Prof. dr Goran Marjanović

Prof. dr Goran Marjanović,

Oblasti medicine

  • Opšta medicina

Grad

  • Beograd

Jezici

  • Srpski
Pitajte doktora
Odgovori doktora

O doktoru

Asistent za Klinički imunologiju i Alergologiju, na katedri Interne medicine na Medicinskom Fakultetu u Nišu. Doktorsku tezu pod naslovom " Biološki i klinički faktori prognoze kod bolesnika sa "B Non Hodgkin's" limfomima"odbranio 2005. godine. Polje interesovanje su mu imunološki poremećaji u limfoidnim neoplazmama, a posebno hroničnoj limfocitnoj leukemiji i Non Hodgkins Limfomima i dijagnostički i posebno klinički aspekti tumora limfnih tkiva. Član je evropskog udruženja medicinskih onkologa- ESMO i Balkanske unije Onkologa (B.U.O.N)

Raspored rada doktora

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Limfomi – ima li nade?

Limfomi – ima li nade?

Limfomi su maligne bolesti koje počinju u limfatičnom sistem...
Non Hodgkins (Hočkin) limfomi

Non Hodgkins (Hočkin) limfomi

Pod ovim nazivom obuhvaćena je veoma brojna i raznovrsna gru...
Kako živeti sa limfomom

Kako živeti sa limfomom

Svaka osoba koja se suočava sa činjenicom da boluje od limfo...
Anafilaktički šok

Anafilaktički šok

Teško je izdvojiti čoveka koji tokom svog života nije imao b...

Postavite pitanje

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Broj odgovorenih pitanja: 447

  1. Pogledajte celo pitanje: #14739

    Poštovani,
    zanima me da li ima ozbiljnijih negativnih posledica od upotrebe Imurana (AZP, 6MP) koji je imunomodulator ukoliko nema koštane supresije (leukopenija i limfocitopenija)?
    Hvala

    Odgovoreno: 14. 11. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Leukopenia i/ili trombocitopenia su dozno zavisne i mogu se odigrati nakon produženog davanja imurana. Redukcija doze ili privremeno isključivanje dovode do reverzije ove toksičnosti. Infekcija može nastati kao posledica supresije kostne srži ali se viđa pri višim doznim režimima kao što su kod bolesnika sa transplantiranim bubrezima na primer. Moguće su i neke vrste anemija. Ređe se viđaju kožne manifestacije, alopecija, bolovi u zglobovima, dijareja i naravno zbog karcinogenog potencijala se ne preporučuje trudnicama ni dojiljama.

  1. Pogledajte celo pitanje: #14953

    Imam 32. god. i medicinska sestra sam. Već dugo godina unazad imam problem sa čestim upalama grla tj.krajnika i upalama sinusa tako da sam problem koji Vama izlažem povezivala sa tim. Imam uvećane limfne žlezde na vratu obostrano i radila sam eho vrata koji pokazuje ispod angulusa mandibule levo jedna Igl od 16mm i 2 od 8mm, desno u jugularnom lancu 8mm, ispod angulusa mandibule desno 2 promera 6mm i 7mm. Zbog hipertenzivne krize koju sam imala radila sa CT abdomena i tu mi je nadjeno par Igl paraaortalno i u mezenterijumu (opisano je kao par manjih pojedinačnih Igl). Tokom svih ovih prehlada i jako često su mi uvećani Leukociti i najmanji nalaz mi je oko 9,4 kada nema prehlade. Inače je tokom ove 2008.g. uglavnom 11,12,16, i više ili tu negde.
    Moje pitanje je šta bi to moglo biti? Ja ću se naravno javiti nekome, ali da li postoji mogućnost da je to nešto hematološki u pitanju.
    Hvala unapred

    Odgovoreno: 13. 11. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Teorijski gledano naravno da je moguće postojanje hematološkog oboljenja. Međutim imajući u vidu vašu mladost (hematološko oboljenje koje bi odgovaralo se javlja skoro isključivo u starijem dobu, npr 50-60 -70 god.), zatim našu profesionalnu ekspoziciju raznim mikrobima i na kraju činjenicu da su žlezde veoma sitne-za hematološko poimanje, čine da je hematološka dijagnoza u vašem slučaju malo verovatna. Ja bih se na vašem mestu prvo konsultovao sa infektologom i insistirao da se do kraja istera infektološka dijagnostika. Paralelno bi se moglo da uradi i par imunskih testova tipa Imunoglobulina i subpopulacija limfocita. Naravno u obzir dolazi i traganje za infektivnim fokusima tipa kvarnih zuba i recimo aktivni hronični sinusitis (koji već pominjete) ili infekcije adneksa. Tek ukoliko sve ove službe ne daju odgovor na vaše tegobe, potražite mišljenje hematologa.

  1. Pogledajte celo pitanje: #14954

    Mom detetu koje je dijabetičar uradjena je elektroforeza proteina. Sve je u redu, sem alfa 2 globulina koji su 14,5, a normalna vrednost je 13.
    Recite mi na šta to ukazuje.

    Odgovoreno: 13. 11. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Nema ničega za brigu. Vrednost je jedva iznad granice normale što je beznačajno. Potrebno je višestruko veća vrednost da bi ukazivalo na neki ozbiljni poremećaj. Inače reč je jednom od reaktanata akutne faze -što u prevodu znači da može biti prisutan u nekim zapaljenjskim procesima.

  1. Pogledajte celo pitanje: #14757

    Prije 5 godina mi je dijagnosticirana sekundarna trombocitopenija, nalazi su bili niski i do 9000. Lijećena sam niznom tako što sam bila i hospitalizirana gdje sam obavila i punkciju koštane srži čiji je nalaz bio uredan. Epilog je da je bolest prouzrokovana stresom i da će kako se pojavila tako i prestati. Sada trombociti variraju oko 90 manje više.
    Moj pitanje je slijedeće: htjela sam ugraditi implantante u grudi, međutim plastični kirurg mi je nakon što sam mu rekla za situaciju prije 5 godina rekao da će mi to uraditi samo ako se konsultiram sa hematologom. Mene zanima Vaš savjet šta da učinim i na koji način?
    Zahvaljujem se i nadam se da ću dobiti odgovor

    Odgovoreno: 12. 11. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Ja Vam na žalost ne mogu dati zvaničnu konsultaciju, a to je ono što hirurg traži. Ono što Vam medjutim mogu reći je da je za hirušku operaciju potrebno da imate najmanje 50 000, odosno još bolje 70 000 ili idealno 80 000-90 000 trombocita (90 x 10 /L). Sve vrednosti ispod toga mogu biti praćene povećanim rizkom od krvarenja. Ako sam dobro razumeo Vaši trombociti su 90 000, zar ne? Terapija kojom se može podići nivo trombocita su različite i kreću se od Pronisona (koga ste već uzimali) preko visokih doza Imunoglobulina, zatim naravno transfuzija koncentrisanih trombocita itd....... Ipak, se Vi javite svom hematologu.

  1. Pogledajte celo pitanje: #14751

    Nešto više o anaemia microcytica?
    Unapred hvala

    Odgovoreno: 12. 11. 2008.
    • Prof. dr Goran Marjanović

      Mikrocitna anemija podrazumeva situaciju smanjene veličine eritrocita koja je posledica obično nedostatka serumskog gvoždja. U tom slučaju je prisutna i niža koncentracija hemoglobina u eritrocitima i sniženim indeksom MCHC. Leči se preparatima gvoždja. Retko se vidja i u nekim drugim situacijama gde postoje defekti gradje eritrocita.

Prikazano 231-235 od ukupno 447 pitanja