Prof. dr Goran Marjanović

Prof. dr Goran Marjanović,

Oblasti medicine

  • Opšta medicina

Grad

  • Beograd

Jezici

  • Srpski
Pitajte doktora
Odgovori doktora

O doktoru

Asistent za Klinički imunologiju i Alergologiju, na katedri Interne medicine na Medicinskom Fakultetu u Nišu. Doktorsku tezu pod naslovom " Biološki i klinički faktori prognoze kod bolesnika sa "B Non Hodgkin's" limfomima"odbranio 2005. godine. Polje interesovanje su mu imunološki poremećaji u limfoidnim neoplazmama, a posebno hroničnoj limfocitnoj leukemiji i Non Hodgkins Limfomima i dijagnostički i posebno klinički aspekti tumora limfnih tkiva. Član je evropskog udruženja medicinskih onkologa- ESMO i Balkanske unije Onkologa (B.U.O.N)

Raspored rada doktora

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Limfomi – ima li nade?

Limfomi – ima li nade?

Limfomi su maligne bolesti koje počinju u limfatičnom sistem...
Non Hodgkins (Hočkin) limfomi

Non Hodgkins (Hočkin) limfomi

Pod ovim nazivom obuhvaćena je veoma brojna i raznovrsna gru...
Kako živeti sa limfomom

Kako živeti sa limfomom

Svaka osoba koja se suočava sa činjenicom da boluje od limfo...
Anafilaktički šok

Anafilaktički šok

Teško je izdvojiti čoveka koji tokom svog života nije imao b...

Postavite pitanje

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Broj odgovorenih pitanja: 447

  1. Pogledajte celo pitanje: #10373

    Postovani dr, pre 10 godina bila sam na th.: Primolut nor 6 meseci, zbog obilnih krvarenja i miomatoznog uterusa. Uz to i citava lepeza antibiotika zbog cestih infekcija i loseg opsteg stanja sa leukopenijom (od 3 do 4), koja se i do danas zadrzala. Posle uradjene histerectomije u mojoj 32. godini dobila sam emboliju pluca. Na antikoagulansima godinu dana i nikad izregulisanim INRom. Zbog sumnje na lupus smestena na Imunologiju, gde je postavljena Dg: Primarni antifosfolipidni sindrom, na osnovu klinicke slike i enormno povecanih antikardiolipinskih antitel u IgM klasi. Napominjem da su ACLa bila pozitivna samo u tom prvom nalazu. Pila sam Pronison godinu dana i sada vec godinama samo Andol. Moje pitanje je da li su mozda hormoni i antibiotici bili uzrok takvih nalaza i sta ustvari znace ta antitela u IgM klasi? Unapred zahvaljujem

    Odgovoreno: 11. 09. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Na zalost, Primarni antifosfolipidni sindrom je bolest autoimunoe geneze koja je najverovatnije posledica genetske sklonosti prema ovom poremecaju. nemoguce je osumniciti bilo koji lek ili povazati nastanak ove bolesti sa nekim konkretnim dogadjajem. Inace ta antitela su u stanju da aktivisu koagulacionu kaskadu i izazovu trombozu. To ste vec preziveli.

  1. Pogledajte celo pitanje: #10607

    Poštovani, kod proširenja limfnih čvorova na vratu preporučujete hirurški zahvat ili lasersku intervenciju?

    Odgovoreno: 11. 09. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Zavisi koliko je prosirenje i na kom je delu vrata.

  1. Pogledajte celo pitanje: #10656

    Postovani dr Marjanovic, vec sam Vam se obracala povodom hronicne anemije, ali bez davanja bilo kakvih referentnih vrednosti. Ovim putem Vam saljem rezultate od maja ove godine, koje sam pokusala ishranom (bez ikakvih vestackih dodataka ishrani, posto lose reagujem na gvozdje (mucina-povracanje-opstipacija)) da popravim. Medjutim, rezultati iz avgusta ukazuju da se, sem nivoa gvozdja nista nije popravilo. Uradila sam test na okultna krvarenja i negativan je. Ciklusi mi nisu obilni i na 30 dana su. Lekarka mi je ovog puta ipak dala uput za hematologa, pa Vas ja ovim putem molim za neki savet. Inace imam 28 god, sedim dosta zbog prirode posla, ali treniram po malo pilates i nemam drugih tegoba sem ceste malaksalosti i vrtoglavica. Ranije sam uzimala terapije gvozdjem i folnom kiselinom i nivoi gvozdja i hemoglobina su bili bolji, ali su eritorciti i dalje bili mali. Na ultazvuku je sve bilo u redu, sem akcesorne slezine, sto sam Vam vec napomenula. Rezultati od 21.maja 2008. Wbc: 4.8 (4.0-10), Rbc:4.49 (3.5-4.8), Hemoglobin: 102 (120-160), Hematokrit: 0.322 (0.350-0.470), MCV: 78.4 (80-100), MCH:24.9 (27-31), MCHC: 318 (280-370), Trombociti: 354 (140-450), Gvozdje: 9.6 (10.7-32.2) - sve ostalo je uredno. Rezultati od 27. avgusta: Wbc: 5.2 (4.0-10), Rbc: 4.24 (3.5-4.8), Hemoglobin: 109(120-160), Hematokrit: 0.326 (0.350-0.470), MCV: 77(80-100), MCH: 25.6 (27-31), MCHC: 333(280-370), Trombociti: 371 (140-450), Gvozdje: 12.6 (10.7- 32.2) - sve ostalo je uredno. Hvala Vam unapred, Branka.

    Odgovoreno: 11. 09. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Poštovana Branka,
      Gvozđe deficitna anemija se sve manje uklapa u Vašu kliničku sliku anemije. Rezultat koji može definitivno da rasčisti da li je reč o gvozđe deficitnoj anemiji ili ne, je određivanje serumskog feritina. Ukoliko je nivo serumskog feritina u referentnim vrednostima, definitivno je potrebno okreniti se drugim razlozima za nastanak Vaše anemije. Tu pre svega mislim na anemiju u sklopu imunih procesa. U tom slučaju bi trebalo uraditi testove na brojne imunske bolesti i posetiti imunologa, odnosno reumatologa. Ukoliko je međutim serumsku feritin snižen, ipak je reč o nekoj gvozđe deficitnoj anemiji i treba ponavljati preglede i insistrati na terapiji gvozđem.
      Puno pozdrava.

  1. Pogledajte celo pitanje: #10691

    Poštovani doktore,
    molim Vas da mi odgovorite da li postoji lek za trombocitozu, osim Litalira koji ide na recept?

    Odgovoreno: 11. 09. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Poštovani,
      osim litalira postoji lek čije je generičko ime Anagrelid. Ovaj lek je nešto specifičniji u odnosu na Litalir, u smislu efekata na rast trombocita. Međutim, po mnogim efektima, nema razlike između ova dva leka osim u ceni. Pošto je Anagrelid, značajno skuplji, u našem centru postoji veoma rigorozna komisija koja po veoma striktnim zakonskim kriterijumima određuje ko spada u kategoriju koja bi imala veće koristi od Anagrelida u poređenju sa takođe izuzetno efikasnim i netoksičnim Litalirom.

  1. Pogledajte celo pitanje: #10506

    Postovani, imam 27 godina. Vec 2 godine imam uvecan limfni cvor sa desne strane vrata, 5-6 cm ispod uha i malo iza u odnosu na uho. Radila sam sedimentaciju i krvnu sliku nekoliko puta za poslednje 2 god i sedimentacija je bila bago uvecana (izmedju 27 i 30 uvek). Bila sam pre godinu dana kod lekara koji mi je rekao da treba da uradim ultrazvuk vrata, sto do sada nisam uradila, kao i da popijem dozu Bactrim-a, sto takodje nisam uradila. Moram priznati da sam do sada i zaboravila na to, ali poslednjih mesec dana imam neobjasiv svrab na razlicitim delovima tela, bez vidljive iritacije sto me je i uplasilo. Cvor i dalje postoji i na dodir je iste velicine, konzistencije i nepokretan. Molim Vas za savet, hvala unapred

    Odgovoreno: 11. 09. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Postovana, Ako je to cvor zaista 6 cm smatram da ga treba biopsirati odnosno hiruski odstraniti i analiyirati kod patologa.

Prikazano 346-350 od ukupno 447 pitanja