Dr Dragana Krasić

Specijalista neuropsihijatrije

Dr Dragana Krasić, Specijalista neuropsihijatrije

Oblasti medicine

  • Psihijatrija

Specijalizacija

  • Neuropsihijatrija

Grad

  • Niš

Jezici

  • Srpski
  • Engleski
  • Nemački
Pitajte doktora
Odgovori doktora

O doktoru

Dr Dragana Krasić je specijalista neuropsihijatrije iz Niša. Specijalistički ispit iz neuropsihijatrije položila februara 1994. godine u Nišu, a nakon toga nastavlja svoje stručno usvršavanje, posebno u radu sa mladima i decom, radeći na brojnim istraživanjima. Edukovana iz bihevioralno-kognitivne terapije 1999 u Nišu. Završila edukaciju iz psihodinamske psihoterapje 2005 u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu

Aktivno učestvuje na brojnim kongresima u zemlji i inostranstvu. Učesnik više seminara kao predavač u okviru kontinuiranih edukacija Medicinskog fakulteta u Nišu

Bila predavač po pozivu u okviru Užičkih dana na Zlatiboru oktobra 2007.godine

Autor i koautor mnogobrojnih radova u zemlji i inostranstvu, služi se nemačkim i engleskim jezikom

Obrazovanje:

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Radno iskustvo:

Klinika za mentalno zdravlje Niš

Specijalista neuropsihijatrije.

Specijalistička psihijatrijska bolnica od 1986 do 2003

Specijalista neuropsihijatrije.

Klinika za mentalno zdravlje i psihijatriju dece i adolescenata, KC Niš od 2003

Specijalista neuropsihijatrije.

Članstvo:

DEAPSA (udruzenje dečje i adolescentne psihijatrije)

Član.

Raspored rada doktora

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Mentalna anoreksija

Mentalna anoreksija

Ekstremni gubitak na težini nije normalan. Mnogo puta osoba...
Anoreksija mentalis - vid kontrole nad sopstvenim životom

Anoreksija mentalis - vid kontrole nad sopstvenim životom

Mentalna anoreksija je psihički poremećaj u kojem mlade osob...
Ljubomora

Ljubomora

Ljubomora je vrsta straha, ili bolje rečeno složena, afektiv...
Panični poremećaj kod mladih

Panični poremećaj kod mladih

Panični poremećaj je stanje koje se karakteriše ponavljanim...

Postavite pitanje

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Broj odgovorenih pitanja: 1658

  1. Pogledajte celo pitanje: #60105

    Postovani, u proteklih nekoliko godina moj brat se lijeci na psihijatriji, i ima dijagnoze ptsp komplex, trajni poremecaj licnosti, i teski povratni depresivni poremecaj sa psihoticnim simptomima. Uskoro treba ici na ocjenu radne sposobnosti odnosno komisiju, pa me interesuje da li ce biti penzionisan s ovim dijagnozama. Inace stalno govori da ga neko prati, da zele da ga ubiju, prisluskuju ga, cak mu i neka bica dolaze, odvedu ga u nepoznatu zemlju u neke lavirinte i kasnije ga vrate, stalno je preplasen, nigdje ne izlazi iz svoje sobe, rijetko jede, ne spava ni 2 sata u toku dana, prica nepovezano, nista sto pocne ne moze zavrsiti i onda se povlaci u sebe. Ni sa kim ne komunicira osim ponekad sa mnom. Cuje neke glasove koji mu govore da je nesposoban za bilo sta i da je naj bolje da se ubije, a u svojoj sobi je rekao da mu zena skine zavjese jer su to duhovi koji dolaze po njega, stalno su mu spustene roletne na prozorima sobe jer cim se podignu on vidi resetke na prozorima. Ne znam sta vise da pisem, imao bi napisati roman o njemu i njegovome stanju, ali ovo je ono naj bitnije. Stalno kad uhvatim vremena da s njim razgovaram, jer obicno izbjegava, on kaze da je naj bolje da nije ziv, i da ce da se ubije. Posebno se boji ako bi ga ova komisija koja bi trebalo da ga penzionise, odbila i vratila na posao. Stoga vas molim da mi spram vaseg iskustva kazete, kolike su sanse da mi se brat penzionise, ima 39 godina starosti i oko 20 godina staza, ali je u zadnjih 2 godine totalno nesposoban za bilo sta, i to vrojeme je konstantno na bolovanju. Unaprijed zahvalan, edmond

    Odgovoreno: 01. 05. 2010.
    • Dr Dragana Krasić

      Poštovani,
      Smatram da su yadovoljeni zakonski i medicinski uslovi za invalidsku penziju i trebalo bi biti sve u redu

      dr d. Krasic
      Pozdrav

  1. Pogledajte celo pitanje: #60029

    Od pre godinu dana uzimam terapiju za hipotireozu. Mesec dana od pocetka terapije javila se vrtoglavica i daljim pregledima je ustanovljen poremecaj centra za ravnotezu (koristila urutal 6 meseci) i blago povisen pritisak i tahikardije (uzimam concor) . Na tri meseca idem na kontrole kod neuropsihijatra, rekla sam da sam primetila da sam placljivija (placem za filmove sa srecnim zavrsetkom, nisam u stanju da gledam ratne filmove, ubistva, bolesti) , jace me pogadjaju primedbe upucene meni, ne branim se adekvatno, u momentu se uzdrzim i delujem sabrano, mozda hladno, ali kasnije "puknem", pocinjem da placem, shvatam da me je taj dogadjaj pogodio jace nego sto sam ocekivala i da nisam tako jaka i ne kontrolisem se kao sto sam to mogla da radim ranije. Dr kaze da mi nije potrebna terapija kod psihijatra, da sam ja svesna i svojih problema i realna u svemu, da je sve prolazno stanje dok se ne regulise nivo hormona. Lekar sam, svakodnevno okruzena kolegama, sestrama, pacijentima. Oni nista ne primecuju, smatraju da je sve u najboljem redu, koncentrisana sam u radu, smatraju me strucnijom od drugih, ali ja vidim da neke stvari nisam u stanju da ignorisem ili ih tretiram kao manje bitne (npr. Vikanje sestre u ordinaciji na mene) vec te dogadjaje po nekoliko dana analiziram, pokusavam da nadjem svoju gresku u tome, nisam u stanju da to ostavim iza sebe i idem dalje, vec ne spavam nocima. Kako da se izvucem iz svega ovoga? Ako mi treba pomoc psihijatra, gde da odem? Imam utisak da mi treba neko da me vrati na moje staro stanje kada sam bila uvek nasmejana, stalno u pokretu, stizala sve da uradim, procitam, sa svima da se druzim, izlazim. . . Nemam pojma sta mi se desava, ne prepoznajem samu sebe

    Odgovoreno: 01. 05. 2010.
    • Dr Dragana Krasić

      Poštovana,
      Sigurno je da postoji hormonski disbalans ili je postojao i doveo do psihicke simptomatologije, ali je i sigurno i to da imate bolest koja je psihosomastkog karaktera tako da se moze reci da imate nestabilan vegetativni nervni sistem i manevrisanje sa emocijama putem kaptaze i zatvaranja. Preosetljivi, povredljivi, ali i previse tolerantni i popustljivi, tako da u tome mozete i preterati sto drugi moze zloupotrebiti, kao sto vam se i desilo sa sestrom. Na zalost nismo na istim pozicijama, pa ne sagledavamo ambijent na isti nacin, tako da je distanca neophodna i povredjenost kada se ona narusi je bolna, narocito ako vi ne nosite odgovornost za povredjivanje. Ne sme vam vikati sestra naravno, ali razmislite sta ste vi doprineli da se to desi, narusi autoritet i smanji distanca! Plakanje ne vodi nicemu, porazgovarajte sa kolegama) psihijatrom) , naci cete izlaz, sigurno, samo krenite!

      dr d. Krasic
      Pozdrav

  1. Pogledajte celo pitanje: #60032

    Postovani moj deda je 30god vec u psihijatrijskoj ustanovi, ne znam tacnu dijagnozu jer to vesto kriju od mene sve ove godine. Ono sto sam ja uspela da saznam to je da ima maniju gonjenja, ali sumljam da je samo to u pitanju. Uglavnom s'obzirom da je genetika cudo da li postoji mogucnost da ja 'obolim' psihicki. Imam tegobe ako se to tako moze nazvati u nekim momentima moram da pipnem stvar vise puta, da se namestam do kod se 'ne namestim', a to ume da potraje. Ljudi oko mene su to poceli da primecuju i jako im smeta. O cemu se radi, da li ja to polako pocinjem da ludim ili ne.

    Odgovoreno: 01. 05. 2010.
    • Dr Dragana Krasić

      Poštovana,
      Ono sto opisuje odgovaralo bi oopsesivnom ponasanju, koje ne znaci bolest koju ste opisali kod dede.
      dr d. Krasic
      Pozdrav

  1. Pogledajte celo pitanje: #60155

    Postovani dr. ! Javljam se sa kosova, posto i sami znate nasu situaciju da nemamo bas strucne lekare tj psihijatre ja bih vas zamolila da mi vi pomognete! Radi se o meni koja vec 6 god imam sledece simptome; lose u glavi, strah od svega; panika, nemam cisto razmisljanje, bez koncentracije, volja mi je na minimum uvek nervozna i lupanje srca! Terapija mi je vec 6 god amizol 10 mg ujutru i rivotril 0. 5 9ujutru i uvece! Molim vas pomozite mi-ocajna sam! Unapred zahvalna jasmina

    Odgovoreno: 01. 05. 2010.
    • Dr Dragana Krasić

      Poštovana,
      Vi pijete lekove, ali mi nije jasno ko vas kontrolise sve vreme, jer neko ko ih je ukljucio moralo bi i da prati vase stanje i to da li vam lek odgovara, povecati ga, promeniti. Doza leka koju pijete je mala, jer pretpostavljam da niste dete vec odrasla osoba. Drugo, toliko godina jedna doza, bez korekcije, cemu? Neophodno je da najpre prestanete sa ovom terapijom, uradite ekg srca, potom ukljucite lek koji smanjuje srcanu frekfencu i promeniti antidepresiv. Mogao bi da dodje u obzir neki od ssri, ali se ipak morate konsultovati sa psihijatrom u mestu ili se mozete javiti meni, pa cemo se dogovoriti

      dr d. Krasic
      Pozdrav

  1. Pogledajte celo pitanje: #60170

    Postovana molim za odgovor. Imam oca 1950. God. , kome je pre tri godine dijagnostic. Dementia g 30. Od kada kao terapiju koristi zoloft, rivotril, tanakan i ebixa (u pocetku exelon) , od poslednje hospital. (pre oko sest meseci) samo ebixu, od kada prestaje skoro u potpunosti da komunicira ne izlazi napolje, ustaje samo radi obroka. Od pre pet -sest dana ebixe nema u apoteci tj. Lek ne uzima, ali primecujem da je poceo da izlazi, pokazuje izvesna interesovanja. . Dali lek toliko utice na to da je toliko bezvoljan i dali eventualno prestati sa uzimanjem ili ga zameniti sa nekim drugim. Hvala unapred

    Odgovoreno: 01. 05. 2010.
    • Dr Dragana Krasić

      Poštovani,
      Morate se konsultovati sa lekarom koji je ordinirao terapiju, ja licno nemam iskustva sa ovim lekom. Ali sobzirom na specificnost bolesti smatram da ovakve vrste promene su ceste kod ove bolesti

      dr d. Krasic
      Pozdrav

Prikazano 91-95 od ukupno 1658 pitanja