritropoetska porfirija se ispoljava dominantno, X hromozom vezana porfirija se javlja kod muskog potomstva dok je kod zenskog samo u vidu asimptomatskog prenosioca. poslednja podvrsta kongenitalne eritropoetske protoporfirije se prenosi kao recesivan poremecaj -dakle retko se ispoljava. Naravno napominjem da je ovo neprecizan i uopsten odgovor ali takav je jedino moguc na osnovu ovih podataka koji su mi prezentovani.

  1. Pogledajte celo pitanje: #10245

    Molim Vas objasnite mi sta je u analizi krvi APL i koje su vrednosti?

    Odgovoreno: 03. 09. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Verovatno je rec o biohemijskoj analizi Alkalne fosfataze. Vrednosti su od 80-280 internacioalnih jedinica, ali u nasoj laboratoriji Klinickog Centra u Nisu. Napominjem da svaka laboratorija ima svoje normalne vrednosti. Pozdrav

  1. Pogledajte celo pitanje: #9899

    Postovani doktore,imam 34 godine i vec 15 godina unazad imam uvecanu limfnu zlezdu na levoj strani vrata koja velicine tresnje,pokretnu bezbolnu i bez promene okoline.Na jednoj od vezbi asistent mi je reako da se radi najverovatnije o skleroziraloj limfnoj zlezdi tako da sam odustala od dalje pretrage.Nekoliko godina kasnije pojavila mi se zlezda slicnih karakteristika u levom ingvinalnom predelu.Kao dete sam vrlo cesto imala gnojave angine,te su mi tonzile odstranjene u petom razredu osnovne skole i to u vreme kada sam imala nesaniranu bronhopneumoniu.Medjutim nekoliko meseci unazad palpiram submandibularne limfne zlezde precnika oko 4-5mm,bezbolne bez promene okoline,ali se o pokretljivosti desne ne mogu izjasniti.Uradila sam laboratorijske analize krvi i svi parametri su u granicama normale izuzev mokracne kiseline(488) koju sam odredjivala zbog bolova u sitnim zglobovima i nekih drugih tegoba.Javila sam se infektologu koji me je pod Dg:Lymphadenopathia generalisata uputio na serolosku dijagnostiku ali je ja jos uvek nisam obavila.I pregled ORL-a je bio uredan.Zanima kome treba da se obratim i u kom pravcu ide dijagnostika?

    Odgovoreno: 27. 08. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Postovana Danijela, Submandibularne limfne žlezde veličine 5 mm su NORMALNA pojava. Žlezda koja je mirna 15 godina je najverovatnije ostatak-ožiljak baš kao što Vam je kolega i rekao. Sitna ingvinala limfna žlezda veličine graška takođe može biti uspomena na neku protutnjalu mokraćnu ili genitalnu infekciju. Sve u svemu ja bih se u vašem slučaju opredelio za taktiku \"watch and wait\" odnosno srpski rečeno \"gledaj i čekaj\". Radio bih tromesečne kontrole veličine tih žlezdi i naravno kontrole drugih regija. Srdačni pozdravi

  1. Pogledajte celo pitanje: #9704

    Postovani, imam 28 godina i hronicnu anemiju usled nedostatka gvozdja. U nekoliko navrata sa lekovim, uz konsultacije sa lekarom, uspevala sam da podignem vrednosti gvozdje i hemoglobina ali crvena krvna zrnca su i dalje ostajala mala. Nemam obimne cikluse i jedem raznovrsno, kao i svi ukucani koji nemaju nikakve probleme sa anemijom. Prilikom skorasnjeg UZ pregleda abdomena, koji sam radila prvi put, ustanovljena je akcesorna slezina (16mm), te mi je lekar sugerisao da je to mozda uzrok stalne anemije (navodno slezina \"brze\" cisti krv). Da li slazete sa kolegama i da li imate neki savet, posto je meni preparata sa gvozdjem preko glave a imam propratne efekte (umaranje, pospanost, vrtoglavice i sl.)? Hvala Vam unapred, Branka.

    Odgovoreno: 26. 08. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Postovana Branka, Generalno gledano, akcesorna slezina ne bi trebala da bude razlog vaše anemije sama po sebi. Ona je značajna kada postoje neke posebne vrste anemije kao što su na primer Autoimuna Hemolitička anemija. U toj anemiji jedan test koji se zove DAT-odnosno direktni i indirektni Coombs-ov test mogu biti pozitivni. Inače davanje saveta \"na slepo\" preko interneta je veoma nezahvalno. Nemam podatke o stepenu vaše anemije i krvnim parametrima. Možda vaše tegobe nemaju veze sa anemijom? Jedino što navodite je da su se neki rezultati popboljšali nakon terapije preparatima gvožđem ali da je simptomatologija ostala. Možda terapija nije trajala dovoljno dugo. Ili su doze bile neadekvatne. Takođe ne navodite da li su rađena ispitivanja gastrintestinalnog trakta odnosno želuca (gastroskopija) ili hemocult test odnosno testovi i pregledi kojima bi se mogao dokazati eventualni gubitak gvožđa iz creva. U stvari nema ni podataka kavi su nivoi serumskog gvožđa odnsono feritina. Zbog toga bez pregleda i uvida u sve detalje ne bih davao preporuke ni savete o lečenju. Srdačni pozdravi

Prikazano 351-355 od ukupno 447 pitanja