Prof. dr Goran Marjanović

Prof. dr Goran Marjanović,

Oblasti medicine

  • Opšta medicina

Grad

  • Beograd

Jezici

  • Srpski
Pitajte doktora
Odgovori doktora

O doktoru

Asistent za Klinički imunologiju i Alergologiju, na katedri Interne medicine na Medicinskom Fakultetu u Nišu. Doktorsku tezu pod naslovom " Biološki i klinički faktori prognoze kod bolesnika sa "B Non Hodgkin's" limfomima"odbranio 2005. godine. Polje interesovanje su mu imunološki poremećaji u limfoidnim neoplazmama, a posebno hroničnoj limfocitnoj leukemiji i Non Hodgkins Limfomima i dijagnostički i posebno klinički aspekti tumora limfnih tkiva. Član je evropskog udruženja medicinskih onkologa- ESMO i Balkanske unije Onkologa (B.U.O.N)

Raspored rada doktora

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Limfomi – ima li nade?

Limfomi – ima li nade?

Limfomi su maligne bolesti koje počinju u limfatičnom sistem...
Non Hodgkins (Hočkin) limfomi

Non Hodgkins (Hočkin) limfomi

Pod ovim nazivom obuhvaćena je veoma brojna i raznovrsna gru...
Kako živeti sa limfomom

Kako živeti sa limfomom

Svaka osoba koja se suočava sa činjenicom da boluje od limfo...
Anafilaktički šok

Anafilaktički šok

Teško je izdvojiti čoveka koji tokom svog života nije imao b...

Postavite pitanje

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Broj odgovorenih pitanja: 447

  1. Pogledajte celo pitanje: #13637

    Šta je protrombrinsko vreme?

    Odgovoreno: 27. 10. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      To je test koji govori kako i da li dovoljno brzo i harmonično neki Vaši faktori koagulacije mogu da učestvuju u procesu koagulisanja krvi (proces stvaranja ugruška). Ako neki od ovih faktora ne radi kako treba ili je u manjku, celi niz reakcija kasni, pa se kaže da je protrombinsko vreme izmenjeno, odnosno produženo (treba faktorima više vremena da stvor ugrušak). Jedno od merila koje funkcioniše na sličan način je INR i koristi se za praćenje efekata lekova koji se namerno daju da uspore proces zgrušavanja krvi.

  1. Pogledajte celo pitanje: #13679

    Da li može da se donira koštana srž?

    Odgovoreno: 27. 10. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Da, postoji nacionalni registar za donatore. Potrebno je da kontaktirate kolege sa Hematologije VMA, Beograd. Da bi ste bili donatori, potrebno je da date par uzoraka krvi da bi se isključilo prisustvo nekih oboljenja i izvrsila tipizacija Vaše "tkivne histokompatibilnosti"

  1. Pogledajte celo pitanje: #12638

    Poštovani doktore,
    Moja 18-godišnja ćerka već pola godine ima dijagnozu LGL leukemija. Pod nadzorom je na hematologiji u Segedinu. Do sada je imala lečenje medrolom, koje je trajalo 5 meseci. Lečenje je trajalo do juna. Pošto su joj tada rezultati krvi bili zadovoljavajući, prestala je da pije medrol, i sve do pre nedelju dana se osećala dobro. Od pre nedelju dana su počele visoke temperature, bolovi od uvećane slezine i ponovo je dobila medrol. Lekari nam ne govore mnogo o prognozama. Sve što su objasnili je da se radi o hroničnoj bolesti, koja uglavnom napada starije osobe. Juče je jedan lekar predložio transplantaciju koštane srži. Znam de je izuzetno rizična, ako se uopšte nađe donator (jedino je dete, nema brata ili sestru). Pokušala sam da se informišem preko interneta o toku bolesti, ali bez boljih rezultata.
    Zanima me, može li organizam da izdrži više terapija medrolom (homonska terapija)? Kad se preporučuje transplantacija koštane srži? Ako je bolest hronična, da li transplantacija uopšte može da pomogne? Ima li uopšte bilo kakve nade za pomoć?

    Odgovoreno: 25. 10. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Postovana, Medrol je u suštini veoma bezazlen ali i efikasan lek. Iako ima svoje neželjene efekte, korist od ovog leka znatno nadmašuje eventualnu štetu koju može naneti. LGL, iako hronična bolest, je neizlečiva. Zbog toga -kao i u mnogim drugim hematološkim bolestima, transplantacija kostne srži predstavlja jedini logičan i siguran put ka izlečenju. Tačno je da je to dug i rizičan i mukotrpan proces ali je istovremeno, ponavljam, to i jedini način da se dođe do konačnog izlečenja. Iako sam radio u transplantacionom centru izvesno vreme, nisam imao prilike da lično vidim slučajeve sa LGL-om koji se transplantiraju, jer je bolest izuzetno retka. U svom radu ja još nisam imao prilike da vidim takav slučaj. Ipak na osnovu analogije sa drugim hroničnim bolestima kao i činjenice da je transplantacija dugotrajan proces (jer pretraga za davaocima u svetskoj bazi podataka se može otegnuti i na godinu i po dana) smatram da o transplantaciji treba razmišljati na vreme. Nikako ne treba doći do situacije da je bolest van kontrole i da su dani odbrojani, da bi se pristupilo procesu transplantacije. Puno pozdrava

  1. Pogledajte celo pitanje: #13552

    Poštovani,
    problem zbog kojeg se javljam je sledeći: dešava mi se da u toku jedne kalendarske godine budem barem dva puta malokrvna. Ovih dana opet osećam te simptome: ljuljanje u glavi, teško disanje kao da mi je neko stao na grudni koš, zujanje u ušima kao i depresija. Pošto je sada vikend i ne mogu da uradim analize krvi, da li bih mogla da pijem ferogradumet \'na svoju ruku\' pošto mi je to bilo prepisivano, a da bih se bolje osećala preko vikenda.

    Odgovoreno: 25. 10. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Preparati gvožda se mogu uzimati bez većeg straha u svakom trenutku. Ipak ni jedan lek pa ni ovako bezazlen, ne treba uzimati bez preke potrebe. Samo retke situacije gde postoje ozbiljni znaci ospterećenja gvoždjem striktno zabranjuju unos gvožđa. To su neke urođene bolesti hemoglobina i nekih enzima kao i stanja gde su zbog mnogostrukih transfuzija ljudi jako opterećeni gvožđem. Imajte na umu da efekti terapije gvožđem nikad ne počinju odmah. U gvožđe - deficitnim anemijama se efekti pokazuju tek posle 2-3 nedelje.

  1. Pogledajte celo pitanje: #13524

    Radila sam krvnu sliku samoinicijativno. Možete li mi pojasniti rezultate:
    SEDIM.-4  RBC-4,48  HCT-40,1 MCV-89,6  RDW-14,7  HGB-131  MCH-29,4  MCHC-32,8 PLT-320  PCT-0,30 MPV-8,6 PDW-15,6 WBC-7,8 LYM-2,3 30,3 MID-0,6 6,7 GRA-4,9 63,0 UREA-3,81 KREATININ-61 FE-18,2

    Odgovoreno: 25. 10. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Poštovana Katarina,
      Mnogi bi Vam pozavideli na tako dobrim i normalnim rezultatima.
      Pozdrav

Prikazano 271-275 od ukupno 447 pitanja