Prof. dr Goran Marjanović

Prof. dr Goran Marjanović,

Oblasti medicine

  • Opšta medicina

Grad

  • Beograd

Jezici

  • Srpski
Pitajte doktora
Odgovori doktora

O doktoru

Asistent za Klinički imunologiju i Alergologiju, na katedri Interne medicine na Medicinskom Fakultetu u Nišu. Doktorsku tezu pod naslovom " Biološki i klinički faktori prognoze kod bolesnika sa "B Non Hodgkin's" limfomima"odbranio 2005. godine. Polje interesovanje su mu imunološki poremećaji u limfoidnim neoplazmama, a posebno hroničnoj limfocitnoj leukemiji i Non Hodgkins Limfomima i dijagnostički i posebno klinički aspekti tumora limfnih tkiva. Član je evropskog udruženja medicinskih onkologa- ESMO i Balkanske unije Onkologa (B.U.O.N)

Raspored rada doktora

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Limfomi – ima li nade?

Limfomi – ima li nade?

Limfomi su maligne bolesti koje počinju u limfatičnom sistem...
Non Hodgkins (Hočkin) limfomi

Non Hodgkins (Hočkin) limfomi

Pod ovim nazivom obuhvaćena je veoma brojna i raznovrsna gru...
Kako živeti sa limfomom

Kako živeti sa limfomom

Svaka osoba koja se suočava sa činjenicom da boluje od limfo...
Anafilaktički šok

Anafilaktički šok

Teško je izdvojiti čoveka koji tokom svog života nije imao b...

Postavite pitanje

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Broj odgovorenih pitanja: 447

  1. Pogledajte celo pitanje: #13519

    Poštovani doktore,
    početkom godine sam se razboleo od hepatitisa B i bio sam hospitalizovan od polovine januara, do polovine februara. U tom periodu sam primetio uvećanu limfnu žlezdu na vratu. Nisam odmah odreagovao, nego tek kad sam izašao iz bolnice, pa na sledećoj kontroli sam ukazao dr na to. Ona me je uputila kod hematologa, a po njegovoj preporuci sam uradio UZ abdomena, vrata i pazuha. Osim te žlezde na vratu (19x8 mm) ostale su ok. Što se hepatitisa tiče, sad sam HbsAg negativan. Krvna slika: RBC 6.52, HCT 54.8, MCH 24.1, MCHC 28.7, NEU 41.9%, LYM 43.2%, EOS 5.96%). Ostali elementi su u referentnim vrednostima. Snimao sam i kompletnu vilicu i to je ok. Hematolog smatra da nema razloga za biopsiju, jer od januara do danas žlezda nije rasla i ne boli me. Predložio je da ponovim UZ vrata. Inače, pre dva, tri meseca mi se pojavila ogromna bubuljica na toj strani vrata koja se smirila i pre neki dan ponovo buknula. Bio sam kod dermatologa i on kaže da je to upala folikula ili neka cista, pa mi je predložio da je uklonim kad splasne otok.
    Zanima me koja je verovatnoća da je žlezda zbog toga uvećana i šta još da uradim da otklonim sumnje jer sam jako zabrinut? Inače, imam 34 godine.
    Zahvalan na odgovoru

    Odgovoreno: 25. 10. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Slažem se sa kolegama. Mislim da ima malo elemenata za zabrinutost i da je je žlezda \"reaktivna\", a ne maligna. Nastavite lečenje po preporukama.
      Pozdrav

  1. Pogledajte celo pitanje: #13405

    Poštovani doktore,
    Moj sin ima 21 godinu. Žali se na užasnu glavobolju i vrtoglavicu kao i na previše lupanja srca. Pre mesec dana imao je jaku gnojavu anginu, a od tada su počeli problemi. Juče smo uradili i neke analize: hemoglobin je 136, glikemija 5.3, leukocite 11.7, limfocite5.3
    Brinem se zbog povećane vrednosti limfocita, napominjem da mu je sa 14 godine odstranjena slezina  Isto tako od maja meseca do sada smršao je skoro 10 kg.
    Šta dalje da ispitamo?

    Odgovoreno: 24. 10. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Nastavite praćenje i lečenje kod infektologa. Pacijenti kojim je odstranjena slezina imaju imunoloških problema da se izbore sa infekcijama izazvanim Streptokokama, Hemofilusom i Naisserijama odnosno sa takozvanim enkapsuliranim bakterijama.

  1. Pogledajte celo pitanje: #13431

    Hvala na brzom i preciznom odgovoru. Zaboravila sam da kažem, da je pored veoma jakih bolovima u kostima, sve vreme prisutna temperatura koja se već 3 meseca kreće od 36.8-37.5, uglavnom je oko 37.2. Sedimentacija je sve vreme mirna, alp u redu, sve ostale analize, osim serumskog gvožđja.
    Da li možda sumnjate na plazmocitom?

    Odgovoreno: 24. 10. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Nije poželjno unapred se izjašnjavati na šta se sumnja. Ja, na žalost, nemam identifikaciju o kom je slučaju reč, ali ako je to slučaj u kome sam preporučio određivanje proteina u serumu..... rentgen lobanje (zbog bolova u kostima)...itd odgovor je potvrdan. Ipak, imajte na umu da od sumnje do dokaza bolesti je dug put i naravno sumnja ne mora da znači da bolesnik zaista ima i to oboljenje.

  1. Pogledajte celo pitanje: #13437

    Kod lečenja ITP primenjena terapija kortikosteroidi i imuno globulini i trombociti sa onkovinom, pacijent nije reagovao na terapiju i broj trombocita je trenutno 8 000 . Preporučuje se splenektomija i moje pitanje je kako postupiti dalje, kada se nije reagovalo na ovu terapiju. Sve analize koje su urađene su u redu i koštana srž, samo broj trombocita je smanjen i ne povećava se iako je primenjena terapija.

    Odgovoreno: 24. 10. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Rezistentne (otporne) ITP su zaista veliki problem. Na žalost viđamo ih sve češće i naravno zadaju nam dosta briga. Vađenje slezine spada u drugu liniju terapije kada steroidi i druge metode ne daju rezultate. Obično se dobije povoljan terapijski odgovor, ali postoje i retki slučajevi gde ni ova metoda ne daje rezultate. Tada su lekari u još većoj nedoumici...Obično je splenektomija uspešna. Ukoliko metode lečenja kao što je splenektomija, ne daju rešenja ostaju jaki citostatici i neki lekovi koji nisu registrovani u Srbiji za ITP (nego samo za pacijente kojima je transplantiran bubreg), pa je zakonski problem da se daju... Bez opasnosti od sudskog gonjenja lekari ih mogu dati tek posle splenektomije, ali čak i tada komisija za lekove može praviti probleme.. Nekad ni ovi lekovi ne daju zadovoljavajuce rezultate. Vidite da su lekari stalno između \"čekica i nakovnja\". Sa jedne strane je pritisak bolesnika i želja da se pomogne, a sa druge strane je zakonska regulativa.

  1. Pogledajte celo pitanje: #13401

    Ovog leta imala sam upalu grla sa temperaturom do 39 C i tada mi je bila povećana žlezda sa desne strane vrata, od koje me boleo vrat i uho. Bila sam kod ORL i rekao mi je da je upala žlezde i dao mi hemomicin i upala je prošla.
    Ono što me brine je što mi se ponovo uvećala žlezda i jako je bolna, a trenutno imam neki stomačni virus i ne boli me grlo.
    Kako da trajno rešim problem sa žlezdom?

    Odgovoreno: 24. 10. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Uvećana žlezda u infekciji nije ništa neobično i nema potrebe \"da rešavate problem\" . Ta žlezda je mesto Vaše odbrane od infekcije, a ne nešto nepoželjno. Maligno izmenjene žlezde su najčešće bezbolne. Ukoliko Vaši lekari smatraju da se žlezda ne treba odstraniti, ja Vam ne bih preporučivao da to radite . Srdačni pozdravi

Prikazano 276-280 od ukupno 447 pitanja