Prof. dr Goran Marjanović

Prof. dr Goran Marjanović,

Oblasti medicine

  • Opšta medicina

Grad

  • Beograd

Jezici

  • Srpski
Pitajte doktora
Odgovori doktora

O doktoru

Asistent za Klinički imunologiju i Alergologiju, na katedri Interne medicine na Medicinskom Fakultetu u Nišu. Doktorsku tezu pod naslovom " Biološki i klinički faktori prognoze kod bolesnika sa "B Non Hodgkin's" limfomima"odbranio 2005. godine. Polje interesovanje su mu imunološki poremećaji u limfoidnim neoplazmama, a posebno hroničnoj limfocitnoj leukemiji i Non Hodgkins Limfomima i dijagnostički i posebno klinički aspekti tumora limfnih tkiva. Član je evropskog udruženja medicinskih onkologa- ESMO i Balkanske unije Onkologa (B.U.O.N)

Raspored rada doktora

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Limfomi – ima li nade?

Limfomi – ima li nade?

Limfomi su maligne bolesti koje počinju u limfatičnom sistem...
Non Hodgkins (Hočkin) limfomi

Non Hodgkins (Hočkin) limfomi

Pod ovim nazivom obuhvaćena je veoma brojna i raznovrsna gru...
Kako živeti sa limfomom

Kako živeti sa limfomom

Svaka osoba koja se suočava sa činjenicom da boluje od limfo...
Anafilaktički šok

Anafilaktički šok

Teško je izdvojiti čoveka koji tokom svog života nije imao b...

Postavite pitanje

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Broj odgovorenih pitanja: 447

  1. Pogledajte celo pitanje: #12631

    Poštovani,
    Javljam se iz Hrvatske te se nadam da to neće smetati mojem pitanju i Vašem odgovoru. Imam 23 god. i prije godinu dana sam primjetio povećani limfni čvor na vratu, te nedugo zatim i pod pazuhom i u preponama, veličine do 1cm u promjeru, koji su se do danas malo povukli, ali nisu do kraja. Bio sam na pretragama krvi 3 puta, prvi put su mi bili limfociti povišeni (ne jako) a ostala dva puta mi je sve u redu bilo, osim nesegmentiranih granulocita koji su bili jako malo sniženi od normalnih vrjednosti. Bio sam i na ultrazvuku gdje mi je dr rekao da je sve ok (prebolio sam mononukleozu i toksoplazmozu). Normalno jedem, ne gubim tjelesnu težinu čak sam i dobio 2-3kg, ali me nekad zna svrbiti koža i preznojim se dok spavam popodne, ali nekada, ne svaki dan.
    Pa sad mene zanima da li postoji mogućnost da bolujem od hodgkinsa ili limfoma. Da li se iz krvi može posumnjati na te bolesti, budući da mi je krv oko. O čemu je riječ, i da li se ja malo previše brinem oko svega toga?
    Unaprijed zahvalan, pozdrav iz Osijeka.

    Odgovoreno: 21. 10. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      poštovani, Mene ne zanima politika. Ja sam lekar i pomažem svakom čoveku. Prisustvo limfocita je čest nalaz u virusnim infekcijama u kojima \"pod ruku\" ide i uvećanje limfnih žlezdi. Podaci koji su mi prezentovani dosta upućuju na neku virusnu infekciju koja je \"protutnjala\". Sada se broj limfocita smiruje a limfni čvorovi -se kako i vi sami navodite- postepeno smanjuju. Ruku na srce, samo mali broj Non Hodgkins limfoma možemo detektovati na osnovu izmena krvne slike. U ostalim slučajevima se klinička slika sastoji u perzistentno uvećenim limfnim žlezdama koje vremenom dobijaju na dimenzijama, dakle rastu. Gubi se apetit, gubi se težina, malaksava se i slabi. Znojenja i svraba može biti ali su te tegobe konstantne i najčešće se registruju u ranim jutarnjim časovima, kao \"neobjašnjivo noćno znojenje\". Dakle, kratko rečeno vaše tegobe se ne uklapaju se u sliku limfoma.

  1. Pogledajte celo pitanje: #12620

    Poštovani,
    Imam 24 god. i pre neki dan sam radio ultra zvuk perifernih limfnih čvorova. Doktorka mi je rekla da na vratu imam kombinaciju starih, benignih i svežih inflamiranih limfnih nodusa. Rekla mi je da je ispod pazuha sve ok, a za prepone mi ništa nije rakla. Ja sam video da na nalazu piše "Obostrano u ingvinumu prisutni benigni, stari limfni nodusi"
    Da li bi ste mogli da mi pojasnite ovu poslednju rečenicu iz nalaza? Pozdrav.

    Odgovoreno: 21. 10. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Rečenica se može prevesti na narodni jezik možda ovako: \"obostrano u preponama benigni (nisu maligni), stari (nisu sveži već su uspomena na stare preležene infekcije) limfni nodusi\".

  1. Pogledajte celo pitanje: #13164

    Imam 31 godinu i kada sam skoro radila analizu krvi, utvrđeno je da mi je gvožđe 30. Rekli su mi da je uvećano, ali mi niko nije objasnio šta to znači i da li je to opasno.

    Odgovoreno: 21. 10. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Porast gvožđa može biti laboratorijska greška, posledica nedavno uzimanih multivitaminskih preparata ili sekundarni fenomen u nekakvim drugim oboljenjima. Da bi ste zaista precizno utvrdili kolčinu gvožđa u vašem organizmu, uradite analizu koja se zove serumski feritin. Ako je vrednost feritina normalna, onda je nalaz serumskog gvožđa bio nerealan ili pogrešan. Ako su vrednosti serumskog feritina povišene, onda je kod Vas možda zaista prisutno više gvožđa i tada Vam savetujem da se javita najbližem hematologu radi daljeg ispitivanja uzroka vašeg \"opterećenja gvožđem\"
      Pozdrav

  1. Pogledajte celo pitanje: #13202

    Doktore,
    interesuje me Vaše mišljenje o mojim analizama. Ispitivanja sam vršila samoinicijatino radi kontrole. Ovo su povišene vrednosti: Sedimentacija 21, leukociti 12,2, AST 34, ALT 47, a rezultati urina: Eritrociti 6 - 8, epitelne ćelije više i malo sluzi. Inače, imam 35. godina i oko 100 kg.
    Unapred puno hvala,
    Tanja

    Odgovoreno: 21. 10. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Poštovana Tatjana,
      Vaši rezultati su u referntnim (normalnim) okvirima, osim blago povišenih leukocita. Da li možda imate kvarne zube ili možda probleme sa sinusima ili neko drugo žarište infekcije ili ste nedavno preležali infekciju? Ne brinite.

  1. Pogledajte celo pitanje: #12944

    Poštovani doktore,
    Molim Vas da mi odgovorite na sledeće pitanje : šta može biti uzrok povećane gustine krvi i kakve su posledice?

    Odgovoreno: 20. 10. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Uzrok povecane gustine krvi mogu biti crvena i bela krvna zrnca u višku (naprimer 8 000 000 eritrocita ili 200 000 leukocita) ili ponekad veoma velike vrednosti belancevina u krvi (Ukupni proteini oko 180 g/L). Ukoliko su medjutim vaša crvena ili bela krvna zrnca u normalnim nivoima a vas serumske belančevine a posebno imunoglobulini u referntnim granicama, mislim da onda nema govora o povećanoj gustini krvi. Inače svaki od ovih laboratorijskih poremecaja je prateci znak nekih oboljenja krvi i krvotvornih organa, pa shodno tome: tegobe odnosno tok bolesti, njena evolucija i ishod mogu biti različiti. Objasnjavanje i pisanje o svakom od tih oboljenja je čini mi se nepotrebno i preopširno i prevazilazi mogućnosti ovakve jedne diskusione grupe. Tegobe koje se javljaju pri povećanoj gustini krvi se uglavnom svode na glavobolju, malaksalost i neke neurološke manifestacije (duple slike, poremećaji vida i slično) a tereapija tih tegoba se u suštini svodi na lečenje osnovne bolesti koja je uzročnik tog takozvanog hiperviskoznog sindroma.

Prikazano 286-290 od ukupno 447 pitanja